Скочите на садржај
Подијелите вијест:
Тужни Матеја Богдановић из Азање изгубио је у Другом свјетском рату четири сина:
Бранимира (1921-1941, учитеља, убијеног у селу),
Живадина (1919-1945, правника, стрељаног на Кочевју),
Светозара (1913-1945, учитеља, стрељаног на Кочевју)
и Светомира (1925-1945, матуранта гимназије, умрлог у Бечу).
Старац је у знак жалости за њима носио браду до краја живота.
Памтимо их – и то је наша највећа победа.
Приредио: Немања Девић
Kad bih samo mogla reći da nismo vodili brigu o onome što se
Kad bih samo mogla reći da nismo vodili brigu o onome što se
Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman
Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio
Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je
No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali
Početkom 1938. godine Hitler je okupirao Austriju, a u jesen te iste godine
Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje
Moja najbolja prijateljica Olga Novak pridružila se našem razredu kad nam je bilo
Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard
Osim roditelja i moje sestrice, najmilija osoba bila mi je baka, majka moje
Moja sestra i ja rođene smo u Zagrebu u Šenoinoj 7, tihoj ulici
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
