Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске.

Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата.

Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и са подручја Војводине“.

Будимир је напоменуо да је овакав вид обиљежавања сјећања на српско страдање један вид подршке иницијативи за доношење резолуције у Скупштини Србије о осуди геноцида над Србима, коју је поднијела Демократска странка Србије.

„Ми подржавамо резолуцију, без обзира на то ко ју је иницирао, јер сматрамо да је оправдана. Ако Скупштина Србије не прихвати ту резолуцију, како можемо очекивати од неких других земаља или чланица ЕУ да признају геноцид над Србима. Видјели смо да је Њемачка послије 100 година признала да је извршен геноцид над Јерменима. Геноцид не застарјева“, рекао је Будимир.

Предсједник Удружења Крајишника Србије Миле Боснић најавио је да ће избјегличка удружења од 15. августа покренути петицију да се усвоји резолуција о геноциду над Србима у НДХ.

„То није никаква мржња, то је љубав и сјећање према жртвама, јер како да говоримо о опросту када га нико није ни тражио“, рекао је Боснић.

Он је навео да су усташе убиле око 60.000 Срба на Кордуну, Банији и Лици, највише током илинданског покоља. Међу њима 16.000 дјеце од којих 6.608 са Кордуна.

Боснић је говорио и о језивим начинима на које су усташе убијале Србе настојећи да их истријебе, те је истакао да се српском народу два пута у истом вијеку десио геноцид.

Историчар Никола Жутић оцијенио је да би као дан геноцида над Србима требало обиљежавати 29. април, када је 1941. године у Копривници основан први логор за Србе или дан оснивања Јасеновца као највећег стратишта.

„Република Српска треба да буде добар узор јер се у њеним медијима редовно обиљежавају датуми масовног страдања Срба у Другом свјетском рату, али и из сукоба деведестих година прошлог вијека“, оцијенио је Жутић.

Међу бројним подацима о геноциду над Србима извршеном у НДХ, који су изнесени на конференцији за новинаре, посебно потресан примјер о континуитету уништавања српског народа представљала је прича о потпуном уништењу српског мјеста Дивосело код Госпића.

Усташе су око Илиндана 1941. године поклале и у јаме Велебита бациле 908 од око 3.000 становника тог мјеста, који су покушали да се спасу бјежећи на Велебит.

Професор Миле Рајчевић навео је да је из усташког обруча дио становника успио да побјегне. Према подацима на крају рата, убијено је 60,3 одсто мјештана Дивосела, од којих 384 дјеце.

Он је истакао да је оно што је преостало од Дивосела потпуно уништено у хрватској акцији „Медачки џеп“ 1993. године и да сада то мјесто „постоји само у топонимима“.

Plakat za PARASTOS 30.07.2016

PLAKAT MILOJKO ZBORNIK 2016

Извор: СРНА

Везане вијести:

Хрвоје Класић: Устанак су подигли Срби због усташких и Лубурићевих злочина

Проф. др Срђа Трифковић: Корени хрватске мржње према Србима

Вулин: Хрватска је далеко од антифашизма