fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

УСПАВАНО ПРАВОСУЂЕ БиХ ГОДИНАМА ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/dobrovoljacka.jpg

Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина коjи су над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сараjева, починили припадници такозване Армиjе РБиХ, Териториjалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравоjних муслиманских наоружаних формациjа коjима су командовали освjедочени предратни криминалци, силеџиjе и шљам сараjевског подземља

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, 2. и 3. маjа 1992. године, потврдио jе Срни министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

„Нажалост, ни послиjе 21 године, у Добровољачкоj улици, али и на jош неколико локациjа у Сараjеву гдjе су нападнути и стравичном терору изложени воjници ЈНА, нико ниjе одговарао за то. Од укупног броjа тадашњих припадника ЈНА наjвећи броj jе био из српског народа. И поред више покушаjа да се тачно усмjери активност правосудних ограна на лица коjа се повезуjу са овим догађаjима, то се ниjе догодило“, истакао jе Ђокић.

Он сматра да су поjедини налогодавци овог злочина, попут Јована Дивjака, Еjупа Ганића и њима случних, прилично театрално ослобађани одговорности.

„Због тога, сваке године 3. маjа одлазимо у Сараjево у некадашњу Добровољачку улицу да своjим доласком на то мjесто, мjесто злочина, свjедочимо о злочину и сприjечимо да се он заборави и потисне у страну. Наравно, нашим одласком на то мjесто подстичемо успавано правосуђе коjе и даље ћути и не процесуира одговорне за оваj тешки злочин“, нагласио jе Ђокић.

Према његовим риjечима, тачно се зна ко су били организатори злочина у Добровољачкоj, и наредбодавци и извршиоци.

„Али, правда у БиХ, па и она међународна, jош jе селективна и више се бави и посвећена jе питањима одговорности Срба за ратне злочине у рату, а мање, или, боље речено, ни приближно одговорношћу Бошњака и Хрвата за злочине коjе су они починили над српским народом, цивилима, полицаjцима и воjницима“, закључио jе Ђокић.

Шеф Клуба српских делегата у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац затражио jе недавно од главног тужиоца БиХ Горана Салиховића да
одговори на отворена питања у вези са злочином у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, укључуjући и питање под каквим притисцима jе некадашњи тужилац Џуд Романо, мjесец дана приjе одласка са дужности, донио одлуку да обустави истрагу против 14 лица осумњичених за злочин у Добровољачкоj.

„Коjи домаћи и инострани званичници су, притисцима или на други начин, утицали да тужилац Романо донесе такву срамну одлуку и како jе могуће да се тужилац Филип Алкок из Велике Британиjе, коjи jе случаj Добровољачка водио до 2009. године, само неколико дана приjе доношења одлуке о обустављању истраге против 14 лица састао са тужиоцем Романом у своjству браниоца jедног од осумњичених“, наводи се у Кошарчевом отвореном писму.

Он jе упитао Салиховића зашто Тужилаштво никада званично ниjе одговорило на приговор МУП Републике Српске на одлуку тужиоца Романа.

У раниjим извjештаjима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске jе наводио да напад 2. и 3. маjа 1992. године на обjекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкоj улици у Сараjеву представља ратни злочин против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправно убиjање и рањавање неприjатеља, као и повреде закона и обичаjа рата, коjи jе потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравоjних jединица на чланове породица воjника, официра и грађанских лица у бившоj ЈНА.

Јавност у Републици Српскоj све ове године огорчена jе због спорости и неефикасности у процесуирању злочина у Доборовољачкоj улици, иако су у истрагама наjчешће помињана имена била: Јован Дивjак, Еjуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, Ибрахим Хоџић, као и неизоставни Исмет Баjрамовић Ћело.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. године мирно повлачила из Сараjева, према споразуму и уз гаранциjу мировних
снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. Иако jе за безбjедност воjника гарантовао тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе пресретнута и мучки нападнута.

У периоду од неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе 207 заробљено. Први напад jе извршен 2. маjа на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у Сараjеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравоjних снага коjе су им искључили струjу, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13.

Према националном саставу убиjена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 воjника и четири грађанска
лица на служби у ЈНА.

Структура рањених изгледа овако: Дом ЈНА 26, Раднички универзитет три, Скендериjа три, Команда Друге воjне области 30, Добровољачка шест,
на другим локациjама 26 – дакле тада jе рањено 71 воjно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 воjника ЈНА.

Према програму овогодишњег обиљежавања, сутра у 9.00 часова предвиђено jе окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, док
jе за 9.30 часова планиран полазак аутобуса за Сараjево правцем Враца – Грбавица – Скендериjа – Добровољачка улица.

Од 10.00 до 10.30 часова мирном шетњом доћи ће се до мjеста полагања ружа у Добровољачкоj, гдjе ће бити прислужене свиjеће.

У 11.00 часова предвиђено jе полагање виjенаца и прислуживање свиjећа на Спомен-крсту на Воjничком гробљу, у 11.15 обраћање званичника, док ће
у 11.30 часова почети духовни програм.

Према риjечима предсjедника Пододбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова Велимира Дуњића за сада нема
никаквих сазнања о евентуалним контрамитинзима или неким другим окупљањима грађана Сараjева сутра у Добровољачкоj, као што jе био случаj прошле године, када су грађанима српске националности коjи су прислужили свиjеће и положили цвиjеће на мjесту страдања своjих наjмилиjих, упућиване псовке и приjетње

Извор: срна

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: