arrow up

Парастос и помен жртвама у Доњој Градини 23. априла (ВИДЕО)

Централна манифестација обиљежавања помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће одржана у недјељу, 23. априла, уз масовно учешће грађана и ученика из свих основних и средњих школа у Републици Српској и присуство највиших званичника Републике Српске и Србије. Дан раније у Дому културе у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија „Завјет сјећању“. Републичким одбором за обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини предсједава предсједник Републике Српске Милорад Додик, а програмом комеморације окупљање учесника 23. априла у Доњој Градини планирано је од 9.30 до 10.00 часова. Вијенци

Булштајн за РТРС: Моја одговорност – пренијети истину о страдању у Доњој Градини (ВИДЕО)

Новинар телавивског листа „Израел данас“, Ариел Булштајн објавио је текст о страдању Срба и Јевреја у злогласном концентрационом логору Јасеновац. Он је за РТРС рекао да су у том страдању највеће жртве били Срби и Јевреји. – Злочини су почели са нацистичком Њемачком, а наставили се усташким режимом у Хрватској који је, уз подршку муслимана, блиско сарађивао са нацистима. Њихове највеће жртве били су Срби и Јевреји. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба и десетине хиљада Јевреја, само због националне припадности. Моја је одговорност да народу Израела пренесем истину да у пољима Доње Градине леже остаци наше браће и сестара, жртава нацистичког и усташког режима – рекао је Булштајн

СРБИ НИKАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ МИЛИЦУ

Пре 22 године од НАТО бомби погинула је трогодишња Милица Ракић. Мајка је ћерку спремала за спавање, али уместо у кревет, отишла је заувек. Те кобне вечери, 17. априла 1999, око 21 сат звук сирена запарао је небо над престоницом, што је значило само једно – почиње ваздушна опасност! Девојчица је погинула када ју је погодио гелер у кући у Батајници. Мала Милица спремала се за спавање, мајка ју је ставила на ношу и отишла у собу да јој припреми кревет за спавање. Уместо одласка у кревет, мала Милица отишла је заувек… Ракета погађа кућу породице Ракић, а гелери ломе стакло од купатила у коме је седела Милица. Врата на

Podsedlo_Vojnic.jpg

Нека га, нека умре од глади

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Василије Ђ. Крестић

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи,           Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни  на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

Ђурђица Драгаш: Десино стабло

Наш траг, наша нада, наше јутро!!! Зовем се Деса.Пет ми је година. Не знам јесам ли се родила кад се сејало жито ил’ косила мирисна трава.Можда сам дошла на овај свет у мећави, док је око куће завијала бура.Можда су ме донеле птице што се у пролеће враћају с југа.Не знам…Не стиже мајка да ми каже… Имам брацу Јована.Имам и бабу и дједа.Имам стрица, стрину.Имам пуно рођака и комшија.Сви смо ту, ал’ нема маме и тате… Сањам их често, памтим њихове руке и образе, сећам се мајчиног мириса и очевих бркова. Плачемо некад ја и мој Јован кад пада киша… да се не види!Дозивамо их кад дивљи ветар ломи дрвеће…

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

Заборављени злочин у Сиригу

Мађарски војници су на данашњи дан, 13. априла 1941. године, стрељали 111 мештана Сирига.То се сматра првим масовним стрељањем цивила на територији тадашње Kраљевине Југославије у Другом светском рату. Пише Иван Негришорац Кад се догодио први организовани геноцидни чин над Србима у Другом светском рату? Тешко је разумети зашто се о злочину у бачком селу Сиригу 13. априла 1941. у широким круговима тако мало зна, те како то да овај догађај није унесен у строго пробрану агенду обележавања српских цивилних стратишта. О томе су, дакако, знали понешто историчари који су се бавили Другим светским ратом на територији Југославије, а посебно Војводине. О овом догађају писано је махом у склопу неких

ОПЕТ УСТАШЛУК У СПЛИТУ: Црнокошуљаши славили дан НДХ

Сплитски црнокошуљаши обележили „дан Независне државе Хрватске“, на ускрсни понедељак у друштву око 200 Сплићана. Покрај споменика погинулим припадницима ХОС-а обележили су и оснивање бојне „Рафаел витез Бобан“, уз узвикивање усташког поздрава „За дом спремни“. Поручили су да га се неће одрећи иако су најављене драконске казне од чак 4.000 евра. Пензионисани бојник Миће Ћук казао је да поздрав За дом спремни смета непријатељима Хрватске и љубитељима црвене звезде петокраке. – Када смо бранили Хрватску од српског агресора није сметао никоме, Ми ћемо бити за дом спремни увек – рекли су. ХОС-овци су прозивали све и свакога, Милорада Пуповца, НАТО, Брисел, Сороша, а говоре су припадници ХОС-а завршавали „Бог и Хрвати,

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

ЖИОФРЕ БИ ДА СЕ ОГРАДИ ОД СТЕПИНЦА И НДХ: Конференција нема везе са ЕУ и ЕП

Након што је преживели логораш из времена усташке НДХ Гојко Рончевић Мраовић, поводом организовања конференције о Алојзију Степинцу у Европском парламенту, упутио протест Европској унији, шеф делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре је одговорио да „нити ЕП, нити руководство тог тела, нису били организатори тог догађаја“. Жиофре је  тим поводом нагласио да се ради о индивидуалном чину једног посланика и изнео став и позицију ЕУ да се „жртве морају поштовати и да лидери у региону треба да се суоче са прошлошћу у циљу помирења и добросуседства“, саопштено је из Института „Диана Будисављевић“ за истраживање дечјих логора смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ), а пренео је Танјуг. Директор овог института Гојко

veritas2.jpg

„Веритас“: Навршила се 31 година од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. „Веритас“ подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

Миладин Вујиновић: Први хрватски масовни злочин – крвава Беловарска крајина

На очиглед југословенских власти, Хрвати су још 1938, а нарочито од 1939. разоружавали Србе, писао је Миладин Вујиновић априла 1970. у листу СНО у Аустралији                                                       „Да је небо лист књиге бијеле, Сиње море дивит од мастила,не би се наши јади описали…“Народна О хрватским злочинима писано је доста у српској слободној штампи, а и књиге су о томе издаване на српском и страним језицима. Но, нико ни до данас нигде не осуди, већ, шта више, данас су у најприснијој сарадњи:  усташе, комунисти и Хрватска сељачка странка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.