”Valjevska bolnica” nastala u Peckoj

Posle jednog veka razrešena nepoznanica oko imena poslednjeg dela Nadežde Petrović, nastalogu Velikom ratu. Slika prikazuje šatore poljskog saniteta Dunavske divizije

Na čuvenoj slici “Valjevska bolnica”, poslednjem delu slavne srpske slikarke Nadežde Petrović, nastaloj u Velikom ratu, nije prikazan, kako se ranije smatralo, bolnički objekat u Valjevu, u kom je ona bila medicinska sestra i umrla od tifusa. Slika najverovatnije prikazuje šatore poljske bolnice Dunavske divizije u trenutku kada je, početkom jeseni 1914. godine, bila locirana u Peckoj, kod Osečine. Nadežda je tu bila angažovana tokom bitaka na Drini. Ustaljeni naziv slike, tako, ipak nije greška.

U zajedničkom radu “Nadeždina Valjevska bolnica – vreme i mesto nastanka”, predstavljenom na međunarodnom naučnom skupu u Novom Sadu, profesor dr Jasna Jovanov i dr Vladimir Krivošejev odgonetnuli su mnoge nepoznanice o ovoj slici. Odgovorili su na pitanje zašto je na slici prikazan kompleks neke od divizijskih poljskih bolnica koje su se sastojale od grupe šatora, kada se zna da je Nadežda poslednje dane života provela radeći i bolujući u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici, smeštenoj u zidanim objektima tadašnje kasarne 17. puka, današnjeg naziva “Kadinjača” u Valjevu.

Ranije se smatralo da je slika nastala neposredno pred Nadeždinu smrt, na samom kraju zime 1915. godine, zato što boje na njoj sugerišu jesenje pejzaže. S obzirom na to da je poslednje dane provela u Valjevu, brinući se o obolelima u najžešćem zamahu epidemije tifusa, otvara se i pitanje da li je mogla da smogne snage i vremena da slika. Gde su bili postavljeni šatori?

– Poznata je činjenica da sama Nadežda ovu sliku nikada nije imenovala niti datirala, kao ni mnoga druga svoja dela – kaže Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo. – Zato su sliku na različite načine imenovali autori izložbi na kojima je izlagana, dajući joj naziv “Bolnički šatori” ili “Šatori poljske bolnice”, da bi se ime “Valjevska bolnica” ustalilo tek posle 1965. godine, kada se platno našlo u fundusu tek osnovanog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Krivošejev podseća da je Nadeždu početak rata zatekao u Italiji. Kada se vratila u Srbiju, posle Cerske bitke se priključila Prvoj poljskoj bolnici Dunavske divizije, koja se zatekla u neposrednom zaleđu novog ratišta na Gučevu. Ova bolnica sastojala se upravo od belih šatora, kakvi su prikazani na slici. Početkom septembra 1914. premeštena je dublje u pozadinu, u selo Pecku, gde je Nadežda imala vremena da fotografiše, crta okolinu, piše pisma, pa možda i slika. Realno je pretpostaviti da je slika upravo tada i nastala.

Usledila je nova ofanziva, koja je prethodila Kolubarskoj bici, kada Nadežda odlazi u Skoplje, gde se privremeno sklonila njena porodica, a zatim u Grčku. U Srbiju se vratila kada se već razbuktala epidemija tifusa i tražila da je rasporede za bolničarku tamo gde je najteže. Tako se početkom marta 1915. godine obrela u kasarnski Prve rezervne vojne bolnice u Valjevu, gde je ubrzo i sama obolela od tifusa. Umrla je 3. aprila 1915. godine.

– Ustaljeni pojam Valjevska bolnica ne odnosi se na konkretan objekat, već označava sklop mesta i specifičnih događaja koji su se odigravali od jula 1914. do oktobra 1915. godine, usled kojih su ceo jedan grad, kao i njegova šira okolina, uključujući i šatore poljskih bolnica, postali veliki bolnički konglomerat – objašnjava Krivošejev. – Bio je to period zbog koga su Valjevo, kao i pojam Valjevska bolnica, postali simboli stradanja, požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje u borbi protif epidemije tifusa. Svojevrsni simbol takvog Valjeva postala je i ova slika Nadežde Petrović, na kojoj je, tehnikom ulja na kartonu, prikazan kompleks vojne poljske bolnice, u prirodnom okruženju, po svemu sudeći u Peckoj, i stoga je njen naziv ispravan.

STRAHOTE TIFUSA

– Posle pobede u Kolubarskoj bici, Valjevo se suočilo sa strahotama masovne epidemije pegavog tifusa – kaže Krivošejev. – Srpsko sanitetsko osoblje je uz pomoć stranih lekarskih misija, građana i ratnih zarobljenika negovalo znatno više bolesnih i ranjenih nego što je Valjevo imalo stanovnika. U Srbiji je obolelo više od pola miliona ljudi, broj umrlih je procenjen na 135.000. Samo početkom 1915. godine, od pegavca je u Valjevu umrlo 11 lekara ili studenata medicine, a među njima i bolničarka Nadežda Petrović.

Autor: B. PUZOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

OTKRIVENO SPOMEN-OBILJEЖJE NADEЖDI PETROVIĆ …

Medenica: Kada je Srbija odbila da umre u Valjevu | Jadovno …

O doktoru Koloviću

Plemeniti Holanđanin u Valjevskoj bolnici