Успон и пад Стаљиновог Химлера

Лаврентиј Берија био је двоструки шпијун, интелигентни каријериста и патолошки убица са морбидним склоностима… Убијао је своје противнике и затирао им породице… Организовао је Стаљинов систем конц-логора, а хвалио се да је убио и самог Кобу…

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Злогласни Стаљинов шеф безбједности Лаврентиј Берија извршавао је намонструозније наредбе свог шефа – био је убица, силоватељ и организатор система Гулага у којима су завршавали грађани, академици, официри и породице проказаних људи – милиони жртава.

Берија је стријељан 23. децембра 1953. године под оптужбом да је „ковао завјеру да преузме власт у СССР-у“, што представља циничан епилог живота човјека који је, по Стаљином нахођењу, са својом службом монтирао милионе таквих процеса против других људи.

ДВОСТРУКИ ШПИЈУН

Лаврентиј Павлович Берија сматра се и данас оличењем криминалне монструозности Стаљиновог режима. Био је, према тврдњама сарадника, врло интелигентан, способан и неуморан администратор „далекосежне визије“, али и прагматичан.

Неки историчари наводе да је управо Берија, након Стаљинове смрти, предлагао одбацивање марксизма и увођење програма сличног оном за који ће се много касније залагати Горбачов?!

Берија је рођен у Грузији као незаконито дијете абхазијског племића. За вријеме грађанског рата у Русији био је двоструки агент – радио је и за бољшевике и за њихове противнике.

Кад су бољшевици изашли као побједници, показао се као лукав политичар и придружио се тајној полицији. Стаљина је упознао 1926. године и према њему се од почетка понашао као према краљу.

Стаљин га је одмах поставио за првог секретара Грузије, а затим и цијелог Кавказа.

САДИСТА, СИЛОВАТЕЉ И ПАТОЛОШКИ ЗЛОЧИНАЦ

Своју оданост шефу исказивао је у свакој ситуацији. Кад је Стаљин своје „дворјане“ тјерао да са њим обрађују врт, Берија је, према наводима свједока, узео сјекиру и рекао да ће уништити сваки коров за који му се каже да га одстрани.

Ласкајући Стаљину, Берија је написао књигу о историји комунизма на Кавказу у којој је преувеличао Стаљинову улогу прије револуције.

Стаљинов савезник на Кавказу био је Нестор Лакоба, који је Берији помогао у напредовању. Кад су се њих двојица сукобили, Стаљин је Берији допустио да убије Лакобу, што је Берија и учинио, отровавши га послије вечери у опери.

Међутим, то није задовољило Берију, па је послије убио и Лакобину цијелу породицу. Није волио да има живе противнике – објашњавали су Беријини сарадници.

Волио је да лично мучи људе, а омиљена разонода Берије и Стаљина била је смишљање занимљивих начина ликвидације непријатеља.

Када је Берија сазнао да Лакобина жена има фобију од змија, дотјерао је до лудила ставивши јој змије у ћелију. Отимао је и убијао жене својих другова, а неке је убијао и у намјештеним аутомобилским несрећама.

У „великим чисткама“ организовао је физичке ликвидације бољшевичких првака, а од 1938. године руководио је апаратом на челу система концентрационих логора у које су били заточени милиони људи.

Берија је сексуално искориштавао дјевојке и младе жене, које је лично и уз помоћ сарадника „ловио“ крстарећи аутомобилом по Москви. Потом би неке силоване жене ликвидирао, а друге би пуштао кући и слао им букете ружа.

Берија би организовао вечеру за отете жене, наздрављао Стаљину и у вино им стављао средства за спавање. Због таквих авантура неколико пута оболијевао је од венеричних болести.

СТАЉИН: БЕРИЈА ЈЕ МОЈ ХИМЛЕР

Послије Хитлеровог напада на Совјетски Савез 1941. године Берија је постао још моћнији. Именован је за генералног комесара безбједности и маршала.

Како су, према Стаљиновом наређењу, хиљаде официра завршили у Гулагу у намјештеним процесима, у првим данима напада нациста на СССР Црвена армија била је десеткована и без квалитетног официрског кадра.

Стаљин је због тога хитно помиловао многе официре, послао свештенике на фронт и дозволио да се у рововима точи вотка да би подигао морал бораца.

Берија је са Стаљином ишао и на Јалту 1945. године. Свједоци наводе да је амерички предсједник Рузвелт за вечером питао Стаљина ко је то с њим, а Стаљин му је одговорио: „То је Берија, мој Химлер“.

Пошто је Стаљин био параноик који се стално бојао за своју власт, 1946. године удаљио је Берију из Министарства унутрашњих послова и на његово мјесто поставио новог сатрапа – Абакумова.

Берија је и поред тога имао велики утицај у процесу који је омогућио совјетима да добију атомску бомбу. Стаљин је тиме био одушевљен, што је Берија искористио како би га окренуо против свог насљедника на мјесту НКДВ-а, па је Абакумов убрзо стријељан.

КАКО ЈЕ ЛОВАЦ ПОСТАО ЛОВИНА

Пред крај живота Стаљин је замрзио Берију. Умро је четири дана након што му је позлило у ноћи након вечере са Беријем и другим совјетским вођама.

У политичким мемоарима совјетског министра спољних послова Вјачеслава Молотова, објављеним 1993. године, пише да се Берија хвалио да је управо он отровао Стаљина, мада ниједан чврст доказ који би поткријепио ову тврдњу никада није нађен.

Након Стаљинове смрти, Берија је постављен за првог замјеника премијера и поново је био на челу „безбједњака“, али његов проблем био је тај што су га се сви чланови Политбироа бојали и што су жељели да га уклоне.

Никита Хрушчов сазвао је састанак руководства земље 26. јуна 1953. године и напао Берију, оптуживши га да ради за британску обавјештајну служби и затражио да буде смијењен.

Један од чланова совјетског руководства притиснуо је дугме на свом столу и дао унапријед припремљени сигнал маршалу Георгију Жукову и групи наоружаних војника у оближњој соби. Они су одмах упали и ухватили Берију.

Берији је судио специјални суд. Када је донесена смртна пресуда, према каснијим тврдњама свједока, на кољенима је молио за милост и писао срцепарајућа писма саборцима, али су он и његови потчињени ипак ликвидирани.

Његов крвник, совјетски генерал, гурнуо му је крпу у уста и пуцао у чело у просторијама злогласног московског затвора Лубјанка, у који су, према Беријином наређењу, завршиле стотине хиљада људи.

Међутим, према другим изворима, који укључују његовог сина, никаквог састанка руководства није било, као ни писама нити ликвидације у Лубјанки.

Једноставно, војне снаге напале су Беријину кућу 26. јуна 1953. године и он је убијен на лицу мјеста.

Извор:

Везане вијести:

Подела света уз грузијско вино