У Фочи отказан филм о Бошњаку који је спасао Србе током рата

Пројекција документарног филма “Македонац” у Фочи, о бошњачком официру Амиру Реки који је у јуну 1992. године спасио 44 српска цивила из села Бучје код Горажда, синоћ је отказана због противљења групе младића.

Младићи су негодовали зато што је пројекција заказана на Велики четвртак, сматрајући да то вређа осећања православних верника, наводи Срна.

Одлуку да приказивање филма буде одгођено донео је сам Реко, који је изјавио да није желио никога да увреди.

– Људима који су изгубили најмилије тешко је да смогну снаге да о свему разговарају, а ми појединци који то радимо добијамо критике са свих страна. Морамо смоћи снаге, без обзира какву бол имали. Мени је мајка спаљена, побијена ми је породица, њима су исто побијени најмилији и можда нису у овом тренутку смогли снаге. Хоћу да верујем у добро, а не у мржњу која уништава човека – рекао је Реко.

Филм говори о људскости коју је Амир Реко показао у минулом рату, када је одбио да изврши наредбу да побије мештане српске националности из села Бучје и то само три дана након што је добио вест да су у његовом родном селу Гудељ у фочанској месној заједници Јошаница убијени његова мајка, деда и још пет чланова фамилије.

Реко је навео да филм нема никакву лошу поруку, те да се нада да ће, ипак, бити приказан у Фочи и да очекује да ће га исти људи који су се успротивили позвати да дође поново.

Он је нагласио да саосећа са Србима који су изгубили најмилије у злочину који су у децембру 1992. године у Горњој Јошаници починили припадници Армије БиХ из Горажда, наводећи да злочине са обе стране нису чинили Срби и Бошњаци, већ нељуди.

– Нема лоших народа, има само лоших људи, убеђен сам у то. Како ме је мајка васпитала, увек ћу такав бити – истакао је Реко.

Док је за Србе које је спасио велики херој, неки у Горажду су његов чин сматрали издајничким, а ратна дешавања је напустио у септембру 1992. године када је отишао у Данску.

– Када се сада вратим у Сарајево рећи ће, ето, отишао је у Фочу, убили су му мајку, отишао да однесе поруку мира, тако му и треба. И то ме боли. Нису само проблем ови момци што су дошли. Проблем је и са друге стране, што ће овакви људи као ја имати проблема са обе стране – закључио је Реко.

У публици је био и декан Богословског факултета Дарко Ђого, који је покушао да објасни младићима који су негодовали да за тим нема потребе.

– Празнично је вече, па су људи можда додатно осетљиви, али битно је да, уколико је неко пружио руку и имао образа у најтежим ратним ситуацијама, то треба истаћи и подржати. Нико не пориче српске жртве, али је важно да управо људима који су показали људско лице дозволимо да то чујемо и да та порука допре до нас – нагласио је Ђого.

Он је, подсетивши на пример јеврејског народа, који је успоставио медаљу праведника, истакао да је за сваки народ битно да памти поименице злочинце, али и људе који су задужили народ.

– Не треба драматизовати целу ствар, да неке повређене ране не би изазвале нови конфликт – рекао је Ђого.У априлу 1992. године некадашњем официру ЈНА из Фоче Амиру Реки на пункту у Устипрачи, када је прелазио у Горажде, живот је спасио колега из ЈНА Драган Симић.

Недуго након тога, он је као командант бригаде Армије БиХ одбио да изврши наређење о “чишћењу” српског села Бучје код Горажда. Тада су у селу била 44 српска цивила и сви су остали живи.

(Срна, РТРС)

Извор: ИН4С