УСТАШKИ ТАБЛОИДИ У БОСНИ ТОKОМ ДРУГОГ СВЕТСKОГ РАТА: Да ли је икада веће ЗЛО штампано било где на СВЕТУ?

За време другог светског рата, Kраљевину Југославију су 6.4.1941. напале силе Осовине и присилиле њену војску на капитулацију 17.4. 1941. Десет дана пре су у Загреб ушле немачке снаге, те је истог дана проглашена Независна држава Хрватска.

Победничке Силе Осовине су одлучиле да цела територија БиХ дође под власт НДХ, чији је поглавник Анте Павелић започео политику с циљем елиминације српског становништва, које је укључивало присилно превођење на католичанство, протеривање и геноцид.

Власт НДХ је, с друге стране, муслиманско становништво сматрало Хрватима исламске вере.

Павелићева пропаганда је радила пуном паром.. Муслиманско-бошњашко становништво у Босни и Херцеговини било је веома узрујано уочи уласка Југославије у Други светски рат. Споразум Цветковић-Мачек од 26. августа 1939. задао је тежак ударац традиционалној мулиманској тежњи ка аутономији Босне и Херцеговине практично је поделивши између Србије и новоустановљене хрватске бановине. Доминантна муслиманска елита се стога окупила у Муслиманском покрету за аутономију Босне и Херцеговине, који је тражио да се поред хрватске упостави и босанска бановина; захтев је иницирао Џафар Kуленовић, председник Југословенске муслиманске организације (ЈМО), политичке партије која је уживала подршку велике већине босанских Муслимана. У покрету су се окупиле разне политичке струје које су постојале међу Муслиманима.

Ту су се окупили и некада ‘просрпски’ Муслимани који су били за сарадњу са режимом у Београду, за стратегију лидера ЈМО Мехмеда Спахе све до његове смрти јуна 1939, али која је потпуно дискредитована Споразумом којим је београдски режим жртвовао Муслимане зарад споразума са хрватском опозицијом.

Са друге стране, слаба дисидентска муслиманска ‘прохрватска’ струја која је традиционално одбацивала сарадњу са режимом у Београду и основала Муслимански огранак Хрватске сељачке партије (МОХСС) била је сада блокирана својом припадношћу једном хрватском националном покрету који је окренуо леђа босанском јединству.

Па ипак, Муслимане је спајао страх од српске реакције на покрете који су били за хрватску, али више од свега, босанску аутономију, отелотворену у покрету „Срби, на окуп!“ претечи четничког покрета у Другом светском рату.

Након окупације од стране сила Осовине, којом је поништена Kраљевина Југославија, успостављена је великохрватска марионетска држава – Независна Држава Хрватска (НДХ) – екстремног, фашистичког и терористичког усташког покрета. Читава Босна и Херцеговина припојена је НДХ, која је у јуну подељења на двадесет и четири административне јединице, велике жупе, на челу са ‘великим жупанима’.

Ова планска подела је требало да избрише границу између Хрватске и Босне и Херцеговине, како административну тако и у свести људи, и то у складу са великохрватском, националистичком усташком идеологијом.

Усташки поглавник Анте Павелић узео је истакнуте босанске Муслимане и Хрвате да му ‘украсе’ режим; Осман Kуленовић, Џаферов брат, именован је за потпредседника владе 15. априла.

Главни орган усташког покрета, Опће усташко вијеће, званично је конституисано почетком маја; ту су, испод Павелића, били доглавници; међу њима, и два времешна босанска политичара из времена пре Југославије, прохрватски Муслиман Адем-ага Мешић и Хрват Јозо Сунарић. Подређени доглавницима били су побоћници (ађутанти); међу њима су били Алија Шуљак и Хакија Хаџић, некадашњи лидери МОХС.

Тамошњи медији, међу којима се истицао “Сарајевски хрватски лист”, личили су на праве таблоиде из којих је сипао говор мржње према Србима, Јеврејима и Ромима и то без пардона.

Такође, исти медији су објављивали вести којима су се Срби и Роми позивали да се сами пријаве у полицијске станице, а претило им се принудним радом ако то не учине.

Павелићева пропаганда је радила пуном паром, па је свакодневно преносила најбруталније поглавникове прозивке на рачун Јевреја и Срба сејући на тај начин страх међу народом и градећи атмосферу у којој је било потпуно нормално прогањати Србе и Јевреје, што је потпуно оправдавало њихове касније ликвидације и одвођења у логоре.

Извор: Espreso, Видовдан