fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Уметници на бранику Отаџбине

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/umetnicin.jpg

Време када jе уметност била љубав, а уметници били носиоци српске слободарске мисли…

Одлука Бечког двора да под своjе окриље и формално стави Босну и Херцеговину, изазвала jе оштре реакциjе Европе. Разуме се, наjжешћи отпор се jавио у српскоj престоници, где су одржане велике демонстрациjе са захтевом да српска Влада моментално обjави рат Аустроугарскоj. Таквом ставу jавности несумњиво jе допринела и подршка принца Ђорђа Карађорђевића, коjи се окупљеном народу обратио са балкона своjе куће у Крунскоj улици. Тада jош увек наследник српског престола jе поручио:

Осећам се поносним што сам воjник и што ћу бити добровољачки вођа народа, коjи хоће да мре за своjу нациjу и њену част. Нека живи ко хоће да мре! Нека мре ко хоће да живи!

Народно незадовољство наставља да се манифестуjе на улицама и централном збору (12. октобар 1908), где се пред одушевљеном масом налазе писци, сликари, песници, глумци…

Међу првима jе устао Јован Дучић, Требињац:

Данас се тражи реч нас свиjу, реч коjом ћемо изjавити да смо спремни пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се самих себе, своjих живота и своjих имања, своjе слободе и своjе државе, пре него што дозволимо (…) да нам грабљивица сусетка даље чупа део по део меса с нашег раскомаданог тела.

Народни збор код Народног позоришта у Београду, 12. октобра 1908. године

Одушевљење окупљених грађана изазива говор jедне жене, сликарке Надежде Петровић. Маса jе овациjама поздравила њене речи:

    Сестре и браћо, 1878. године Европа jе Берлинским уговором забила нож у срце Српства у двема наjлепшим покраjинама, Босни и Херцеговини. Уместо да jе jош онда оставила народу право на слободно опредељење, она га jе бацила у ново ропство… Скинула му окове с ногу, да би му лакше ставила ланце око врата! Тридесет година, Босна и Херцеговина су поприште експлоатациjе Аустроугарске… Од данас, сестре, наша jе дужност да прекинемо сваку трговинску везу, да их за њихову нечовечност и непоштовање ударимо по коси, коjа jе њима много важниjа од срца и душе. Обjавимо боjкот аустроугарско-немачкоj трговини!

Овакав излив родољубивог набоjа подстиче одушевљене грађане да приступе организациjи Народна одбрана, коjу покрећу Дучић и Бранислав Нушић. Она тада прикупља добровољце, наоружава и шаље на Дрину, пошто црно-жути сусед групише своjе трупе на граници.

У времену велике кризе и искушења уметници су први стали на браник отаџбине. За њих дилеме ниjе било. На политичарима jе било да донесу далекосежне одлуке. Једна струjа, предвођена Николом Пашићем, сматрала jе да jе рат неизбежан, jер Србиjа мора стати у одбрану свог народа и своjих интереса, посебно када jе међународно право прекршено.

Са друге стране, министар иностраних дела Милован Миловановић jе размишљао трезвениjе. Реч jе о човеку коjи jе докторирао право на универзитету Сорбона, шармеру познатом међу европским племкињама и вештом дипломати у рангу Илиjе Гарашанина и Јована Ристића. Читаву кариjеру jе посветио решавању турског питања на Балкану.

Од Степе Степановића jе добио поразне податке о воjним могућностима и ратним шансама Србиjе. Оружиjа и мунициjе jе било довољно за само 40.000 воjника. Србиjа ниjе могла да издржи више од петнаест дана рата. У тим условима, а без могућности воjне подршке Русиjе, остаjао jе само jедан пут: дипломатиjа и тражење подршке од савезника, првенствено Русиjе.

Док су jе jавност тражила рат, помињући Косово и прихватаjући чак и цену сигурног пораза, Миловановић jе чврсто одлучио да Србиjа не сме да се сама сукоби с Аустриjом. Остала jе забележена његова легендарна реченица:

Самоубиство ниjе доказ енергиjе и снаге, већ болести и клонулости.

У говору пред Народном скупштином опрезни Миловановић изрекао jе оно што jе осећала Србиjа:

Анектуjући Босну и Херцеговину, одбиjаjући Србиjу далеко од мора, спречаваjући наше уjедињење с Црном Гором, Аустроугарска намеће Србиjи и српском народу, у ближоj или даљоj будућности, борбу на живот и смрт.

Али, ниjе било време за рат, а бес накупљен током кризних дана 1908. у многоме jе допринео победама шест година касниjе. У данима када jе српско друштво анексиjу Босне и Херцеговине доживело као националну трагедиjу, уметници су први подигли глас и будили патриотизам у сауграђанима. Политика jе потом донела мудру одлуку, и, иако jе тада изгледало да за Босну и Херцеговину има мало наде, децениjу касниjе она jе била део исте државе са Србиjом. Нека нам то буде путоказ и за ове данашње, тешке дане.

На краjу, ниjе могуће заобићи суштинско питање: има ли данас оних уметника коjи ће ради свог народа и његове слободе бити спремни да се одрекну благодети своjих кариjера, и скупоцена одела заменити радним или можда униформом?

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

Обезглављено достоjанство

Даниjел Симић: ТАМО ДАЛЕКО И ТАКО БЛИЗУ

Разгледница из Јапана

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: