Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Соколи су се и пре уjедињења 1918. налазили у сукобу са хрватским сепаратистима и делом католичке цркве. Соколи су били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева. Зато су сепаратисти заjедно са делом католичких свештеника тежили да свим средствима онемогуће рад сокола. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17. новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба. У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) У листу ,,Дубровачка трибуна” 1933. у чланку ,,Поп Дукаj и мађар Салкаj, воде крижарску воjну … “ истакнуто jе : ,,У послиjедње вриjеме jављено jе из наших околних села неколико испада за коjе jе утврђено да су им ауктори крижари и њихови часни вође”. Жупнику Дон Карлу Дукаjу сметао jе рад Миловчића коjи jе организовао прву соколску чету у Ошљу. На дан Св.Петра и Павла, поп Дукаj jе одржао проповjед пуну алузиjа на соколство и његове пионире, приказуjући их као противнике цркве и вjере. Исте вечери састао се Миловчић у jедном друштвеном локалу са тамошњом учитељицом, разговараjући о соколскоj организациjи. Жупник Дукаj упао jе у локал вичући и псуjући Миловчића са разним погрдним речима. Поп Дукаj се бранио да он ниjе напао соколство као такво, него само неприjатеље цркве. После кратког обjашњења Дукаj jе Миловчића ударио шаком у лице. Када jе Миловчић хтео да реагуjе, жупнику jе прискочио у помоћ његов зет Мађар Ференц Салкаj. Заjеднички су напали Миловчића и тешко га повредили, тако да jе исте вечери морао да иде у бановинску болницу у Дубровнику гдjе му jе указана потребна помоћ. (2)
Поводом сукоба у Сењу 8 и 9 маjа 1937. коjе су изазвале Павелићеве “усташе” многе цркве у Дубровнику истакле су црне заставе. Међу њима и бискупов двор. (3) У листу „ Дубровник” пренето jе службено саопштење да међу убиjеним и рањеним лицима има и оних коjи су осуђивани ради учешћа у личкоj усташкоj афери и оних коjа су познати као комунисти.(4) Лист „ Дубровник” jе констатовао да су фратри фрањевци а за њима доминиканци и бискуп у Дубровнику жалили за “усташама” и анализираjући њихове реакциjе на вест о смрти бискупа Фране Ућелиниjа-Тице истакао : „ Док су они оплакивали и тиме глорификовали такове елементе, већина у граду ниjе ни била на чисту чему та жалост. … Али кад jе …преминуо не само jедан њихов брат у Христу, већ истински родољуб, проповjедник братске љубави и вjерске сношљивости, кад jе цио честити и прави Дубровник заридао за овако тешким губитком, ти исти слуге божjе не дадоше никаквог знака саосjећаjа. С jедне стране жале и глорификуjу антидржавне елементе а овамо багателишу праве, искрене и честите родољубе. И ова чељад одгаjаjу и школуjу младост, народну узданицу, у своjоj гимназиjи. Има ли се та, од њих одгоjена младост, угледати у оне, коjе њихови учитељи жале и глорификуjу ? ”(5)
У часопису „Братство”, Гласнику соколске жупе Осиjек, обjавили су вест преузету из сплитских новина да jе у Блату ухапшен од стране општинског редара Батистић, старешина Сокола и управитељ школе у том месту. Хапшење jе извршено по налогу опћинског начелника, наводно зато што би старешина Сокола дозволио да омладина плеше у соколани, без претходног опћинског одобрења. Опћински редар jе уперио своj службени самокрес на старешину сокола и казао му да га хапси по налогу „команданта мjеста”, те га jе привео у затвор ставивши му ланце на руке. Таj поступак изазвао jе протесте свих добронамjерних људи на отоку Корчули. Због тога jе срески начелник у Корчули наредио да се Батистић пусти на слободу док jе опћински редар спроведен у Дубровник и против њега се водио поступак (6) На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштаjци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу. Пространа дворана Дома била jе дупком пуна тежака и рибара са острва Шипан, коjи су аплаузом награђивали ритмичке вjежбе нараштаjаца и нараштаjки. На програму су биле и патриотске песме Воjислава Илића и Силвиjа Крањчевића, коjе jе народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У чланку о овоj прослави у листу ,,Дубровник” истакнут jе поступак мjесног жупника, коjи jе по наговору функционера jедне политичке странке заказао процесиjу за кишу баш у три сата поподне за коjи сат jе била наjављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 наjугледниjих мjештана послали писмену молбу да одржи процесиjу после мисе, како jе био обичаj на Шипану. Жупник jе са уврjедама одбио да изађе у сусрет великом броjу добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба jе наступила два сата касниjе него jе била наjављена.
Соколско друштво Дубровник упутило jе 28. jула 1938. представку М. Стоjадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен jе соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године jе руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у коjоj се налази соколска чета у Пострењу, подметнут jе динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осоjнику сасвим су престале са радом.(7) У чланку „Соколским радницима пале куће“ обjављеном 15.октобра 1938. у „Братству“, наводи се : „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена jе кућа jедном соколском раднику док jе с маjком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена jе неколико дана пре црна застава. Будући да jе на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидиjи, боjазан jе да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом. Све у интересу слободе и правде.“(8)
У чланку „Поступак jедног свештеника” обjављеном у листу „Дубровник” из Чибаче (Жупа дубровачка) наводи се да jе Никола Симатовић, члан Соколске чете Доња жупа умро 16.12.1938. у 23-оj години живота. Завршио jе jедномесечни жупски и двомесечни воjни течаj у Београду. Као воjник учествовао jе на Свесоколском слету у Прагу 1938. Нагло му jе позлило и по изричитоj жељи болесниковоj коjи jе желео да се исповjеди и причести, позван jе око 4 сата после поноћи католички свештеник дон Михо Арбурић. Иако позван свештеник ниjе хтео да дође. Истог jутра прошао jе поред болесникове куће идући за Дубровник, а да ниjе свратио. У листу „Дубровник” jе истакнуто: „Овакав поступак свећеников ниjе тешко растумачити кад се зна да jе ради нападаjа на Соколску чету Доња жупа био већ и судски кажњаван, али jе тешко народу разумjети да овакови свећеници примаjу jош и државну плату као дар за своj разорни и некршћански рад на селу”.
Са споразумом Цветковић-Мачек 26.8. 1939. и стварањем Бановине Хрватске хрватски сепаратисти поjачаваjу своj притисак на Србе католике, jугословене и соколе.
У соколском дому у Жупи дубровачкоj у коме су становали привремено позвани у воjску по писању „Дубровника”: „неки зликовци намjестише jедну топовску чауру напуњену екразитом, заливену цементом и провиђењу са упаљачем, фитиљом. Срећом да су воjници, коjи су ту у Соколском дому, открили таj атентат и осуjетили га, али до сада, колико знамо, ниjесу пронађени зликовци.” Хаjку на соколске домове подстицала jе штампа, нарочито клерикална. У „Дубровнику” се истицало : „обjављуjе такове написе, коjи индиректно подстичу неодговорне елементе да протузаконито посижу за сокол. имовином, па тиме сами сеjу неред и незаконитост, ”(9) У листу „Дубровник” наводи се да jе постављена динамитна патрона под врата стана жандарма наредника Мандарића у Купарима. Ухапшено jе 9 чланова „Хрватске сељачке заштите” код коjих jе пронађен експлозив и дописивање са сатниjом, батаљоном и бригадом …(10) Сем хапшења “хрватских омладинаца” у Жупи Дубровачкоj, лист „Дубровник” jавио jе да jе у ноћи 6 омладинаца напало jедног стражара. У листу се истиче : „Сви нападачи и ако познати – налазе се на слободи.” (11)
Лист „Дубровник” jе водио полемику са хрватском штампом о томе има ли прогона у Бановини Хрватскоj. У чланку „Доктору Крњевићу на знање” „Дубровник” реаговао jе на изjаву представника Х.С.С. о четири случаjа прогона одговоривши да: „у самоме Дубровнику и то код само jедног надлештва, Градског Поглаварства од споразума до данас отпуштено, управ на улицу бачено, тачно 70 (седамдесет) лица, коjа су стално била намjештена дуги низ година….Ово jе само, г.др. Крњевићу, у Дубровнику, и то само jедног надлештва. Шта мислите г. Крњевићу, колико jе сличних прогона кроз данашњу бановину Хрватску”.(12)
У чланку „Пишу нам из Дубровника“ изашлом у ,,Соколском гласнику”: „Након многоброjних отпуштања соколских чланова и Jугословена из дубровачке општине, 13 марта су дошле на ред нове жртве, па су из службе градског поглаварства отпуштени инжињер Joзо Дражић, стални чиновник са 9 и по година службе; Миливоj Чурлица, стални чиновник, са исто толико година службе; Иво Премић, строjар водовода, са 8 година службе; и Иво Лабаш, чувар болнице, са 5 година службе. Jeдини разлог њиховог отпуштања jе, што су чланови Сокола. Oтпуштен jе такођер и Андро Жиле, чиновник благаjне, са 8 година службе, зато што jе Југословен. – Читава трезвена и честита jавност jе огорчена због ових срамотних прогонстава“. (13) Лист „Дубровник” пренео jе вест о отпуштању економа Бановинске болнице у Дубровнику, госпара Влаха Гоце-Гучетића и чиновника Ђокице Јелушића. Коментар листа био jе : „Разлог ? Обоjица су Срби, први католичке, а други православне вjере.” (14) Јављаjући о отпуштањима из службе Градског поглаварства лист „Дубровник” jе споменуо да jе међу њима и Влахо Лонза, отац породице коjи jе у служби опћине провео 12 година као шофер. (15)
Часопис „Јадранска стража“ из Сплита jануара 1940. пренео jе извештаj Повjереништва Јадранске страже Суђурађ : „Ради мjесних прилика повjереништво ниjе приредило већих забава и манифестациjа, већ се прослава Јадранског дана обавила одржавањем свечане сjеднице“. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио jе 31.октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на коjоj jе предсjедник Душан Башић у поздравном говору истакао историjску важност Јадранског дана. У извештаjу се истиче: „Других приредаба ниjе било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просториjама виjала се друштвена застава“. Док се у Бановини Хрватскоj Јадранска стража нашла у тешким приликама у Зетскоj бановини радила jе нормално. Мjесни одбор Јадранске страже Тиват прославио jе Јадрански дан 31.10.1940. приредивши бесплатну биоскопску представу за све капларе, воjнике и морнаре тиватског гарнизона. Истог дана увече, а после редовне биоскопске представе, приређен jе за све учеснике плес. (16)
Хрватски сепаратисти тежили су да Боку Которску припоjе Хрватскоj. У допису из Котора писаном краjем марта 1940. за лист „Дубровник” истиче се кампања од стране дела хрватских интелектуалаца коjи су основали Хаб и подела летака са потписом Хаб-а. У летку се позиваjу хрватске масе у борбу за присаjедињење Боке Которске Хрватскоj бановини зато што jе оваj краj ,,стољећима диjелио судбину остале Хрватске и био претстража Хрватства на наjjужниjоj граници Хрватске народне сфере” . (17) У чланку ,,Још неколико примjера ,,великодушности” у листу „Дубровник” истиче се да jе из фонда ,,зимске помоћи” за дубровачке сиромахе послано у Боку Которску 5.000 динара ,,за неке ,,политичке жртве” у ствари за људе коjи су пружили довољно доказа да им се не могу повjеравати деликатни послови у државним предузећима.”(18)
Дубровник jе бомбардован 6.априла 1941. После расула воjске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагоjаца разоружавао jе на градским вратима од Пила воjнике коjи су ишли своjим кућама. Оружjе jе преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао jе ХСС-овски председник општине, адвокат Др. Јосип Баљкас и изjавио им да jе доживио наjсрећниjи дан у животу. Народна заштита ХСС и редарствена станица у Дубровнику ставиле су се на располагање НДХ. Заштитари, наоружани и у цивилним оделима, учествовали су у спровођењу усташког терора. У Дубровнику су бивши аустриjски официри обновили домобранство (19) Још првих дана окупациjе у Дубровнику скинути су сви натписи ћирилицом. Срби и Јевреjи морали су предати усташама радио-апарате, фотокамере, машине за писање, грамофоне, наливпера. У све српске и jевреjске установе и радње постављени су усташки комесари, са наjвећим овлашћењима. Усташе су конфисковале „Вилу Банац“ Боже Банца. У стан Јаше Милославића, дописника листа „Време“, у улици „Између палача“ броj 4 упале су усташе 5.маjа 1941. и после зверског мучења, стрељале га. Јаша Милославић био jе секретар Дубровачког радничког друштва. После преузимања цивилне власти усташе су терорисале дубровчане jуна, jула и августа 1941. Организатор терора био jе усташки логорник професор Младен Каштелан, виђени члан Домагоjа. У околини Сараjева убиjен jе 16.jуна 1941. Бранко Хопе, члан Соколског друштва Дубровник. Кулминациjа усташког терора у Дубровнику била jе краjем jула и почетком августа. У хотелу Централ и у манастиру Св. Мариjе усташе су уредиле нове просториjе за ухапшене. (20) У Дубровнику усташе од 17 априла хапсе Србе поjединачно, а током jуна, jула и августа масовно. Ухапшени Срби спроведени су 26 jуна у Сараjево, одакле их након 12 дана, заjедно са Србима из Сараjева транспортуjу у логор Даница. После осам дана упућени су у логор Јадовно. У Дубровнику већи броj Срба похапшен jе од 27 jула до 5 августа. У ноћи 3 августа ухапшени су Милка, Милан, Гоjко, Босиљка и Петар Иванковић, Загорка Тошовић, породица Спаравало, породица Чорлиjа. Ухапшени су затворени у гаражу куће Банац на Плочама. Око 4 сата изjутра одвезли су их аутобусом у Мостар. Заjедно са другим ухапшеним Србима, жељезницом у сточним вагонима, преко Брода и Загреба, упућени су у Госпић, односно логор Јадовно. У „Изjави Милке Тошовић о хапшењу Срба у Дубровнику током jула и августа 1941 године и о свом заточеништву у усташким логорима” датоj комесариjату за избеглице у Београду од 25. фебруара 1942. наводи се : „ 28.jуна 1941. г ушла jе у Дубровник хрватска воjска и преузела власт, а кратко време после тога усташе су почеле прогонити Србе како православне тако и римокатолике. Почетком месеца jула 1941. ухапшени су по усташама: Митровић Бошко, српско-православни прота, Кандић Мирко, поморски капетан, Херцеговић Михо, књижар, др. Буцоњић, адвокат и др. Венциловић Милан, лекар. Прва двоjица су православне вере а потоња троjица римокатоличке. … 1.августа 1941. ухапшени су по усташама : Тошовић Јово, књижар, jа, његова жена и наши синови Душан и Богдан, Корчуланин, приватни чиновник, његова жена и кћерка, jедан поморски капетан из Цавтата, коjему не знам име, те jош неколико Срба сељака римокатоличке вере из околице Дубровника, коjима не знам име. Сви ми ухапшени 1.августа стрпани смо у jедан камион са везаним рукама на леђима и спроведени у Мостар. … а потом смо сви отпремљени у Госпић.“ Милка Тошовић видела jе како испребиjане људе искрцаваjу из камиона. Бачени су у jаму Бадањ. Међу њима су били и њен муж Јово и синови Душан и Богдан. У jами код села Трстено 4.10.1941. нађени су лешеви 13 особа (21) Међу првим жртвама усташког терора били су чиновници Трговачко-индустриjалне банке у Дубровнику (бившаСрпска банка). Усташе су ухапсиле све чланове управног одбора и чиновнике до коjих су могли да дођу. Од директора до чистача. Ухапшени су Јово Бравачић, Стиjепо Мурати, Никша Рачета, Душан Траживук, Драгиња Вукшић, Миљенко Лазаревић и Спасо Ромовић. Сви су везани поведени 7. jула у Загреб. Саву Миљановића, члана управног одбора банке, усташе су из воза бациле у Неретву, у коjоj се удавио. Ухапшени су сем Стиjепа Мурати и Никше Рачете, били преклани 5.августа у Максимиру. Усташе су 4. августа похапсили 46 Срба, Јевреjа и других њима непоћудних особа, у намjери да их упуте у логоре. Италиjани су то спречили, а 7.септембра преузели су сву власт у Дубровнику. По налогу Италиjана извjестан броj дубровачких усташа кољача напустио jе Дубровник. (22) Из Извештаjа Обавештаjног одељења Друге армиjе од 4.jуна 1941. : „У Дубровнику су Срби и Црногорци опоменути да се у року од три дана врате у места одакле су родом. Интервенциjом наших воjних власти ублажена jе ова непромишљена мера” . (23)
Соколи су као наjмасовниjа и наjборбениjа jугословенска организациjа, били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева, стварања независне Хрватске. Против сокола су се упорно и свим средствима бориле Католичка црква и ХСС. Пре Другог светскох рата новине су писале о нападима на соколе. Са споразумом Цветковић-Мачек 1939. и стварањем Бановине Хрватске хрватски сепаратисти поjачаваjу своj притисак на Србе католике, jугословене и соколе. Све што се догађало у Дубровнику и околини у Бановини Хрватскоj било jе увод у све оно што се дешавало у НДХ. Усташке жртве завршиле су у логору Јадовно. Они коjи су бежали од усташа склањали су се у Боку Которску.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе
Напомене :
1. „Извештаjи за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославиjе у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
2. ,,Поп Дукаj и мађар Салкаj, воде крижарску воjну … “. ,,Дубровачка трибуна”, Дубровник, 6 jула 1933, бр. 209;
3.„Чудне поjаве”, „Дубровник”, бр.16, Дубровник, 22 маj 1937, стр.3;
4. „Крвави догађаjи у Сењу”, „Дубровник”, бр. 15, Дубровник, 15 маj 1937, стр.3;
5.„Упоређење, коjе се не смиjе заборавити”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуни 1937, стр.4;
6. „По налогу „Команданта места”, „Братство”, бр.3, Осиjек,15 марта 1938, стр. 40;
7. „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, бр. 17, Дубровник, 30 априла 1938, стр. 3; Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
8. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осjек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осjек, стр.204 ;
9. „Поступак jедног свештеника”, бр. 1, „Дубровник”, 6. jануар 1939, Дубровник, стр.3; „Хаjка на соколске домове”, „Дубровник”, 4. новембра 1939, бр. 44, Дубровник, стр. 3;
10.„Броjаница злочина и даље се пуни …”, „Дубровник”, бр. 8, Дубровник, 24 фебруара 1940, стр. 4;
11. „Броjаница злочина и даље се пуни …а партиjски звочићи паметно шуте ..”, „Дубровник”, бр. 9, Дубровник, 2 марта 1940, стр. 4;
12. „Доктору Крњевићу на знање”, бр.3, „ Дубровник” 20 jануар 1940, Дубровник, стр. 3;
13. „Пишу нам из Дубровника “, Соколски гласник, бр.12, Год. XI, 22.март 1940, Београд, стр. 5;
14. “Руши пали удбински диздаре …”, „Дубровник”, 19 октобра 1940, бр. 41, Котор-Дубровник, стр. 4;
15. “Отпуштени из службе опћине”, „Дубровник”, бр. 38, 28 септембра 1940, Котор-Дубровник, стр.4;
16. Јадранска стража, стр.33,бр.1, jануар 1940; стр.508, 509, Децембар 1940,бр.12, Сплит;
17. ,,Наши дописи”, „Дубровник”, 6 априла 1940, бр. 14, Дубровник, стр. 3;
18. ,,Још неколико примjера ,,великодушности”, „Дубровник”, бр. 4, 25 jануар 1941, Котор-Дубровник, стр. 4;
19. Мато Јакшић, „Дубровник 1941”, стр.7-12, 19, 20, 37,42,50,133, Београд 1966;
20. Мато Јакшић, Исто, стр.37-40,60,66,75,76,98; Миле Недељковић, „Хроника удружења новинара Србиjе 1941-2006“, Београд, 2009, стр.52 ;
21. Др. Ђуро Затезало, „Јадовно : комплекс усташких логора 1941 књ. I”,стр. 296-298; „Јадовно зборник докумената књига II”, стр. 735, 814, Београд 2007;
22. Мато Јакшић, Исто, стр.80,97,98;
23. Коста Николић, „Италиjанска воjска и четници у Другом светском рату 1941-1943”, стр.48, Београд 2009;
One Response
Dusan Trazivuk je moj pradeda… pocivao u miru, neduzno je nastradao za vreme radnog vremena, kao mali slusam sam puno prica od moje bake tj. od njegove cerke koja je pre vremena izgubila oca…
Mogu li da znam gde se nalazi spomenik nastradalim ?