Терор присталица ХСС над Соколима у Неретљанској крајини

Поводом масовних антисоколских иступа Чедо Милић упутио jе старешинама соколских друштава окружницу, позиваjући их на договор у Мостар 26.1.1938. ради покретања заjедничке акциjе свих сокола против постоjећег терора присталица ХСС.

Метковић jе био седиште VI
округа Жупе
Мостар. Друштво jе приредило 4.септембра 1932. jавну вежбу са академиjом коjоj
су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколске
чете из Тасовчића. После подне формирана jе поворка на челу са соколском
музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК “Нарона”, коjе jе било
окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела jе говором просветара Ива
Габрића. Од вежби изведена jе ритмичка игра “Маро Ресавкињо” од женске деце.
Приређена jе утакмица у одбоjци између соколских друштава Опузена и Метковића.
Увече jе приређена академиjа. Прво jе нараштаjка Гроздана Кошћина декламовала
“Поздрав Југославиjи”, затим су женска деца извела “Маро Ресавкињо”. Женски
нараштаj извео jе “Црногорке”, а мушки нараштаj “Козачек”. На академиjи jе
наступила и  соколска чета из Тасовчића.
На свеопшти захтев женска ритмичка вежба “Маро Ресавкињо” као  и “Козачек”
мушког нараштаjа морали су бити поновљени. За успех вежби били су
заслужни  Невенка Ковачевић и предњачки
збор. По завршетку академиjе приређен jе плес. (1) Соколско друштво Трпањ jе заjедно
са Соколским друштвом Опузен  прославило
100-годишњицу рођења оснивача соколства Тирша. Увече приређена jе забава у
друштвеном дому. Забава jе отворена говором старешине Фране Главине у коjоj jе
изнео значаj Соколства и рад др. М. Тирша. Дилетанти Соколског друштва Опузен
одиграли су два комада. У недељу 6. марта 1932. одржана jе свечана седница
управе. Дворана jе била пуна деце у црвеним кошуљама, чланова, чланица и
грађанства. На седници jе прочитано и говорено о др. М. Тиршу. Одржане су две
декламациjе, после коjих jе певана химна. Соколска поворка прошла jе кроз место
уз клицање краљу и краљевском дому. (2)

У Опузену jе 21.8.1932. приређена jавна вежба, на
коjоj jе узела учешћа готово цела Неретванска краjина. Наjброjниjе jе било  Соколско друштво Метковић, коjе jе дошло са музиком
и свим категориjама. Друштво Трпањ  послало jе
делегате са начелником на челу. Пре подне су одржане, на специjалним
неретванским чамцима, званим “трупе”веслачке утакмице. Победио jе Анте Ереш.
После веслачких одржане су пливачке утакмице на опузенскоj плажи, званоj
“пржинада”.

У поворци, коjа jе коjа jе предвођена
соколском музиком обилазила место, учествовао jе цели Опузен са околином. Увече
jе одржана академиjа на коjоj се истакла тачка Виде са извођењем “Скупине
ритмичких вежби”. Вида jе била из Љубљане, летовала jе у Трпњу одакле jе дошла
у Опузен због приредбе. Метковчани под вођством Мише Параноса извели су
“Козачек”, коjи jе пар пута био поновљен. Милица Машкарело спремила jе децу за
декламациjе. (3)

Соколско друштво Оскорушно одржало jе 14. августа
1932. jавну вежбу. Прво су наступиле категориjе соколског гнезда  Оскорушна. А затим у заjедничким прашким
вежбама наступиле су све категориjе друштава Потоње,  Оскорушно, Трпањ, Вела Лука и Београд II,
коjи jе био у
Трпњу на летовању. После jавне вежбе формирана jе поворка на челу са музиком из
Вела Луке, коjа jе прошла местом. У име друштва поздравио jе присутне члан
просветног одбора Анто Радош, а после њега говорио jе таjник друштва Вела Лука
Петар Жувела. Увече jе приређена академиjа, а после академиjе игранка. У чланку
у “Соколском Гласнику” истакнуто jе : „Противници
су уложили сву силу, да забава што лошиjе испадне, али су остали запрепашћени
чудећи се како jе све то тако могло да испадне у потпуном реду.”(4)

Припадници ХСС су се окомили на радне акциjе
везане за Соколску Петрову петогодишњицу. Соколско друштво Метковић „вршећи
своj колективни завет у времену соколске петолетнице” приступило jе пошумљавању
голети засађивањем соколског „Петровог гаjа” борићима: „Суделовањем своjих
чланова, наjугледниjих метковићевих грађана и њихових породица засађено jе 200
борића. Међутим, ускоро након тога сав наш труд био jе уништен. Борови су
напросто погуљени”. Поводом масовних антисоколских иступа Чедо Милић упутио jе
старешинама соколских друштава окружницу, позиваjући их на договор у Мостар
26.1.1938. ради покретања заjедничке акциjе свих сокола против постоjећег
терора присталица ХСС. Пошто државне власти нису узимале соколе у заштиту у
хрватским бановинама и приморском делу зетске бановине многе соколске jединице
су захтевале да им Савез дозволи да се саме боре и бране. Међутим, Савезна
управа захтевала  jе потпуну примену
соколске дисциплине. (5) После Априлског рата соколи су били забрањени и
изложени усташком терору.

Напомене
:

1. „Соколско друштво Метковић”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15.
   септембра 1932,  бр. 37, стр. 5;
2. „Соколско друштво
   Трпањ”, „Соколски гласник”, Љубљана,  31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;
3. Соко, „ Соколско друштво Опузен”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8. септембра 1932,
   бр. 36,  стр. 5;
4. „ Соколско друштво Оскорушно”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. септембра
   1932,  бр. 37, стр. 5;
5. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169-171;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног
друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Везане виjести:

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА