arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Србима из „Лоре“ 1,5 милиона евра

13. мај 2019.

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

13. мај 2019.

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

11. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

Антифашисти траже забрану комеморације 18. маја

11. мај 2019.

Антифашистичке организације Аустрије, Италије, Хрватске и Словеније одржале су данас протестни скуп у центру Блајбурга, са кога су затражили забрану профашистичког и проусташког окупљања на овом мјесту 18. маја. Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљање на Блајбуршком пољу није ништа друго него нарицање за пропалом усташком пара-државом, за покретом и идејом који су тешко компромитовали хрватско име, а за собом оставили крвави траг. „Усташе су толико били досљедни у провођењу фашизма, да су и њихови окупаторски покровитељи били згрожени шта и како раде“, рекао је Хабулин. Он је додао да му је жао што у тој превари учествује и Католичка црква и Хрватска

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

11. мај 2019.

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – „Чукље“, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

ДР ЗОРАН СТАНКОВИЋ О УБИСТВУ ДЕЧАКА КОД ЗВОРНИКА: Слоби стомак распорили у облику крста

11. мај 2019.

Патолог Зоран Станковић, обдуцент тела дечака ликвидираног 1992. у Зворнику, о пресуди његовом џелату. Дечаку стомак распорен у облику крста, одсечено уво, исечен врат, упуцан у главу Мали Слободан Стојановић умро је у тешким мукама. Мучен је, сечен, подвргнут језивој тортури, суровом насиљу. Зверски убијен. Казна од десет година за починиоца по свим стандардима и узусима – мала је. Очекујем да ће се тужилац жалити и да ће у жалбеном поступку казна Елфети Весели бити повећана, као и да ће њен надређени Сакиб Халиловић, такође бити осуђен. Ако је већ правда спора, макар да буде достижна. Овако, за „Новости“, проф. др Зоран Станковић коментарише првостепену пресуду којом је Елфета Весели

Др Душан Ј. Басташић

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

Пресуда Веселијевој- покушај заштите бошњачких команданата

10. мај 2019.

Свједочење заштићеног свједока у случају убиства дјечака Слободана Стојановића 1992. године за Суд БиХ није било вјеродостојно и ова институција ради све да овај свједок буде дискредитован како би се у неким другим процесима сачували команданти такозване Армије БиХ, укључујући и Насера Орића, пишу „Независне новине“. Лист подсјећа да је Суд БиХ осудио Елфету Весели на 10 година затвора за брутално убиство дванаестогодишњег дјечака, а њеног команданта Сакиба Халиловића ослободио оптужбе, образлажући то чињеницом да у Кривичном закону СФРЈ није прописано дјело за које је он био оптужен. „Недавно је за исто дјело за које је оптужен Халиловић у Суду БиХ осуђен Менсур Ђакић, тако да је образложење Суда БиХ

„Жицом су везивали људе за стабло и бацали у реку“: „Нестале“ језиве фотографије из Јасеновца?

10. мај 2019.

Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Танјуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку, под насловом „Пут на фронт“, чији садржај објављује лист Недељник. Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији. „Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

10. мај 2019.

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

СЛОБОДАН ЧЕКА ЛОКАЦИЈУ: Споменик дечаку, симболу страдања деце у минулом рату

10. мај 2019.

Одавно је била идеја да се уради споменик дечаку Слободану Стојановићу (12), за чије је свирепо убиство осуђена на 10 година Албанка Елтефе Весели Одавно је била идеја да се уради споменик дечаку Слободану Стојановићу (12), за чије је свирепо убиство осуђена на 10 година Албанка Елтефе Весели, али је, у међувремену, неко из предходног руководства Борачке организације РС, како нам је речено у актуелном руководству те организације, проћердао 20.000 евра намењених за ту намену. Борачка организација РС, под руководством генерала Миломира Савчића, успела је да прикупи део новца за рељеф, део су дали добротвори, а комплетну изграду монументалног спомен обележја финанисрао је одбротвор и академик из Бијељине, Драгољуб Драго

Милојко Будимир

Будимир: Одавање почасти злочинцимма говори каква је данашња Хрватска

10. мај 2019.

Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били „најстраснији изданци фашизма“ говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања. Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија. „Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће“, рекао је

Обележен Дан победе: Концерт и сећање на претке пале у борби за слободу (ФОТО / ВИДЕО)

10. мај 2019.

Ово је четврти пут да се у Београду одржава свечани марш „Бесмртног пука“ поводом Дана Победе над фашизмом у Другом светском рату Полагањем венаца, свечаним маршом „Бесмртни пук“ и концертом на плаоту испред Скупштине града Београда обележен је дан Победе над фашизмом, 9. мај. „Бесмртни пук“, у којем су учестовали бројни грађани и представници републичке и градске власти, као и гости из Русије, кретао се од Спомен-гробља ослободиоцима Београда, Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра до Скупштине града Београда, где је одржан свечани концерт. Концерт је организовао Руски дом из Београда, уз подршку Града Београда и Владе Града Москве, а наступили су руски и српски уметници и ансамбли. Пре почетка

БОЖАНА — БОЈА ЛАЛИЋ, удата РАДЕТА: Коме је вика, томе је и лика…

Ране Боје Лалић

10. мај 2019.

Село Губер jе jедно од наjљепших у Ливањском пољу. На самоj перифериjи Ливна, са лиjепим новим кућама, широким авлиjама, шталама, помоћним зградама и богатом маханизациjом, подсjећа на шумадиjска села. У jедноj од тих нових кућа, уз саму магистралу, нашао сам у љето 1990. године Божану – Боjу Радету, родом од Лалића из Руjана. Мало приjе тога jоj ненадно умро муж и остала сама да се виjе у пространоj кући. Навикла jе Боjа да губи и трпи ударце, цио живот jоj губљење, али године учиниле своjе и више нема снаге као некад да стисне срце, да претрпи и сакриjе сузу. Поготову кад говори о паклу jаме Равни долац, коjи jе и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА