arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

АУДИО: Милош Јовановић и Ивана Крстић: Међународноправни статус НДХ

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагања Милоша Јовановића и Иване Крстић „Међународноправни статус НДХ” с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. године на Правном факултету у Београду. Милош Јовановић и Ивана Крстић сматрају да питање да ли је НДХ била држава са становишта међународног права, носи са собом извесне политичке и правне последице. Наиме, уколико се може сматрати државом, онда и активности предузете током њеног постојања повлаче много већи степен одговорности. С друге стране, уколико се покаже да је НДХ била само инструмент сила Осовине, у том случају главну одговорност за акте сноси окупатор. Аутори истичу да су дуго постојала два опречна мишљења

pag2.jpg

Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ

English  Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо. У досадашњним смо наставцима описали мјесто умирања – логор „Слана“ на Пагу. Усташе су у том логору за само три мјесеца своје владавине отоком поубијали 10.000 до 15.000 људи. Над тим звјерствима згрозили су се и

img_0031.jpg

Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора  са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида  над Србима и Јевреjима  отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. За свега три мjесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубиjано jе 10 до 15 тисућа људи. Талиjани коjи су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О

Билогорци се сјетили својих страдалих

У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, у суботу 28. новембра, служен је парастос и одржан помен страдалим Србима од 1991. до 1997. године у Грубишном Пољу и источној Билогори. Наком помена окупљени су положили вијенац на споменик у Ташмајданском парку, размијенили сјећања на страдале и изгубљени завичај. Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре,

ПУТ НАС ДОВЕО: Слободан Трифковић из Добоја као четворогодишњак преживио Јасеновац

Малобројни преживјели сјећају се пакла на земљи. Околности гдје се људски живот није цијенио, него је једноставно био безвриједан. Слободан Трифковић из Добоја носио је само број као заточеник Јасеновца. Своје дјетињство провео је у злогласном логору. Још очекује врисак дјеце, које усташе одвајају од мајки. Слике које не блиједе. Нити могу, икада. Мајка која бјежи са млађим братом. Отац Пејо и он и вагону за Јасеновац. Дјеца која плачу. Вагони. Вагони смрти. Глад. Жеђ. Умор. Исцрпљеност. И на крају, смрт. Ово је потресни дио једне животне историје, кратка истина човјека који пуне двије године није носио звучно име, није носио име човјека, јер то није био, али не својом

Лука Кецман: Само у Доњој Градини је закопано 366.000 жртава

Ко год је био у Доњој Градини и ко год је прошетао тим пространством смрти у којем влада језива тишина, лако ће схватити о чему се ради. Доњу Градину походим сваке године, а о њој сам највише сазнао из дугих разговора са бившим директором Симом Брдаром, који је био анђео чувар тог највеће града у РС, као и литературе на коју ме је он упућивао. Тешко сам то прихватао. Данима читао једну страницу… јер даље се није могло. Али, оставимо моје емоције сада по страни. Прича се о броју жртава, а бројке су неумољиве. Доња Градина има 9 гробних поља и 125 масовних гробница које су се саме откриле. Све

Ветеран: Усташу смо бацили у јаму!

О почетку усташког терора и српског устанка на подручју Поповог поља у Херцеговини, свједочио нам је Мирко Сировина, Ветеран. РУСКИ Пише: Душан Басташић “У септембру 2014. године у организацији Фонда јединства православних народа учествовао сам на конференцији у Кишињеву у Молдавији. Први дан конференције, пред сам почетак, сви учесници су устали и тихо међу собом говорили: ”Ветеран… ветеран…” Окренуо сам се и видио једног виталног старца који је ушао и сјео поред мене. Био је то Мирко Сировина. Херцеговац… Устаник 1941. године, а онда партизан. Човек који је непосредно после рата послат у Совјетски савез на додатну обуку. Затим је 1948. у време Информбироа одлучио да остане тамо. На конференцији

Tezak_fizicki_rad_brzo_je_lomio_i_najsnaznije_zatocenike.jpg

Платно за прикривање усташких злочина

Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет минута прекривени су и болесници и мртваци. Црни прах прави се карбонизирањем животињских костиjу, исто онако као што наши „угљенари” пале угљен у шуми. Дрвени угљен ниjе био заправо лошиjи од овога од костиjу. Таj угљен прави неки Жидов, емигрант из Аустриjе, коjи jе тамо некад био власник фармацеутске индустриjе. Човjек се запослио, хвата се и за паучину да спаси живот, да постане „користан”. Ако пратиш развитак болести тих људи, онда видиш и њихову психологиjу. Сутрадан долазе у амбуланту ти исти, а и нови, с прољевима. Њихов се изглед нагло погоршао. Лиjек ниjе помогао. Нагло мршаве, колобар се

Свијеће

“Веритас”: Прогон Срба са Билогоре 32 године без казне

Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године, али за то вријеме за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом “Откос 10”, Документационо-информациони центар “Веритас” истакао је да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља. “Веритас” у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома. На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

Парастос Билогорцима 2012. године

Мићо Мартиновић: Славонија `91. !?

Све овдје вришти и кипи од бола, од лажи и манипулације на овим просторима. Славонија `91 – ве!? Да је војска била војска, а није, да је војска по уставу штитила устав, а није… та острвљена багра која је гурала државу у рат и незамисливу трагедију, била би угашена за 24 сата. Али Мамула у својој задњој књизи “Адмирал са Kордуна” нити ЈЕДНОМ ријечју није поменуо те догађаје или уопште слијед догађаја и распад државе. Али је зато поменуо неке своје претке, бароне и генерале у туђинским војскама који су сијали кости својих сународника по туђим земљама и за интересе туђих политика и амбиција. Та крајишка сервилност, подређеност држави и

Тридесет двије године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

Навршило се 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, на основу писане наредбе државног органа, првој и јединој те врсте у Европи након Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима. Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. У наредби, коју је као

Милош Кордић: Кад дјечак Милан М. посматра како му од усташког ножа нестаје породица

Једног јутра, 1942. године, дјечак Милан М. остао је без породице. Осим старијег брата. Тада одраслијег дјечака, који се прикључио партизанима и отишао да ратује по ребрима козарских шумских вијенаца. А онда и даље – можда са доктором Младеном Стојановићем, Јосипом Мажаром Шошом, Петром Мећавом… Наратовао се Миланов брат. И преживио брату Милану. Као што је брату, партизану, преживио млађи брат Милан. Данас, са ове временске даљине у односу на вријеме прије грађанског рата у Хрватској, могу слободно рећи да ми је Милан М. био пријатељ. А да судим о томе да ли сам то исто био и ја њему – не могу. А немам кога ни да питам. Милан

Немања Девић: Четири услова за пописивање српских жртава геноцида

Док не обезбедимо све услове, нећемо имати могућност да се оваквом задатку посветимо као једном од примарних за српску историографију. „Јунацима палим за ослобођење и уједињење српства 1912-1919”, пише на спомен- плочи погинулим Шумадинцима, постављеној у манастиру Благовештење рудничко. Споменик су између два светска рата подигле њихове породице и ратни другови. Дирљив је, јер натпис на белом мермеру говори другачије о циљевима борбе тих војника, него што је то прокламовано у одлукама српске владе (Нишка декларација 1914) и чином уједињења 1918. године. У званичној политици јесте се говорило о „ослобођењу и уједињењу”, али без овог, за нове грађане нове државе, незгодног „српства”. Држава заборава Било би занимљиво прикупити већи број

Мара Протић: И сада осјећам топлину крви мог Стојадина на лицу

Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем, јецајући и бришући сузе свједочи бака Мара Протић. Дивљачке усташке хорде и кољачи почетком Другог свјетског рата нису мимоишле ни бараћка села. У једном дану у селу Подгорја је убијено и спаљено скоро 200 цивила. Свему свједоче споменици жртвама као и свједоци који су преживјели овај покољ. Мара Протић (1919.) једна од преживјелих описала је тај 6. септембар 1941. -Оно што су тог дана учиниле усташе не би учиниле ни најкрволочније звијери. Били смо у збјегу у Смрчевој коси изнад села Подгорја. Много свијета склонило се пред најездом усташке немани, старци, жене и ђеца су ту били јер

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.