arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Срби у Дубровнику од 1945. до 1992. године

29. новембар 2022.

Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато“

27. новембар 2022.

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19.  „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

24. новембар 2022.

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

Упокојио се Бранко Тепић, дјечак из носиљке мајке Кнежопољке

21. новембар 2022.

Бранко Тепић, дјечак кога, на иконичној фотографији Жоржа Скригина, носи његова мајка Милица Тепић упокојио се јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско. Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“ Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство.

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21. новембар 2022.

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више „различитих“ верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи „крвавом комадићу круха“! Детаљ, истинита прича

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: „Новости“ су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

17. новембар 2022.

У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.

БИЛА СТУБ ПОРОДИЦЕ СВЕ ДО СМРТИ: Сахрањена бака Јока Миловановић

12. новембар 2022.

На мјесном гробљу Миросавци у општини Лопаре данас је сахрањена Јока Миловановић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске, Миодрага, Трипуна и Ђоје. Бака Јока Миловановић преминула је јуче у 90. години. – Опраштамо се од наше баке Јоке, једне од пет мајки у Републици Српској које су у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату изгубиле три сина, хероине – поручили су чланови Борачке организације Лопаре. Предсједник Општинске борачке организације Ристо Радић рекао је да је упркос свим животних недаћама, бака Јока окупљала преостали дио породице и остала њен стуб све до своје смрти. Сахрани су присуствовали родбина и пријатељи, Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва Милорада Додика, начелник општине Лопаре Радо Савић,

„ЈЕВРЕЈИ И СРБИ ЗАУВЕК ПРИЈАТЕЉИ“ Вучић са Естер Бајер и Бредом Калеф: Била ми је велика част да угостим две хероине

10. новембар 2022.

Председник Александар Вучић разговарао је са Естер Бајер, једном од ретких преживелих логорашица из логора Сајмиште, и са оперском дивом Бредом Калеф, која је у Другом светском рату изгубила 25 чланова породице. – Јевреји и Срби заувек пријатељи! Страдање Јевреја у Другом светском рату је нешто што увек морамо да осудимо и никада заборавимо. Била ми је велика част да угостим две хероине претешког, али и чудесног животног пута, од којих сам научио да је храброст која се бори јача од слабости која траје – објавио је председник Вучић на свом Инстаграм профилу. – Естер Бајер и Бреда Калеф су, свака на свој начин, обележиле историју нашег колективног страдања, али и

Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

9. новембар 2022.

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

7. новембар 2022.

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време „запали“ интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће „обасјати свет“, обновљен је 2006.

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

6. новембар 2022.

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

5. новембар 2022.

Српски цивили, побијени на Старом сајмишту током Другог светског рата, масовно, поред Гардоша, сахрањивани и на Бежанијској коси, а места су до данас готово необележена. Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности у Општини Нови Београд, једини је живи сведок страшног краја српских логораша у Белановића рупи на Бежанијској коси. Имао је само 16 година када су, 1942, лешеви са Сајмишта довожени запрежним колима. Њих готово 3.600, како је утврдила Државна комисија још 1945. године, скончало је у Белановића рупи. СУБНОР наводи да их је овде покопано чак 8.000?! Ова масовна гробница, баш као и она на Гардошу, у Земуну, на Јеврејском гробљу, где је, како су

БЕОГРАД (ЛИСИЧИЈИ ПОТОК), 5. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора

4. новембар 2022.

У суботу 5.новембра 2022. године са почетком у 13 часова  код Краљеве чесме у Лисичијем потоку биће одржан помен жртвама комунистичког терора у Београду. На овом мјесту и ближој околини су непосредно по ослобођењу Београда припадници тајне полиције ОЗН-е ликвидирали више хиљада Београђана  без суђења. Заједно са појединим кривцима страдале су стотине невиних људи или оних који нису заслужили смрт. Овогодишњи помен ће по први пут бити одржан уз присуство Његовог Краљевског Височанства престолонаследника Александра Карађорђевића, представника Цркве као и градоначелника Београда Александра Шапића. За све заинтересоване је обезбеђен аутобуски превоз испред Народне скупштине у 12 часова (стајалиште код Пионирског парка) Поред верског обреда скупу ће се обратити: Проф. др

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Отворена изложба „Ледена тишина“ о сјећању на жртве Новосадске рације

2. новембар 2022.

Његова светост патријарх српски Порфирије отворио је вечерас у Београду изложбу под називом „Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације“ поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године. Патријарх Порфирије истакао је да без сјећања на невино пострадале жртве свог народа није могуће познавати себе, а самим тим ни градити односе, нити заједницу са било којим другим народом, ма колико трошили милозвучне ријечи о демократији и међусобним разумијевању. – Ево нас пред поставком изложбе „Ледена тишина – сећање на жртве новосадске рације“, подијељене у три цјелине. Једна су мјеста масовних егзекуција током рације, друга страдање православних свештеника Шајкашко-новосадске рације и трећа је 80

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА