Твртко Јаковина: Нека кажу од кога је то Степинац спасавао Србе

Професор историје на Филозофском факултету у Загребу о антисрпским порукама у Хрватској, односима двају народа, НДХ, злочинима у Јасеновцу, блокади Поглавља 26…

Оснивање комисија које треба да „закључе“ да је „За дом спремни“ увредљив или усташки поздрав, бесмислено је, јер ту дилема нема. Бесмислено је и да се у 2016. бавимо тиме да ли је неки поздрав оправдан, иако нико не може да каже да се он употребљавао негде другде осим у НДХ. Путнике у Питсбургу почела су да возе возила без возача, а ми се бавимо давно завршеним стварима.

Овако, за „Новости“, Твртко Јаковина, професор историје на Филозофском факултету у Загребу, коментарише случај табле у Јасеновцу са угравираним усташким поздравом „За дом спремни“, што је, по њему, врло „озбиљно питање“.

* За време предизборне кампање у Хрватској, антисрпске поруке тумачене су борбом за лаке политичке поене. Избори су завршени, а српске чоколадице доспеле су на „стуб срама“…

– „Чоколада“ је толико бизаран случај на који нико није требало да реагује. Када се већ догодио, председница је могла да каже: требало је да послушам нутриционисте и да деци дам смокве и мандарине, а не нешто од чега ће се угојити. Не видим коме је користило најављивање „истраге“. Реакција показује не само политички неталенат, већ је оштетила функцију председнице, али и међудржавне односе. Ново, либералније вођство ХДЗ после избора у септембру ни код кога у Хрватској није могло да изазове страх, што није био случај са владом изабраном почетком ове године. Чини се, ипак, да немају снаге за „проевропску“ политику какву је могао да води Санадер. Можда то сугерише да су се околности промениле и да постоји проблем са пуно већим духом из боце који је пуштен свуда у Европи.

* Хоће ли Пленковић успети да савлада „нараслог духа“?

– Његово надувавање последњих пет година било је темељ политике хрватске деснице. С новим вођством нису се променили и сви људи. Многи се још надају функцијама, они који су до јуче подржавали Карамарка, а сада Пленковића, имају разлог да неко време ћуте. Док он буде постизао економске резултате, опште незадовљство биће мање, па ће и радикали бити мање видљиви. Незадовољство десних сваком умереном политиком, упркос овако хладном реакцијом према табли у Јасеновцу, неће задовољити десне бираче и политичаре. Засада не изгледа да се десницом у Хрватској управља, већ да се примирила.

ТИТО БИО ЈЕДИНСТВЕНА ПОЈАВА

* СВРСТАВАЈУ вас у титоисте и левичаре…
– Нисам уопште титоиста. Тито је, ма шта му се приписује, јединствена, важна појава. Државник глобалних размера и фигура из малог народа. За себе мислим да сам више либералан него лево оријентисан. Али како је у хрватском контексту оно што се мени чини „нормалним“ – што не мислим да је све раније било ужасно или да су усташе биле сјајни момци – најснажније левичарење, онда сам вероватно такав. Код нас је разделница између левице и деснице однос према последњих сто година. Који ужас и бесмисао!

* Када кажете да је заговарање усташтва и нормализација НДХ проблем, колико у Хрватској имате истомишљеника?

– Невероватно је да о томе уопште говоримо и да се и данас трибине о Јасеновцу прекидају повицима да је реч о „измишљотинама“, да ништа од оног што смо о логору знали, није истина. Хрватска је са стварањем владе Мост-ХДЗ с Карамарком и Орешковићем била само на корак до стања какво је тренутно у Пољској, где не сме да се говори о пољском анитисемитизму и о томе да се сарађивало са Немцима у вези с питањем Јевреја. Можда је такав сценарио у Хрватској избегнут изборима у септембру. Свеједно, пуно је оних који се слажу са оним што говорим. Проблем је што се непрестано повећава број оних који желе живот у лажи, којима не смета релативизација чињеница, које искривљују јер сматрају да је то исказ патриотизма.

* Да ли је Хрватска плодно тло да се у свакој згодној прилици чињенице изврћу?

– Хрватска је осетљива само на неке епизоде раздобља Југославије. Ту се догађају ревизионизми и неће тако лако престати. И Санадер је, када је требало да се бори за други мандат, ударао на националистичке наративе. Све што вам треба су довољно наивни бирачи који ће 15. пут да загризу исто.

* На озбиљне инциденте ЕУ не реагује, барем не тако да је са тим упозната јавност…

– Када је Словенија блокирала Хрватску, онда је ЕУ говорила Загребу: ви сте у праву, али они су унутра. Друго, тренутна власт у Хрватској је, у поређењу са претходном, много мирнија и боља, а није прошло ни сто дана кабинета, па је и то разлог што реакције изостају. Дугорочно, окретање главе никад није добра политика.

* Да ли је Загреб самостално спустио рампу Београду за поглавље 26 или је то одиграно за рачун већих чланица ЕУ?

– Могуће је и то. Мислим ипак да је и ЕУ и Западу силно стало да се овај празни простор ван ЕУ попуни, да Србија напредује у европским интеграцијама, макар због тога што би вакуум могао да попуни неко са Истока. Да будемо фер, неке од приговора које су изашли на видело Хрватска је износила још за време Милановићеве владе, па блокада није требало да буде превелико изненађење. Са друге стране, нису то све тако озбиљна питања да не могу да се решавају у разумним међусобним односима које још нисмо достигли. Политика ината је лоша, што важи и за Загреб и за Београд.

* Један од хрватских захтева је да се врати нешто што је имовина СПЦ, а не својина државе Хрватске…

– То не би био бесмислен захтев када би наши односи били нормални. У нормалним околностима имовина Срба у Хрватској припада Србима у Хрватској.

* Да ли је Хрватској, где су Срби пре сукоба чинили готово четвртину становништва, био потребан рат деведесетих да би добила државу какава је сада?

– У околностима опште напетости, с тако слабим и малобројним актерима који су нудили нека друга решења, тешко је било замислити распад без сукоба. Утицај Срба у Хрватској, којих је било око 12 одсто, био је огроман дуги низ деценија. Барем од 1880-их, када се Војна крајина интегрисала са Банском Храватском. У многим градовима важни политичари и културне личности били су Срби. То се данас увелико променило, јер су се бројеви изменили. Ако је неком био циљ смањење броја, онда је рат ту велики катализатор. Не бих рекао да је то било смишљано, али не мислим ни да је било великих жеља да се рат спречи.

* Како гледате на званично обележавање „Олује“ и домовинског рата, сматрате ли да је то била великосрпска агресија или грађански рат?

– Делом је сасвим сигурно био грађански рат, јер Срби из Пакраца који су били на страни Крајине, рецимо, нису ниоткуда дошли већ су тамо живели. С друге стране, сигурно је и да је из Србије долазила помоћ у виду плата, а када је створена Крајина, и у оружју, што је сигурно агресија. Једно друго не искључује.

ТЕШКО ДО ПРЕСУДЕ

* МОЖЕТЕ ли да замислите да се у Хрватској суди за злочине током „Олује“?
– Нажалост, немам поверења у судове ни у једној малој земљи. Тешко раде. Нисмо створили традицију нормалног суђења, институције су нам генерално слабе. А онда, која би пресуда била прихваћена? Немамо ми ту културу, него „суд је добар само ако суди онако како ја мислим да треба“.

* Да ли сте и даље при ставу да Хрватске не би било каква је сада да није било Србије 1918, што је многима запарало уши?

– Није то револуционарна теза, изговарали су је и други. У тренутку настанка југословенске државе 1918, опције које су биле на столу за хрватску територију биле су драматично неповољније него настанак заједничке државе која је хрватске територије склопила унутар једне целине. Другачије би део отишао у Италију, део би узела Србија… Уместо најсиромашнијих крајева Аустроугарске, у заједничкој држави постали смо најразвијенији крај.

* Како гледате на полемике о канонозацији Степинца?

– Највише би ме разочарало ако би дошло до онога што се могло чути у Хрватској – да је врх СПЦ почео да тргује. Ако јесте, то би значило да више мисле на оно што је сада и у будућности, него шта је било у прошлости. Наслућује се да за Ватикан постоје потешкоће с канонизацијом. А било би их мање када би хрватски десничари јасно одговорили на питање: ако је Степинац за канонизацију и ако је то између осталог заслужио спасавањем Срба и Јевреја током Другог светског рата, од кога их је спасавао? Од оних који су носили звезду или од оних који су викали „За дом спремни? Јесу ли то исти тоталитарни симболи?

* Који је тренутак у историји преломан за настанак нетрпељивости према Србима у Хрватској?

– Пуно тога се догађало током 19. века, Први, па Други светски рат, искуства у Југославији, ствари су се таложиле, а било је мало настојања да се залече. Покушаји залечења током социјализма били су очито погрешни, јер се о неким стварима уопште није говорило, а многе су болеле. После Другог рата 0,6 одсто грађана Југославије има завршен факултет, у Хрватској је неписмених 18 одсто, у Србији и више. Тешко могу да замислим да су ти сељаци, који су највећим делом били неписмени, игде били генератор мржње, поготову праисконске.

* Ко је то, онда, био?

– Рекао бих да ретко која институција може бити изузета када тражимо почетак. Ни у ратовима деведесетих, ни у оним ранијим, ниједна црквена ни многе културне организације, као ни многе политике нису радиле оно што је требало. Поготово када су разлике тако мале: Срби и Хрвати се разумеју, језик који се сасвим разуме медиј је помоћу којег на сличан начин читамо свет око нас. То је проклетство малих разлика.

* Осећате ли се непријатно у Београду, једете ли српску храну, слаткише?

– Чоколаде генерално слабо једем, али су ми бајадере број један. У Београду често једем по ресторанима. Ево, синоћ смо били у „Вуку“. Имају одличне чорбе! А волим и љуто.

Аутор: Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ – Б. ПОПОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Твртко Јаковина: Лицитирање уласком у град Загреб | Јадовно …

Хрватска предсједница између двије ватре | Јадовно 1941.

АФП: НДХ као претеча данашње Хрватске | Јадовно 1941.