arrow up

Подијелите вијест:

Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату.

Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска.

Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом.

Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом и ратном опремом.

Главни планер и командант ове офанзиве био је немачки генерал Аугуст Макензен, који је извео напад из правца Срема и Баната, преко Саве и Дунава са главним ударом преко долине Мораве. Носилац главног удара била је 11. немачка армија која је дејствовала моравском долином и 3. аустроугарска армија која је имала задатак да заузме Београд и крене на остатак Шумадије. У исто време према долини Мораве и са задатком заузимања Ниша и Крушевца дејствовала је 1. бугарска армија, док је задатак 2. бугарске армије, био напад на Повардарје и југ Србије са циљем да се чим пре прекине кључна веза српске војске са пријатељском Грчком и луком Солун. Са запада и из правца Дрине деловале су аустроугарске снаге са задатком да преко Подриња и Мачве заузму Ваљево и Ужице.

Сломљена епидемијама, губицима на фронтовима и недостатком подршке савезника, српска војска је била принуђена да се повлачи на југ, у правцу западног Повардарја, Метохије, Косова и Црне Горе.

Извор: ИН4С

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​