Трифуновић : Употребио сам прејако поређење, свима се извињавам, и моја породица је била у Јасеновцу

Након полемике коју је пре неколико дана Сергеј Трифуновић изазвао својим говором у Горњем Милановцу и након што су на то реаговале Јеврејска општина и СУБНОР, глумац и лидер ПСГ поново се огласио, и то писмом написаном на пет страна, у коме се извинио, али и покушао да објасни своје ставове.

Подсетимо, Сергеј Трифуновић је у Горњем Милановцу између осталог изјавио да је „и левичару и десничару стало да има пруге, путеве, правосуђе које функционише, просвету која функционишšе. А сада, да ли кући држи слику Драже Михајловића, Димитрија Љотића или Броза или, не знам, Kоче Поповића, то је потпуно небитна ствар.“

Трифуновић је у опширном писму данас покушао да појасни своје ставове, али и да одговори на оштру реакцију Јеврејске општине која је поручила да је „опасан преседан нормализација“ нациста и њихових сарадника, а још опаснија уравниловка коју покушава, то гнусно стављање у исти кош оних који су се борили против фашизма и оних који су помагали окупатору у прављењу Србије Јуденфреи државом“.

Зато се Трифуновић у одговору Јеврејској општини захвалио, рекавши да је њихово писмо „не само инспиративно, јако лепо, снажно и тачно написано, већ баца светло на историјске чињенице о којима нисам готово ништа знао, а драгоцене су“.

– Нисам, рецимо, знао укупан број Јевреја који су страдали у Београду, углавном на Старом сајмишту. Њих 11 хиљада. Нисам знао да су фашиста Димитрије Љотић и армијски ђенерал Милан Недић, чију су срамну издају ревизионисти покушавали последњих 25 година у неколико наврата да сведу под „спашавање српског народа“ јер, Боже мој, „није имао избора“, блиски рођаци – написао је Трифуновић.

Такође, навео је и да је последњи покушај рехабилитације Милана Недића, „покушала је да изведе садашња власт, Александра Вучића“.

– Срећом, неуспешно, јер то би била срамота за Србију, дати легитимитет терору који се у окупираној Србији четири пуне године проводио над недужним становништвом, којој год вери и нацији оно припадало – навео је он.

Такође, казао је и да није знао да је „Љотић био лични пријатељ Хермана Геринга нити да је Драги Јовановић, злогласни шеф квислиншке београдске полиције, био интимус Хајнриха Химлера“.

Страдало је 36 чланова моје породице

– Kао што сте добро приметили у тексту, нисам знао за постојање СС генерала Едмунда Весенмајера, који је добио задатак да, на рушевинама Kраљевине Југославије, створи две нацистичкој Немачкој блиске државе: једна је управо Недићева квислиншка Србија, која је имала циљ извршити чишћење Јевреја, а друга пак, Павелићева НДХ, која се забавила о свом јаду: чишћењу Срба, јер им Јевреји нису толико сметали па су били колатерална штета, да се задовољи моћни савезник који им је стварање државе и омогућио. У тој држави, оплођеној 10 травња 1941. године, у којој је за „Србе, Јевреје и псе“ био забрањен улаз у било који јавни објекат у сваком насељеном месту НДХ, страдало је 36 чланова моје породице – написао је лидер ПСГ.

Навео је и да је његова породица по деди, „Ивковић из Невесиња, дала је 20 жртава, породица по баби, Бошњак из Билеће 16“, као и да су неки од њих „убијани на кућном прагу, неки су завршили у злогласној усташкој јами Пребиловци, мој деда стриц у Јасеновцу, а његова сестра у Старој Градишки“.

ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО

– Тамо, у концентрационом логору Стара Градишка, породила је дете, мог ујака Kаменка. Место рођења – концентрациони логор. Није ни знала да је трудна кад су је тамо одвели. Kаменко је много година касније, заглавио други логор, злогласни Дретељ, и пошто је преживео ту трауму од неке нове генерације фашиста, емигрирао је у Аустралију, да тамо коначно приушти себи неки нормалан живот, у позним годинама – пише у Трифуновићевом писму.

Дедин друг, сефардски Јеврејин

Такође, он је навео и да је његов деда стриц доведен у Јасеновац, и да је био један од „1.073 логораша који су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. грунули голим грудима на пробој из логора, знајући да би ујутро били убијени“. Трфуновић је навео и да је том приликом “ њих 106 је преживело, међу њима и наречени деда стриц, који је умро пре но сам се ја родио, али остаје прича у фамилији да му је најбољи друг и сабрат у логорској игри преживљавања био извесни Kабиљо, сефардски Јеврејин којих је Босна и Херцеговина била пуна још од великог прогона Јевреја из Шпаније и Португала крајем 15. века“.

– Ја дакле, из те и такве породице, тих и таквих околности, притом рођен у мултинационалном Мостару и слушајући ове приче откад знам за себе, не могу бити ништа друго, драга моја јеврејска браћо и сестре – до тврди антифашиста. Неко ко презире силу, агресију, гажење основних људских права и живота у сваком могућем облику, те врло гласно и јасно сваки пут устајући против истих, откад знам за себе – истакао је Трифуновић.

Kазао је и да му је о томе глупо и да говори, „јер ако живимо у истој земљи (намерно нећу изговорити реч држава, јер су на овим просторима сви параметри државе укинути) сигурно сте у протеклих 15 година понешто чули или прочитали о мојим личним ставовима“.

– Такође, ако сте иоле упознати с истима, јасно вам је да немам проблем да их гласно и без задршке износим. Ако пак нисте, Богу хвала живимо у ери интернета те су сведочанства о томе, а има их доста, лако доступна – објашњава.

У писму Трифуновић пише и да су он и његови „саборци из ПСГ ушли у ово као слободни грађани који углавном никада нису припадали ниједној политичкој опцији, са чврстим мотивом да се боримо против свих фашистичких аспеката апарата државозатворне власти, која је узурпирала ову земљу још од Милошевићевог времена, а 29 година касније на сцени су његови најбољи ученици, чији су начини и облици држања власти по сваку цену прилично мутирали, претећи да као канцер однесу ову земљу и ове људе у вечни мрак, заувек.“

„Заједно морамо до Славије“

– У својим првим политичким данима пре пар недеља, моји саборци у ПСГ, окупљени око тог заједничког циља који се зове стварање здравог друштва, имали су велики проблем око било какве сарадње са другим опозиционим лидерима. Или се идеолошки не слажу, као са Дверима за које се тврди да су Љотићевци, мада ја о томе збиља не знам ништа, до бивших чинилаца власти за време такозваних демократа, као што су Јеремић и Ђилас. Ја сам обећао да нећемо ући у политичку коалицију са било ким ко је вршио власт у прошлости, али сам исто тако од самог почетка тврдио да је сарадња опозиције, више него нужна. Да се мора наћи, као што сам рекао у спорном говору у Горњем Милановцу пред 800 достојанствених људи који су изашли на улице, најмањи заједнички садржалац и за левичара и за десничара. Што би рекао наш уважени члан Бора Радић, етнолог из Kрагујевца: Знате, морамо заједно до Славије. Е, после ће неки лево, неки десно, неки право, али морамо заједно до Славије – пише Трифуновић.

Истакао је и да у „том настојању да спојим лево и десно у својој нужности макар до Славије, употребио сам сасвим сигурно и прејако поређење, рекавши да ми је свеједно да ли неко држи на зиду слику Броза или Љотића“.

– Могао сам рећи Драже, он се баш и није убио од акцијања за време рата, те није много ни згрешио, али ја сам рекао Љотић. А он јесте фашиста, без даљњег, то уопште није спорно. Вероватно ми је био у глави наречени „Љотићевац“, Бошко Обрадовић, који је разумевајући ову моју тезу око нужности уједињења, пре месец дана, изјавио: „Ако Горан Марковић и ја не будемо шетали заједно, висићемо одвојено“ – наводи се у писму.

„Смрт фашизму“

Трифуновић је такође поручио да он долази из уметности, да воли да користи хиперболе као што је већ чувено „пишање по гробовима“ (оних који су дозволили да случај 14-годишњег дечака Алексе Јанковића који се убио због последица вршњачког насиља и терора, застари).

– Ако је то зазвучало претерано, ја се свима извињавам. Пре свега самом себи, јер то се коси са оним у шта ја верујем. Но, међутим, јасна вам је моја намера као и поента, ви сте без сумње паметни људи – написао је Трифуновић, који је писмо завршио са „Смрт фашизму“.

Аутор: Л.Г.

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ