Zločin Архиве - Страница 125 од 174 - Јадовно 1941.

С друге стране историје (2) -Радован Пејановић, ратни командант Требиња

3. јун 2019.

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. фебруару 2016. године.) Повод за причу о Радовану Пејановићу, ратном команданту града Требиња – Требињског среза (1942-1944.) је недавно пронађени његов ратни албум. Дио фотографија из овог албума објављен је први пут на порталу Радио Требиња, у тексту „Злочин о коме се ћутало: Крваво коло Радачког бријега“. Фотографије нису раније објављиване у јавности и стога представљају изузетно откриће за све који проучавају теме везане за Други свјетски рат и ЈВуО (четнике) на подручју Требиња и Херцеговине. Албум садржи око 40 ратних фотографија и биће публиковане уз текстове везане за Други свјетски рат на подручју Требиња. Истина

НАТО ракетама преорали гробове мојих најмилијих

2. јун 2019.

Душко Максимовић, бивши просветни инспектор из Приштине, о тешким данима 1999. године: Позлило ми је када сам видео разбацане кости моје жене и оца. Селио сам се више пута, али са мог Косова никад нисам отишао Да сам их сваки дан свог живота сахрањивао, лакше би ми било него што сам морао да купим кости мртве жене Сунчице, покојног оца, и других Срба чији су гроб у Приштини, 27. априла иза поноћи, погодиле НАТО бомбе. Кратер на месту где је лежала супруга био је дубок осам, а велик преко 13 метара. Сандуци и посмртни остаци, разбацани на све стране, а мени је, када сам видео призор из пакла, позлило и

Сутра помен Србима убијеним у Ледићима

2. јун 2019.

У селу Ледићи, у федералној општини Трново, сутра ће бити обиљежено 27 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

2. јун 2019.

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана. Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске

Слава хероју: На данашњи дан положио је живот на олтар отаџбине пуковник Љубиша Величковић

1. јун 2019.

Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од „велики“, има неке небеске симболике. Такав какав је био у време НАТО агресије, био је и у време сукоба у Хрватској и цео професионални век Истински херој. Возио сам га два пута 1999. на ватрени положај 8. ракетног дивизиона ПВО 250 рбПВО. Генерал у првом борбеном реду, на најопаснијем месту у то време, у станици за вођење ракета ракетног система Нева. Опасније је ту било него у авиону. Ту нема катапултирања. Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од „велики“, има неке

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

1. јун 2019.

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Отворена изложба о Ливањским Србима у Суботици

1. јун 2019.

У просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици, 16. маја т.г. отворена је ижложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима. У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Поред аутора, Буда Симоновића, о страдању ливањских Срба у првим месецима од проглашења Независне Државе Хрватске, поред аутора, говорили су и Бојан Арбутина и Слободан Вучинић, а Ђурђица Поповић је прочитала део из књиге. У уметничком делу програма учествовале су ученице Правно-правне школе из Београда. Бројна публика је са пажњом слушала о

Заборав уместо пијетета

1. јун 2019.

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

1. јун 2019.

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику. У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне

БОМБАРДОВАЊЕ ВАРВАРИНСКОГ МОСТА: Мирољубу гелер стао милиметар од кичме

1. јун 2019.

Мирољуб Рајковић из Ћићевца рањен на Морави. Безбрижно су, каже, седели на десној обали омиљене реке када су чули прасак Знало се да Срби светкују, да славе Свету Тројицу и да ће се окупити на вашару у Варварину. Зато су чекали подне. И подмукло су ударили када је било највише народа, жена и деце. Но, мало им је била једна бомба, па су се враћали и поново гађали да побију недужан народ. Ни дан-данас не могу да верујем да људи могу да осмисле такав мучки чин, а да 10 погинулих назову колатералном штетом. Ми који смо преживели ужасно бомбардовање Варваринског моста, жртве не заборављамо, а желимо само једно – да

Борце из ’99. изручују Тачију?

31. мај 2019.

Да ли ће се пред Трибуналом у приштини наћи бивши припадници ВЈ из Црне горе. Спекулише се да је реч о договору на сусрету Марковића и Харадинаја у Приштини Приштина ће, наводно, судити борцима Војске Југославије из Црне Горе који су на Космету бранили народ и државу од агресије НАТО-а. Сусрет премијера Црне Горе Душка Марковића и Рамуша Харадинаја у Приштини пре два дана имао је и „друго полувреме“. У Подгорици се прича да су се двојица званичника договорила да трибунал у Приштини суди Црногорцима, бившим припадницима ВЈ који су бранили државу од НАТО агресије 1999. године. Списак тражених бораца наводно би ускоро требало да стигне у Подгорицу, после чега

Ружa устaшкa

31. мај 2019.

Oткривaмo пjeсмe Ружe Toмaшић у слaву Aнтe Пaвeлићa кoje je oбjaвљивaлa и извoдилa 1980-их oбучeнa у устaшку унифoрму. Њен скaндaлoзни oдгoвoр Нoвoстимa нoви je кoрaк у нoрмaлизaциjи устaштвa: ‘Нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa свoj дoм’ Ружa Toмaшић, пoлитичaркa кoja je нa избoримa зa Eурoпски пaрлaмeнт дoбилa нajвишe глaсoвa у Хрвaтскoj, oткрилa je у изjaви зa Нoвoсти дa симпaтизирa устaшe и устaшки пoкрeт. – Никaд нe бих дaлa прoтив устaшкoг пoкрeтa дo 1941. и нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa Хрвaтску, aли кojи нису чинили злoчинe. Зaштo бих их сe oдрeклa? – изjaвилa нaм je Toмaшић у тeлeфoнскoм рaзгoвoру, дoдajући дa ‘устaшe

Убили малог Марка у очевом наручју

31. мај 2019.

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

31. мај 2019.

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник код Земаљске Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа