Teror pristalica HSS nad Sokolima u Neretljanskoj krajini

Povodom masovnih antisokolskih istupa Čedo Milić uputio je starešinama sokolskih društava okružnicu, pozivajući ih na dogovor u Mostar 26.1.1938. radi pokretanja zajedničke akcije svih sokola protiv postojećeg terora pristalica HSS.

Metković je bio sedište VI
okruga Župe
Mostar. Društvo je priredilo 4.septembra 1932. javnu vežbu sa akademijom kojoj
su prisustvovala društva iz Stoca, Ljubuškog, Čapljine i Opuzena, kao i sokolske
čete iz Tasovčića. Posle podne formirana je povorka na čelu sa sokolskom
muzikom, od sokolane do vežbališta, na igralištu JSK “Narona”, koje je bilo
okićeno zastavama i zelenilom. Javna vežba počela je govorom prosvetara Iva
Gabrića. Od vežbi izvedena je ritmička igra “Maro Resavkinjo” od ženske dece.
Priređena je utakmica u odbojci između sokolskih društava Opuzena i Metkovića.
Uveče je priređena akademija. Prvo je naraštajka Grozdana Košćina deklamovala
“Pozdrav Jugoslaviji”, zatim su ženska deca izvela “Maro Resavkinjo”. Ženski
naraštaj izveo je “Crnogorke”, a muški naraštaj “Kozaček”. Na akademiji je
nastupila i  sokolska četa iz Tasovčića.
Na sveopšti zahtev ženska ritmička vežba “Maro Resavkinjo” kao  i “Kozaček”
muškog naraštaja morali su biti ponovljeni. Za uspeh vežbi bili su
zaslužni  Nevenka Kovačević i prednjački
zbor. Po završetku akademije priređen je ples. (1) Sokolsko društvo Trpanj je zajedno
sa Sokolskim društvom Opuzen  proslavilo
100-godišnjicu rođenja osnivača sokolstva Tirša. Uveče priređena je zabava u
društvenom domu. Zabava je otvorena govorom starešine Frane Glavine u kojoj je
izneo značaj Sokolstva i rad dr. M. Tirša. Diletanti Sokolskog društva Opuzen
odigrali su dva komada. U nedelju 6. marta 1932. održana je svečana sednica
uprave. Dvorana je bila puna dece u crvenim košuljama, članova, članica i
građanstva. Na sednici je pročitano i govoreno o dr. M. Tiršu. Održane su dve
deklamacije, posle kojih je pevana himna. Sokolska povorka prošla je kroz mesto
uz klicanje kralju i kraljevskom domu. (2)

U Opuzenu je 21.8.1932. priređena javna vežba, na
kojoj je uzela učešća gotovo cela Neretvanska krajina. Najbrojnije je bilo  Sokolsko društvo Metković, koje je došlo sa muzikom
i svim kategorijama. Društvo Trpanj  poslalo je
delegate sa načelnikom na čelu. Pre podne su održane, na specijalnim
neretvanskim čamcima, zvanim “trupe”veslačke utakmice. Pobedio je Ante Ereš.
Posle veslačkih održane su plivačke utakmice na opuzenskoj plaži, zvanoj
“pržinada”.

U povorci, koja je koja je predvođena
sokolskom muzikom obilazila mesto, učestvovao je celi Opuzen sa okolinom. Uveče
je održana akademija na kojoj se istakla tačka Vide sa izvođenjem “Skupine
ritmičkih vežbi”. Vida je bila iz Ljubljane, letovala je u Trpnju odakle je došla
u Opuzen zbog priredbe. Metkovčani pod vođstvom Miše Paranosa izveli su
“Kozaček”, koji je par puta bio ponovljen. Milica Maškarelo spremila je decu za
deklamacije. (3)

Sokolsko društvo Oskorušno održalo je 14. avgusta
1932. javnu vežbu. Prvo su nastupile kategorije sokolskog gnezda  Oskorušna. A zatim u zajedničkim praškim
vežbama nastupile su sve kategorije društava Potonje,  Oskorušno, Trpanj, Vela Luka i Beograd II,
koji je bio u
Trpnju na letovanju. Posle javne vežbe formirana je povorka na čelu sa muzikom iz
Vela Luke, koja je prošla mestom. U ime društva pozdravio je prisutne član
prosvetnog odbora Anto Radoš, a posle njega govorio je tajnik društva Vela Luka
Petar Žuvela. Uveče je priređena akademija, a posle akademije igranka. U članku
u “Sokolskom Glasniku” istaknuto je : „Protivnici
su uložili svu silu, da zabava što lošije ispadne, ali su ostali zaprepašćeni
čudeći se kako je sve to tako moglo da ispadne u potpunom redu.”(4)

Pripadnici HSS su se okomili na radne akcije
vezane za Sokolsku Petrovu petogodišnjicu. Sokolsko društvo Metković „vršeći
svoj kolektivni zavet u vremenu sokolske petoletnice” pristupilo je pošumljavanju
goleti zasađivanjem sokolskog „Petrovog gaja” borićima: „Sudelovanjem svojih
članova, najuglednijih metkovićevih građana i njihovih porodica zasađeno je 200
borića. Međutim, uskoro nakon toga sav naš trud bio je uništen. Borovi su
naprosto poguljeni”. Povodom masovnih antisokolskih istupa Čedo Milić uputio je
starešinama sokolskih društava okružnicu, pozivajući ih na dogovor u Mostar
26.1.1938. radi pokretanja zajedničke akcije svih sokola protiv postojećeg
terora pristalica HSS. Pošto državne vlasti nisu uzimale sokole u zaštitu u
hrvatskim banovinama i primorskom delu zetske banovine mnoge sokolske jedinice
su zahtevale da im Savez dozvoli da se same bore i brane. Međutim, Savezna
uprava zahtevala  je potpunu primenu
sokolske discipline. (5) Posle Aprilskog rata sokoli su bili zabranjeni i
izloženi ustaškom teroru.

Napomene
:

1. „Sokolsko društvo Metković”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15.
   septembra 1932,  br. 37, str. 5;
2. „Sokolsko društvo
   Trpanj”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  31. marta 1932, br. 14, str. 5;
3. Soko, „ Sokolsko društvo Opuzen”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8. septembra 1932,
   br. 36,  str. 5;
4. „ Sokolsko društvo Oskorušno”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra
   1932,  br. 37, str. 5;
5. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169-171;

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog
društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Vezane vijesti:

SOKOLI U JASENOVCU

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Nedeljković: SOKOLSKO OBELEŽAVANjE DANA UJEDINjENjA