Вишеград Архиве - Јадовно 1941.

Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка

26. март 2026.

Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј Морам децу да спасим. Да ли Боже, у Дрину да их бацим?Да ли ја да се пустим, Твојој вољи децу да оставим?Да их гурнем, знаћу где су. Па ћу и ја у Дрину за њима. Али се плашим да их никада више видети нећу.Још мало да их гледам.Шта ћу горе ако мојих нема. Како да умрем?Плашим се смрти само због једног. Вера моја није тврда да не сумња има ли горе нешто.А и не вреди умрети Боже, ако

ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ : УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942.

3. децембар 2025.

Историјска студија “Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свјетлу њемачких докумената” историчара Предрага Остојића још један је у низу доказа да о неким догађајима из наше прошлости о којима се уз часне изузетке, не само да није писало и није говорило већ да о њима није било “пожељно ни писати ни говорити”. Књигу је објавила издавачка кућа “Свет књиге” из Београда и како је најављено из ове издавачке куће имаће своје промотивно представљање уочи Видовдана у Вишеграду у поводу отварања и освештавања музеја жртвама усташког злочина на Дрини. Преносимо текст историчара Немање Девића, који је уз др Бојана Димитријевића један од рецензената ове књиге која је

ЗБОРНИК „СТАРИ БРОД“ ПРЕМИЈЕРНО ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕН 24. И 25 . МАЈА

29. април 2024.

Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације „Заборављени коријени“, који документовано освјетљава размјере усташких злочина над Србима у романијском крају и дијеловима источне Босне у Другом свјетском рату, биће премијерно представљен 24. и 25. маја у Старом Броду, када ће бити служен помен старобродским жртвама убијеним

А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш – заплове девојачке косе: Годишњица злочина у Старом Броду

23. март 2023.

У кишним мартовским ноћима, око Младенаца, кад брда над Старим Бродом испод Вишеграда притисне помрчина, тешка и болна, доле над Дрином проломи се врисак, онда га стигне други, па за њим још један, крик скамењене мајке, врисак окамењеног оца који окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу. Поцепа небеса тај врисак, стане река, стегне се срце, сабије се помрчина у кањон и врисак постане вапај. За истином, за правдом, за незаборавом. Овде је легенда истина На Старом Броду испод Вишеграда из Дрине вире окамењене руке окамењене деце. Овде је легенда истина. Кад су их пред реком сустигли Францетићеве усташе, 326 девојака ухватиле су се за руке, и на Младенце, 1942.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

22. март 2023.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

Стари Брод: Обиљежено 80 година од страшног злочина над Србима (ВИДЕО)

23. март 2022.

Служењем литургије и помена у Старом Броду код Вишеграда јуче је обиљежено 80 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске и Подрињске регије, које су убиле усташе предвођене Јуром Францетићем. Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се током прољећа 1942. године. Усташе су тада убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, a најмасовнији злочин извршен је управо на јучерашњи дан 22. марта 1942. ИЗвор: РТРС Везане вијести:

Заборављени херој усташама испред носа украо воз, напунио српским избеглицама и пребацио у Србију

2. фебруар 2022.

Име машиновође Војина Никитовића слабо је познато широј јавности, најблаже речено, мада би морало бити познато свима, јер кога ћемо да славимо ако не оне који су нејач спасавали од ножа и метка. Пролеће и лето четрдесет прве могли би се мирне душе окарактерисати као два најстрашнија годишња доба у новијој историји српског народа, будући да је тај период, непосредно након успоставе тзв. Независне Државе Хрватске, донео са собом геноцидни цунами и незапамћене покоље у усташкој режији. Народ је у збеговима испунио шуме и горе и тако дао замајац устанку који је почео да пламти широм те марионетске полудржаве, али они Срби који су живели у источној Босни и Херцеговини,

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

30. јун 2021.

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

Иде Хандке лајковачком пругом /видео/

10. мај 2021.

Нобеловац Петер Хандке запевао је у друштву редитеља Емира Кустурице, на чистом српском језику, познату народну песму „Иде Миле Лајковачком пругом“. „Чујем тугу у вашим песмама иако су веселе“, истакао је Хандке који је са својим домаћином Емиром Кустурицом и књижевником Матијом Бећковићем и осталим гостима у суботу запловио Дрином, од Вишеграда до меморијалног комплекса у Старом броду који је подигнут у знак сећања на жртве из Другог светског рата. Уз старе српске песме које су изводили тамбураши, Кустурица, Хандке и остали гости пловили су бродом „Лотика“. Извор: СПУТНИК Србија

Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод

19. септембар 2020.

У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград – Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић. Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима. – Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртве не би пале у заборав – напоменуо је Ђуревић. Он се нада да ће ово мјесто бити мјесто уврштено у