Tog prvog dana 1970

Da li ste znali ko je čuveni vojnik sa fotografije koja je obeležila jednu epohu borbe za slobodu 1912-1918 godine?

Tog prvog dana 1970. godine prošlog veka preminuo je u 82 – oj godini jedan od heroja Prvog svetskog rata, izviđač, „Oko sokolovo“, seljak iz sela Kaletnice podno Suve Planine – Dragutin Matić. O njegovom junaštvu i snalažljivosti napisane su brojni novinski tekstovi, napravljene brojne reportaže i napisane knjige. O čuvenoj fotografiji sa njegovim likom koja se 1965. godine našla na omotu gramofonske ploče „Marš na Drinu“ jedan japanski psiholog je napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Kako je u svojoj knjizi „Solunci govore“ zapisao Antonije Đurić, „japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i o tome izvesti komandu“.

…Matićevo vojnikovanje trajalo je punih devet godina. U kadru se našao 1910. godine. Dvanaeste je ratovao sa Turcima, trinaeste sa Bugarima, četrnaeste sa Švabama. Bio je među onima koji su na Krfu, oporavljeni, pevušili: “Ko ne zna šta su muke teške neka pređe Albaniju peške…“ Odatle, sa Krfa, noseći u srcu mučne uspomene na svoje mrtve drugove, koje su najpre sahranjivali na malom groblju, a potom bacili u more, otišao je na Solunski front.

Posle vojnikovanja i ratovanja Dragutin Matić je bio ono što i pre toga: pečalbar. Odlazio je u Semberiju, Mačvu, Šumadiju, pravio ciglu, crep, ćeramidu. Zime je provodio sa porodicom u rodnom Kaletincu, ispod Suve planine.

Retko je govorio o ratu. Nije pominjao ni svoja odlikovanja. U stvari od početka drugog svetskog rata nije ih više ni imao. Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovala je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata. Ponečto je, kasnije, i on sam želeo da sačuva od zaborava, pa ke svojim sinovima pričao po koji uzbudljiv i dramatičan događaj. Njegov otac Peša i deda Mata bili su poznati odgajivači konja. Tako se Dragutin još kao dečak navikao na sedlo. Najsigirniji je bio na konju. Kad je stasao, uzeli su ga u konjicu. Bio je rođeni izviđač.

Rat mu, je govorio je svojim sinovima, nije bio težak, uprkos nestašici municije, hrane, uprkos dugim marševima i jahanju. Najteže mu je bilo preko vrletnih albanskih staza, po ciči zimi, gladan, pun vašiju. Vaške niko nije mogao da savlada, množile su se. Tri meseca bez presvlačenja.

„Oko sokolovo“ – Dragutin Matić

…Sedam dana bez ijednog zalogaja. U Valoni smo dobili veš, na Krfu odelo, novo. Od Francuza. Staro je skupljeno na gomilu i spaljeno. Sa Krfa u Solun, potom na front.

Krenuli smo sa Kajmakčalana. Nemci i Bugari su u početku dali snažan otpor, ali smo ih razbili i oni su se zaustavili u Banatu i na bugarskoj granici. U Lokošnici je jedan stari seljak još u početku rata zakopao dva velika bureta vina. To nisu otkrili ni Nemci ni Bugari. Kad je naišla srpska i francuska vojska, seljak je otkopao burad i vino podelio vojnicima. Plakao je od radosti. Pričao je kako su Bugari žarili i palili po selima oko Niša.

Iz Lokošnice idemo do sela Grkinja i Barbeša do Nišave. Sa mnom su narednik Voja Dinić, Mihailo Bakarelac iz Sopotnice, Ranđel iz sela Ćelije, Milutin Stamenković, komšija iz Kaletnica i komandir voda potporučnik Dragićević,iz Donje Trnave.

Bio sam samo jednom ranjen i to na Gruništu, ali sam ranu brzo zacelio. Svog teško ranjenog druga Ljuba Milenkovića nosio sam ranjenog sa Cera nekoliko kilometara. On me je molio da ga ostavim, ali nisam to mogao da učinim po cenu svog života. Lečen je u niškoj bolnici. Posle smo se često viđali…

Izvor: SRPSKI AKADEMSKI KRUG

Vezane vijesti:

Gadžin Han: Muzej u čast oku sokolovom – Jadovno 1941.

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.

Miladin Subotić: Negovanje sećanja na Prvi svetski rat …

Zaboravljeni junaci Solunskog fronta