
Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка
Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј Морам децу да спасим. Да ли Боже, у Дрину да их бацим?Да ли ја да се пустим, Твојој вољи децу да оставим?Да их гурнем, знаћу где су. Па ћу и ја у Дрину за њима. Али се плашим да их никада више видети нећу.Још мало да их гледам.Шта ћу горе ако мојих нема. Како да умрем?Плашим се смрти само због једног. Вера моја није тврда да не сумња има ли горе нешто.А и не вреди умрети Боже, ако








