Zločin Архиве - Страница 89 од 172 - Јадовно 1941.

Одговор Кораксићу поводом споменика Дражи у Београду

27. фебруар 2022.

Историјска наука и њени плодови су данас свима доступни. Зато се ни Вама, а ни Вашим истомишљеницима, више не може толерисати бахато незнање као оправдање за честе увреде Пише: Игор Ивановић Поштовани господине Кораксићу, Иако имам поштовање према Вашим годинама, осећам обавезу да овим путем одговорим на изјаву коју сте дали за дневни лист Данас, поводом предлога лидера „Двери“ Бошка Обрадовића да се у Београду подигне споменик Дражи Михаиловићу. У намери да будете мало духовити а мало озбиљни, рекли сте да се слажете са предлогом само ако се на Дражиној бисти стави у уста кама или бајонет. Другим речима, назвали сте генерала Михаиловића – ни мање ни више – убицом

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

27. фебруар 2022.

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

Бесједи потпуковник Петар Баћовић, командант ЈВуО у источној Босни (лијево од крста)

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НА РАДАЧКОМ БРИЈЕГУ: У недјељу помен жртвама комунистичког терора

26. фебруар 2022.

Удружење ЈВУО Требиње позива потомке жртава комунистичког терора и све људе добре воље да присуствују помену који ће се одржати у недјељу 27.02.2022. године са почетком у 12.00 часова испред споменика на Радачком бријегу (Љубомир). На тај начин биће обиљежен тужни јубилеј – 80. година од од комунистичког злочина. Наиме, у фебруару 1942. године партизани предвођени Савом Ковачевићем, Петром Драпшином и Драгицом Правицом на Љубомиру су убили 21 мјештанина, а касније још шест сељана. Од укупно 30 похватаних љубомирских сељака, 21 је осуђен на смрт, „без консултовања мјесног политичког и војног руководства“. Смртна пресуда је за већину извршена 27. фебруара на Радачком Бријегу пред великим скупом војске и народа. Том

ИСТИНСКИ СВЕДОК СРПСКИХ РАНА: На Глођанском брду код Зворника приводи се крају снимање филма о Зорану Станковићу

25. фебруар 2022.

Последњом, петом поворком сећања на Глођанском брду код Зворника, биће завршено снимање свих масовних сцена у документарном филму „Сведок“, открива за „Новости“ режисер Денис Бојић. Реч је о својеврсном сведочанству о животу и раду професора др Зорана Станковића, патолога Војномедицинске академије, али и о страдању и погрому Срба на крају 20. века, током грађанског рата у некадашњој СФРЈ. Редитељ Бојић је у овај велики филмски посао ушао са много знања и умећа, искуства, али и емоција, човекољубља и жеђи за истином. До сада је, како нам је рекао, у филму учествовало више од 7.000 људи, чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Војске Републике Српске, као и мештана из

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

24. фебруар 2022.

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

„Вама под Козаром“ – збирка пјесама

23. фебруар 2022.

У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица Република Српска Босна и Херцеговина [email protected] www.patrija.info

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

20. фебруар 2022.

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

19. фебруар 2022.

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

17. фебруар 2022.

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог „званичног“ назива,

Помен убијеним Србима у селима Поткозарје и Пискавица

16. фебруар 2022.

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служенa je литургија и парастос поводом 80 година од стравичног покоља над више стотина српских цивила, које су усташе починиле у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица 1942.године. Слике ужаса од 12. фебруара 1942.године још су живе у очима Данке Милаковић. Тада као осмогодишња дјевојчица ни сама не зна како је преживјела усташки покољ. „Имала сам тада осам година. Мајка ми је погинула и дијете од седам мјесеци. Ту ми је и бака погинула и још њих 11. Газили смо по тој крви цијели дан. Остало нас је само троје живих“, прича свој потресни животни пут Данка Милаковић. Главни задатак Удружење грађана

Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки

15. фебруар 2022.

14. фебруара 1945. године Владо Шегрт је стријељао 19 младих Невесињки. Да се не заборави! На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Влада Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању. Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“ и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр Лазар Лукаjић,

УБИЈАЛИ ДЕЦУ ЈЕР СУ БИЛИ СРБИ

13. фебруар 2022.

Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. ,,Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина њих су били етнички Срби. Око 120 од њих била су деца млађа од 18 година. Од ових српских затвореника 2420 је изгубило живот у Норвешкој. Огромна већина је умрла прве године у пет логора које су водили СС, у неким од ових логора смртност је била и до 80%, што је много већа стопа смртности него, на пример, у

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

12. фебруар 2022.

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

СЛОБОДЕ СЕ ДОМОГЛО 105 ЛОГОРАША: Пре 80 година у Нишу се догодио први пробој нацистичког логора у Европи (ФОТО)

12. фебруар 2022.

Пре равно 80 година, 12. фебруара 1942, група најхрабријих логораша одважила се да организује прво бекство из једног нацистичког логора у Европи. Пише: Ј. ЋОСИН Било је то бекство из концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, основаног само пет месеци раније. Зато је овај пробој постао симбол пркоса, слоге, јединства, али и великог страдања. Тог дана, готово 150 заточеника из собе број 12 почело је пробој, а предводили су их Бранко Бјеговић и Душан Томовић, који су и успели да успешно побегну. Тај пробој логораша, први у Европи, дао је овом стратишту посебно место на злокобној мапи нацистичких логора, упркос чињеници да је у њему за време Другог светског