arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Мара Протић: И сада осјећам топлину крви мог Стојадина на лицу

28. октобар 2023.

Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем, јецајући и бришући сузе свједочи бака Мара Протић. Дивљачке усташке хорде и кољачи почетком Другог свјетског рата нису мимоишле ни бараћка села. У једном дану у селу Подгорја је убијено и спаљено скоро 200 цивила. Свему свједоче споменици жртвама као и свједоци који су преживјели овај покољ. Мара Протић (1919.) једна од преживјелих описала је тај 6. септембар 1941. -Оно што су тог дана учиниле усташе не би учиниле ни најкрволочније звијери. Били смо у збјегу у Смрчевој коси изнад села Подгорја. Много свијета склонило се пред најездом усташке немани, старци, жене и ђеца су ту били јер

Сарадници нациста из Босне и Херцеговине

27. октобар 2023.

Група сарадника нацистичке Њемачке и усташких чиновника осуђена је пред Окружним Судом у Сарајеву 1947. године по пресуди бр. K-529/47-11, која је другостепено потврђена пред Врховним Судом Босне и Херцеговине пресудом бр. 1848/47. Централа дјеловања ове групе била је Гази – Хусрефбегова Медреса у Сарајеву, а главни задаци били су сарадња са нацистичком Њемачком и масовно регрутовање муслиманског становништва у усташке формације и редове нацистичке Њемачке. Иако осуђени као директни учесници фашистичког покрета, чије су посљедице извршење геноцида над српским народом, данас улице и институције у Сарајеву и ФБиХ носе називе по овим злочинцима, а неријетко медији из ФБиХ њима посвећују текстове као “херојима који су спашавали Србе од усташа”.

Драган Гргић: Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по женама и дјеци

27. октобар 2023.

Било је језиво чути кукање и дерњаву људи кад их приводе рибежу и гурају унутра. Штала гостионичара Дане Гашљевића била је доста дуга и широка и ту су се годинама склањали кочијаши са колима и коњима од невремена. Она је била патосана даскама преко греда и ту је раније гостионичар стављао сијено. Сада су ту смјештали ухваћене мушкарце, док су жене и дјеца били у приземљу. У одјељењу за мушкарце, у поткровљу, монтирали су неки рибеж са оштрим ножевима који су окретала четири злочинца и ухваћене људе живе гурали у ту справу ђе су их рибали као купус. Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по

Јован Мирић: Јасеновачки лексикон

27. октобар 2023.

Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш у сицу није могао ни да устане ни да седне, ни да легне ни да клечи, могао је само да чучи Улаз у логор Јасеновац III (Извор: Политика) У јасеновачком систему логора заточеници су давали своје називе појединим деловима логора, инсталацијама, људима… И да није других података, ови називи јасно казују где су ти људи били. Неке називе дале су и усташе. Милко Рифер помиње још неке називе у логору Јасеновац 3 (Булевар слободе, Булевар пуре, Мост уздисаја), али се ти називи не срећу чак ни код других преживелих Хрвата. Вероватно је било још назива који су кружили

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

27. октобар 2023.

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

Трагична судбина српске породице Милинов у НДХ

26. октобар 2023.

Испред хотела „Дубровник” данас ће бити постављено обележје у виду мале бетонске коцке с месинганом плочицом и угравираним личним подацима чланова породице Милинов страдалим у НДХ. Хотел Милинов у Загребу прије 1941.; ФОТО: Снимак екрана Пише: Загреб – Специјално за „Политику” – Оливера Радовић Идући Тргом бана Јелачића и строгим центром Загреба, малобројни Загрепчани и посетиоци главног града Хрватске знају да пролазе поред сведока једне трагичне историјске судбине. Велелепни хотел „Дубровник” у самом центру града, једно од култних места и симбола града, деценијама крије страшну тајну о узлету и успеху, али и трагичном крају једне некада имућне и угледне српске породице. Можда заборав не би био тако страшан да судбина

Душан Илић: Од чега ће зависити број Срба страдалих у Јасеновцу?

26. октобар 2023.

Они који подржавају експерте покушавају да нас убеде да је „краљ србоклања“ Петар Брзица за једну ноћ успео да закоље 1360 Срба, док су његове колеге за преосталих 1.336 дана Јасеновца заједно убиле око 44-50.000 Број страдалих Срба у Јасеновцу засигурно неће зависити од преданог пописивања српских жртава и сакупљања података о њима, нарочито после више од 75 година. Па од чега ће зависити, питаће се читалац? Кренимо редом. Претходних недеља у српској јавности је поново актуелизовано питање броја страдалих у највећем и најмонструознијем концентрационом логору у Другом светском рату на тлу окупиране Југославије – Јасеновцу. Повод је била изјава владике славонског Јована, председника Управног одбора Музеја жртава геноцида, која

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

25. октобар 2023.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и

ПРЕМИЈЕРНО ПРИKАЗАН ДОKУМЕНТАРНИ ФИЛМ “ГАРАВИЦЕ”

24. октобар 2023.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија а под покровитељством Епархије бихаћко-петровачке у свечаној сали бањалучког Банског Двора премијерно је приказан документарни филм “ГАРАВИЦЕ” аутора г. Драгана Радовића. Филм је продукт вишегодишњег труда и рада аутора и његових сарадника на пољу истраживања стратишта Гаравице надомак Бихаћа гђе је мученичку смрт угледало преко десет хиљада невиних српских жртава Бихаћа и околине гђе прилаже аутентичне снимке преживјелих свједока и разних записника из архива. Премијери филма присуствовали су Епископи бихаћко-петровачки г. Сергије, пакрачко-славонски г. Јован и марчански Сава уз Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, градоначелника Бања Луке г. Драшка Станивуковића свештеномонаштва, свештенства и представника државних институција. Прије почетка филма присутнима су се

ПОЗДРАВНА БЕСЈЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ Г. СЕРГИЈА НА ПРОМОЦИЈИ ФИЛМА “ГАРАВИЦЕ”

24. октобар 2023.

Са овог мјеста, у овај дан, поручујемо свима да Гаравице НЕЋЕМО, НЕ МОЖЕМО и НЕ СМИЈЕМО заборавити, већ ћемо учинити све да васкрснемо сопствено сјећање и молитвену успомену. Ваша Преосвештенства, Господине Предсједниче Републике Српске, Господине Предсједниче Народне Скупштине, Поштована господо, Браћо свештеници, Драга браћо и сестре, Окупили смо се вечерас овдје, у бањалучком Банском двору, да бисмо кроз документарни филм „Гаравице“ оживјели успомену на хиљаде пострадалих православних Срба града Бихаћа и околине, којима је усташка злочиначка рука прекратила животни пут, с јасном и недвосмисленом намјером да већински српско Поуње у потпуности очисти од имена српског и вјере православне. Мјесец јули 1941. године на подручју мученичке Крајине најкрвавији је мјесец наше

Лаловић: Са сузама у очима у Велици на Чакору

23. октобар 2023.

Након аналитичког прегледа поетских свједочења инспирисаних злочином њемачке СС дивизије Принц Еуген у Пивским Долима код Плужина 7. јуна 1943. године које смо представили у есеју Поетска туга у Долима пивским, нашу пажњу је заокупио још један сличан злочин над српским народом у Црној Гори, а ријеч је о злочину које су у српском селу Велика на Чакору, општина Плав, починиле двије СС дивизије, Принц Еуген и Скендер-бег. Пише: Раде Р. Лаловић Злочин се догодио 28. јула 1944. године на православни празник Светих мученика Кирика и Јулите. Тада је само за два сата убијено 500 људи од чега 113 дјеце млађе од 12 година. Злочин се догодио непосредно након што

Премијера документарног филма “Гаравице” у Бањалуци 23. октобра (ВИДЕО)

23. октобар 2023.

У Бањалуци ће у понедјељак, 23. октобра, бити премијерно приказан документарни филм “Гаравице” режисера Драгана Радовића који се аргументовано бави Гаравицама, као једним од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату, али и осталим масовним стратиштима Срба у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Радовић је изјавио за Срну да су “Гаравице” базиране на више од 3.000 докумената и свједочењима 27 преживјелих, од којих 15 говори у филму, као и да су приказана стратишта о којим нема ниједне информације нити текста на интернету. Према његовим ријечима, један од циљева филма био је да покаже да су уз Гаравице на том подручју постојала и остала масовна српска

Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

22. октобар 2023.

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат. Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононсираног ратног злочинца, џелата српског народа, оперетског диктатора и по много основа девијантне особе, не сасвим јасног порекла и идентитета. Млађе генерације имају прилику да сазнају колико дубоко је у наше друштво уткана злочиначка јерес титоизма и у којој мери су и данас агресивни и пуни мржње према свему српском, физички и идеолошки наследници убица из Лисичијег потока и џелата са безбројних стратишта које су по Србији од 1944. расејали ознашки Ханибали Лектори, разни Пенезићи, Ранковићи,

Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом

21. октобар 2023.

Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Он је нагласио да је наратив који у вези са Михаиловићем ових дана користе Хрвати истовјетан ријечима које годинама користи “Веритас” када указује на свеприсутну рехабилитацију усташтва у тој земљи. – Не знам да ли би плакао или се смијао када то читам. Све што су они написали то годинама ми приписујемо управо Хрватској. Рехабилитација усташтва, подизање споменика декларисаним и осуђеним усташама

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

20. октобар 2023.

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Сви ухапшеници одведени су у двориште касарне Трећег артиљеријског пука и тамо претресани и одузете су им све личне ствари. Немци су стрељали прво групу од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Тако је почело. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА