У уџбеницима величају усташе и поричу злочине над Србима

Пише: Јадовно 1941.

Министарство спољних послова Србије оцијенило је да спорни уџбеници у Хрватској, у којима се велича улога усташа и поричу злочини над Србима, представља ревизију историје и порицање крвавих злочина, што захтијева реаговање Владе Србије.

Из ресорног министарства Србије подсјећају да су Министарство науке, образовања и спорта Хрватске и „Школска књига“ из Загреба одобрили издавање три приручника за историју у којим се велича усташки покрет и поричу злочини над Србима.

У приручницима се поричу злочини Независне Државе Хрватске /НДХ/, а у издању куће „Дуден“ уз појам „усташа“ стоји објашење да је то „хрватски националистички покрет који се у Другом свјетском рату борио против српског централизма“, речено је „Вечерњим новостима“ у Министарству спољних послова Србије.

Према евиденцији Министарства спољних послова Србије, од 2013. до 2015. године у Хрватској су забиљежена 53 инцидента, која имају националну конотацију и уперени су против Срба – од говора мржње и застрашивања, па све до отвореног линча над Србима који су се опредијелили да тамо живе.

Српски стручњаци, од којих је Министарство спољних послова Србије затражило мишљење о историјском школском приручнику „Домовински рат“, у којима су Срби означени као „агресори“, „терористи“ и „екстремисти“, оцијенили су да тај уџбеник посједује снажан индоктринацијски смисао, да је шовинишстички и да никако не може допринијети истинском помирењу хрватског и српског народа.

Историчар Чедомир Антић каже да се у том приручнику поново научно неутемељено провлачи идеја „велике Србије“, гдје је Србија представљена као нацистичка Њемачка, која жели да уништи сигуран међународни поредак и подмеће се теза да је Србија хтјела да створи великосрпску, етнички чисту државу.

Зоран Јевтовић са Филозофског факултета у Нишу наводи да је свих пет цјелина у овој књизи у фунцкији „генералне хипотезе о великосрпској агресији“ и да се Србија проглашава историјски одговорном за распад Југославије, а српски народ за сопствени одлазак из Хрватске.

У књизи се код навођења српских представника обавезно истиче да су хашки осуђеници за ратне злочине, док се код хрватских то изоставља, наводи се да је велики број српског становништва „отишао из Хрватске заједно са ЈНА“, прећуткују се страдања Срба и уништавање њихове имовине.

Кривица се усађује само на српској страни, а на хрватској се развија концепт нације-жртве.

Извор: