U Srbiji bi moglo da krene ranije prikazivanje „Dare iz Jasenovca“

Režiser filma „Dara iz Jasenovca“ Predrag Antonijević rekao je da bi prikazivanje ovog ostvarenja u Srbiji moglo da počne i prije 22. aprila kako bi se publika što prije uvjerila da li je to propaganda i da li je u njemu nešto netačno.

„Izgleda da ćemo krenuti ranije, zato što bih želeo da se srpska publika uveri o čemu se radi i kakav je film, da proceni da li je kvalitetan, kao i da da li je to propagandni film, da kažu ako misle da je nešto netačno u filmu. Ovo je jedna bitka koja se sad prevazišla film i dobro je da ga svi pogledamo“, rekao je Antonijević.

Nakon negativne kampanje protiv ovog filma, koji je u pojedinim američkim časopisima pod plaštom filmske kritike označen kao srpska propaganda, Antonijević je rekao da je uvjeren da apsolutno nema nikakve šanse da se „Dara“ nađe na listi za „Oskara“ Američke filmske akademije.

„Napadi na film su bili politički i smišljeno odrađeni da se unese nesigurnost među glasače i Zlatnog globusa i Akademije da je reč o srpskoj propagandi. Glasači Akademije najviše se plaše da budu politički nekorektni i u ovom slučaju da budu stavljeni u službu nekakve srpske propagande“, izjavio je Antonijević za TV „Pink“.

Antonijević je napomenuo da je „Los Anđeles tajms“ napisao grozomoran tekst o „Dari“, pod plaštom kritike, gđe je čak rečeno da je Jasenovac bio logor pakao za Jevreje, a da je Antonijević „na silu tu ugurao Srbe i đecu“.

Kada je riječ o mogućoj tužbi protiv tog lista, on je ponovio da je ono što je napisano „sad kod advokata i da će se dobro analizirati“ i viđeti šta s tim.

Antonijević je rekao da je tekst „Los Anđeles tajmsa“ jasna poruka glasačima Akademije, koji su većinom jevrejskog porijekla, da je on (Antonijević) jevrejsko stradanje uporijebio za srpsku propagandu.

„Tako je došlo do negiranja stradanja Srba u Jasenovcu. Smatram film kao vrstu kolateralne štete. Mi sada moramo da se borimo ne za film, nego istinu o Jasenovcu, jer to je pitanje našeg nacionalnog identiteta i jer se nama uskraćuje pravo da budemo žrtve“, istakao je Antonijević.

On je dodao da je tek sada jasno koliko je ovaj film bio potreban jer je uzburkao međunarodnu javnost, a pojam Jasenovca je prisutan, čak i u malezijskim i turskim novinama.

„Kod nas se podrazumevalo da se zna za Jasenovac, a sada se srećemo sa tim da kažu da se to nije desilo. Zato se moramo boriti za našu istinu. Potpuno sam zato zaboravio Oskar, Globus. Misija je ispunjena, film je otišao u svet, biće po svim zemljama u svetu prikazan, na platformama, netfliksima, po univerzitetima, svuda“, rekao je Antonijević.

On je ukazao da ljudi u svijetu imaju viziju njemačkih gasnih komora, a ne znaju da je u Jasenovcu protiv Srba bio malj i „srbosjek“.

Antonijević je naveo da ga je više iznenadila negativna reakcija od pojedinih krugova u Srbiji i Beogradu, te dodao da ih nije čuo da su se javili da je to eksploatacija tragedije kada se snimao film o Srebrenici.

Jelena Trivan, predsjednik upravnog odbora Filmskog centra Srbije, koji je finansijski podržao ovaj film, rekla je da se nije očekivalo da će iko osporavati činjenicu da se Jasenovac desio.

Ona je podsjetila da i hrvatski dokumentarno-igrani film o Diani Budisavljević, koja je spašavala srpsku đecu iz jasenovačkih logora, govori o istoj temi, a nikada o njemu nije napisao da govori o događaju koji se nije desio.

„Filmu Dara se spori da su Srbi uopšte bili tamo u Jasenovcu, kažu da zloupotrebljavamo stradanja Jevreja, gurajući Srbe tamo gde im nije mesto. Nemojte da sporimo događaje. To govori o našoj potlačenoj poziciji koju imamo godinama. U filmu su originalni dijalozi, govori, koji se mogu naći i na Jutubu“, rekla je ona.

Trivanova je istakla da je u film „Dara iz Jasenovca“ ušlo samo ono što se moglo braniti kao istorijske činjenice i sve vrijeme snimanja filma saradnik na scenariju je bio čovjek koji je direktor Instituta za Holokaust.

Pominjući i druge projekte Filmskog centra, kao što su snimanje filmova o zločinačkoj akciji „Oluja“ i o bici na Košarama, ona je ocijenila da će i oni doživjeti istu sudbinu, te navela da se Filmski centar zvanično obratio Ministarstvu kulture Hrvatske sa molbom da se snime samo neki detalji na teritoriji Hrvatske, ali nije dobijeno odobrenje.

„Što se tiče Kosova i Severne Makedonije, ne samo što nećemo moći da snimamo, nego nećemo moći da dobijemo nijednog glumca sa albanskog govornog područja“, kaže Trivanova.

Izvor: NEZAVISNE NOVINE