Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Но, Тесла се ни ту – после обелодањивања истраживања и експериментисања с бродом којим се управља са растојања, бежичним путем – не зауставља.

С пролећа 1899. године прихватио је предлог Леонарда Кертиса, члана електричарског друштва из Колорадо Спрингса, да на његовом земљишту сагради лабораторију.

У овом подухвату пружио му је новчану помоћ Џон Џекоб Астор, власник њујоршког хотела Валдорф-Асторија, у којем је иначе Тесла становао, да би лабораторију опремио неопходним инструментима.

Нимало није сумњао у могућност реализације 

Из Теслине књиге „Дневник истраживања – Колорадо Спрингс 1899-1900.“ стручњацима није било тешко да одгонетну који су могли бити научни разлози да ту сагради своју велику лабораторију и да приступи својим грандиозним експериментима.

Ипак, за већину нас, мање упућених, послужићемо се једном Теслином изјавом, која одражава суштину тог подухвата:

„Желео сам да утврдим најбоље услове под којима се предајник може употребити за пренос порука преко Атлантика и Пацифичког океана, а желео сам и да усавршим све детаље мог система пре него се упустим у комерцијалне послове.

Другим речима, премда, што се мене тиче, нисам сумњао у могућност реализације таквог преноса с обзиром на експерименте и мерења која сам извршио у Њујорку, желео сам да будем сигуран не само да могу пренети, поруке већ да ће мој подухват бити и комерцијалан успех.“

Без Тесле би стали сви точкови индустрије

Нилс Бор је једном приликом рекао:
„Теслини генијални проналасци дубоко су утицали на читаву нашу цивилизацију.“
Амерички инжењер и професор Б. А. Беренд 1921. године у својој књизи је записао:
„Тесла није оставио другима ништа више да ураде. Када бисмо из индустрије искључили резултате Теслиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене.“

„Никада на писмо ни одговорио ниси“

У време кад се Тесла спрема да започне свој велики подухват у Колорадо Спрингсу, из завичаја му често стижу писма, али она остају без одговора.

„Мили мој брате Никола“ – пише му најстарија сестра Ангелина из Петрова Села у Лици. – „Већ се ни сама не могу сјетити кад сам ти посљедњи пут писала, ну то се добро сјећам да ми ти никада на исто ни одговорио ниси.

Жалимо сви на тебе што нам се нећеш да јавиш…“

Најмлађа сестра Марица је у Ријеци, одакле га обавештава да јој је муж Николадин на самрти од туберкулозе.

Иако лека нема, она ипак, из неког очаја, моли и очекује помоћ од свог брата. Али ни њој, први пут, нема одговора од Николе.

„Ма ђе им је памет била“

Очигледно, пуна је бриге и разумевања за брата. Јер, кад јој је муж умро, она Тесли пише понајвише испуњена забринутошћу како је примио вест о Николадиновој смрти, коју су му телеграфски јавили други рођаци:

„Молим те немој да се препанеш мога писма, та јуначина сам ја, права Ђукина кћи. Ово ти писмо сад пишем, што ми је жалије тебе него себе.

Ма ђе им је памет била, да теби иду телеграфирати Бог их видио. Ти си њежне нарави, па ми је жао зашто ти јавише тако на попречац, а ја сам ћела све мало по мало.

Не јављаш се нигда ни с једном ријечи, и премда је тако, ја знам да ти мислиш о нами…“

Иронија славе и судбине

Тесла, у периоду по повратку из Колорада, борави у изнајмљеном апартману, у хотелу Валдорф-Асторија – са одложеним плаћањем.
Због наплате нагомиланог дуга од 20.000 долара, власник хотела, Џорџ Болт, је преузео власништво над његовом великом кулом Ворденклајф.
А управо те 1917. године, у време док Болт руши Теслину кулу, да би распродао плацеве и намирио дуг, Никола Тесла добија највише признање Америчког института електричних инжењера – Едисонову медаљу.
У Теслином случају, иронија овог догађаја била је вишеструка.

Пупинова четири историјска догађаја

У својој књизи „Са пашњака до научењака“ Михаило Пупин је издвојио четири историјска догађаја за развој науке о електрицитету у САД у периоду од 1890. до 1894. године:

„Први догађај је био онај успешни пренос електричне снаге између Лауфена и Франкфурта у Немачкој 1891. године. Ту је била употребљена наизменична струја.

Други догађај била је одлука друштва за стварање погонске снаге и конструкције на водопаду Нијагаре, да за пренос своје електричне снаге усвоји систем са наизменичном струјом.

Трећи од ових историјских догађаја било је уједињење Едисоновог друштва са Томсон-Хаустоновим друштвом у Лину, у држави Масачусетс. Уједињење ових двеју организација значило је крај борбе против система са наизменичном струјом од стране света који је имао „највише уплива у електричној индустрији…“

Спој чисте науке и техничке вештине

А као врхунац следи навод о „четвртом историјском догађају“ чији је главни јунак Никола Тесла, али му Пупин не наводи име:

„А четврти историјски догађај био је конгрес електричара приликом Светске изложбе у Чикагу 1893. године…

А после конгреса електричара 1893. тај отпор сасвим се изгубио.

Први видни успех ове сарадње чисте науке и техничке вештине био је подизање сјајне електричне централе на водопадима Нијагаре, а затим систем преноса електричне снаге у подземној железници у Њујорку, где су наизменична и једносмерна струја једна другу тако дивно допуњавале.“

(Наставља се)

Аутор: Будимир Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века