У полицијско-безбедносним агенцијама често је више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ
Од нашег дописника
Сарајево – Конститутивност три народа у БиХ, као темељна уставна категорија, по свему судећи, изгубило је свој смисао у Федерацији БиХ (ФБиХ), захваљујући односу локалних власти према малобројним Србима који су остали овде да живе. Запошљавање је само један од примера који сведочи о игнорисању легитимних и уставних права Срба, што потврђују и званични подаци да у ФБиХ постоје институције у којима има више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ. Забележени су случајеви у којим Срба уопште нема, нарочито на руководећим позицијама.
У таквим институцијама број запослених Бошњака увелико је премашио квоту која им је загарантована према попису становништва из 1991. године. Оваква доминација која излази из законских оквира присутна је, између осталих, и у федералним полицијско-безбедносним агенцијама.
Недавно је Радио-телевизија Републике Српске објавила званичне податке према којима је у Министарству унутрашњих послова ФБиХ „запослено само девет Срба, од којих ниједан на руководећем месту”, а у Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево један више, или двоструко мање у односу на број запослених који се изјашњавају као „остали”. У оба ова случаја број запослених Бошњака мери се стотинама, као што се мери и у већини кантоналних министарства унутрашњих послова, попут Тузланског, Босанско-подрињског. Зеничко-добојског.
Дакле, није Сарајево које је постало моноетнички град и у коме од предратних 150.000 Срба живи њих нешто више од 10.000, усамљен пример дискриминације и кршења права једног од конститутивних народа, јер то се догађа и у другим срединама у ФБиХ. Кад је у питању запошљавање у полицијским формацијама, Срба нема ни у неким министарствима унутрашњих послова кантона у којима доминантно живе Хрвати.
Осим тога, стање етничке слике Сарајева, конкретно, огледа се и у јавним предузећима и образовним институцијама у којима се такође број запослених Срба може пребројати на прсте једне руке или их уопште нема.
Душан Шеховац, из Демократске иницијативе сарајевских Срба, који и данас живи у Сарајеву, сматра да је бесмислено говорити о поштовању конститутивности Срба у ФБиХ. „Српски народ у ФБиХ нема никаква права, има само право да се исељава и умире. Нисмо ми ни мањина, ми смо ништа. У ФБиХ се не рађају српска деца, не иду у школу и не запошљавају”, каже Шеховац за „Политику”.
Аутор: Д. Станишић
Извор: ПОЛИТИКА