У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 2. фебруара, биће обиљежено 78 година од једног од најстрашнијих усташких злочина над српским становништвом у којем је, у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, хладним оружјем убијено 2.315 Срба међу којима 551 дијете.

Тим поводом биће служени литугија и парастос, те положени вијенци на споменик жртвама.

Највећи усташки злочин у току Другог свјетског рата на подручју Бањалуке почињен је 7. фебруара 1942. године у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац, истичу у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Тога дана, од 4.00 часа ујутро до 14.00 часова, усташе су хладним оружјем, практично без иједног испаљеног метка, звјерски убиле 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете. Убијени су без обзира на доб – од дјеце у колијевкама до беспомоћних стараца у постељама.

У Министарству подсјећају да је овај злочин организовао усташки стожерник Виктор Гутић, а извршили припадници злогласне „Павелићеве гарде“, које су предводили натпоручник Јосип Мислов и капелан бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Филиповић Мајсторовић, који је након овог злочина постао командант јасеновачких логора, гдје су га прозвали „Фра Сотона“.

Историчар Горан Латиновић наводи да је Независна Држава Хрватска започела политику геноцида над Србима већ у априлу 1941. године, а идеолошку основу те геноцидне политике чинили су учење Римокатоличке цркве и хрватска правашка идеологија из 19. вијека.

– Требало је створити етнички и вјерски „чисту“ хрватску државу са границом на ријеци Дрини. У НДХ је живјело око 1.850.000 Срба и чинили су готово трећину њеног становништва. Хрватски министри су потпуно отворено говорили да трећину Срба треба убити, трећину протјерати и трећину превести у римокатолицизам и претворити у Хрвате – напомиње Латиновић за Срну.

Он каже да су с циљем спровођења геноцидне политике, власти НДХ организовале логоре за истребљење Срба, али и цијели низ злочина над српским становништвом – на кућном прагу.

Латиновић је навео да се један од најбруталнијих таквих злочина десио 7. фебруара 1942. у селима код Бањалуке. То је био најмасовнији појединачни злочин над Србима извршен у једном дану изван логора за истребљење.

Он наглашава да је злочинце предводио фратар Мирослав Филиповић Мајсторовић из самостана Петрићевац, а усташки стожерник Виктор Гутић најављивао је од прољећа 1941. шта чека православне Србе у Бањалуци и Крајини.

– Једна од првих жртава усташког режима био је епископ бањалучки Платон Јовановић – напомиње Латиновић.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић наводи да је у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац за вријеме НДХ почињен страшан злочин над Србима који у прошлом времену није био санкционисан због чега код српског народа увијек постоји оправдан страх да ће бити поновљен.

– НДХ је имала намјеру да српско уво не постоји на овим просторима. Позната је њихова крилатица – трећину Срба побити, трећину прекрстити, а трећину раселити – истиче Савчић.

Он сматра да младе генерације у Републици Српској данас морају спознати прошлост да би имале перспективу у будућности. Према његовим ријечима, данас се људима изричу пресуде за наводни ратни злочин, иако ти људи немају никакве везе са злочином.

– Ако нема истине и правде онда нема ни будућности на овим просторима – упозорава Савчић.

Седамдесет осам година од усташког злочина над Србима у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац обиљежава се на републичком нивоу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Програм обиљежавања почиње у недјељу у 9.00 часова служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светог великомученика Георгија у Дракулићу.

У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос убијеним Србима и положени вијенци, док је за 12.30 часова предвиђено обраћање званичника.

Извор: РТРС