ustaše Архиве - Страница 31 од 113 - Јадовно 1941.

Миле Дакић – Споменици НОР-а и револуције

6. јун 2024.

Миле Дакић 1986. године израдио је драгоцјену монографију споменика и стратишта из Другог свјетског рата на простору општина Карловац, Вргинмост, Војнић, Слуњ, Озаљ и Дуга Реса. Осим фотографија, монографија садржи и карту са исцртаним локацијама споменика, биографије народних хероја и хронологију догађаја током рата. Како су споменици на простору Кордуна у посљедњем рату рушени и скрнављени, тако ова монографија има већу вриједност. На плочама некадашњих споменика била су исписана имена српских жртава страдалих од хрватских и муслиманских усташа. Издавач: Меморијални парк Петрова гора Аутор: мр Миле Дакић Рецензенти: др Ђуро Затезало, пуковник Игњатије Перић Издање: прво Година издања: 1986. Спецификација: латиница, 141 страна, меки повез, 20 cm Примјерак сачувао: Драган Гвозденовић Дигитализација: Фондација “Заборављени коријени” Дигитализовано издање уз

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. јун 2024.

6. jуна 1941. године група устаника из села Казанаца и Вратковића код Гацка напала jе жандармериjску станицу на Брљеву и овом акциjом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У своjоj књизи о ратним дешавањима у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. jуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедиjи села Корита дуж целе „немирне границе“. Изjутра 5. jуна у пограничним селима поjавио се Јаков Миловић, коjи jе са сломљеном руком побегао са Корићке jаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у jаму Голубинку на Кобиљоj глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

5. јун 2024.

Dржим jедно старо наливперо у руци, зарђало, изубиjано. Боже, какав jе животни пут ово перо имало? Чуj „животни пут“, као да jе живо биће, а не предмет! А оно jе стварно своjом судбином и симболиком коjу носи у себи, оживjело. Да ли jе непознати маjстор у фабрици, гдjе jе произведено, ко зна када и ко зна гдjе, могао замислити да ће ово перо причати jедну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог виjека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, jедноличним, али одлучним ударцима косиjера сjеку jасенове и грабове младиjере. Оно што посиjеку, jа, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,

КАКО ЈЕ ЗЕЦ СПАСИО РАЈКА ЋУКА УСТАШКОГ НОЖА: Судбина посљедњег свједока злочина на јами Гумна код Капавице

3. јун 2024.

Сваког јуна у љубињском крају одржавају се помени жртвама усташких злочина из 1941 – оним на јами Гумна код Капавице и оним на јами Пандурица надомак села Вођена… А ова прича коју прича Рајко Ћук, посљедњи свједок злочина на Гумнима необична је и по томе што је у њој срећну и важну улогу, по нашег саговорника, одиграо – један зец! Он је трагедију учинио мањом барем за једног ловца. Како? Нajвећи дио живота Рајко Ћук из љубињског села Убоска провео је с пушком љубињског села Убоска провео је с пушком. Као ловац, нека врста херцеговачког трапера, верао се по љутим гребенима, планинским и брдским врховима, долинама, ловећи куне, лисице, јазавце,

Слободан Вујковић: Који циљ је имао Сремски фронт

3. јун 2024.

Упорно су терали у јурише неискусне младиће претворивши Сремски фронт у касапницу српске деце. У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”. Према другим изворима, циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена

Порука преживјелих из јаме

3. јун 2024.

У Корићку jаму у близини Гацка у Херцеговини, током 4. и 5. jуна 1941. године бачена су 134 Србина. Кости су извађене из jаме 1953. и 1956. године и похрањене у заjедничку спомен-костурницу у центру села Корита. КОРИЋКА ЈАМА У ОВУ ЈАМУ 4/5 ЈУНА 1941. ГОД. УСТАШЕ СУ БАЦИЛЕ 134 СРБИНА ОВОГА КРАЈА КОСТИ ЗВЈЕРСКИ УМОРЕНИХ ЉУДИ ИЗВАЂЕНЕ СУ ИЗ ЈАМЕ 1953 И 1956 ГОДИНЕ И ПОХРАЊЕНЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ СПОМЕН КОСТУРНИЦУ У ЦЕНТРУ СЕЛА КОРИТА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БИЛЕЋА ПОРУКА ПРЕЖИВЈЕЛИХ ИЗ ЈАМЕ „ОЈ КОРИЋКА ПУСТА ЈАМО КЛЕТА, ТИ НАС ВРАТИ СА ОНОГА СВИЈЕТА У ЊЕДРИМА ТВОЈИМ МИ СМО БИЛИ И ТУ ТЕШКЕ РАНЕ ЗАДОБИЛИ ОД УСТАШКЕ БАЈОНЕТЕ

Нацисти и усташе договорили прогон Срба

2. јун 2024.

Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање, односно протјеривање, у Србију око 200.000 Срба. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у фашистичкој НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из 1941. године било их је 1.848.000, од укупно 6.966.729 становника, или 26,5 одсто. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. У НДХ Хитлер је уврстио и подручје БиХ, на којем је тада

Уз Светог Вукашина по Лици и Велебиту

2. јун 2024.

Циљ једне у низу Јадовничких експедиција, био је лоцирање и обележавање три места страдања Срба у ери Покоља у Другом светском рату, три оскрнављена или потпуно срушена споменика, два у Госпићу и околини и један у близини Грачаца. Пише: Ђурђица Драгаш И прође мај… Још један мај у којем преко ноћи отопли, озелени, замирише! И могла бих да додам- један обичан мај – да није било путовања, такорећи ходочашћа, на које сам кренула с мојом браћом, Јадовничанима. На дуго и пажљиво планирани пут у Лику, кренули смо 13. маја 2022. године, Ненад и Душан из Бања Луке а Момчило и ја из Београда. Циљ су нам била три места страдања

ЈАСЕНОВАЦ – Памтимо да не осудимо своју децу да им се понови!

1. јун 2024.

Колико је Јасеновац стравична појава историје можда се понајбоље схвати када се види колико је језив утисак оставио на доктора Гидеона Грајфа, јеврејског историчара који је специјализован за Холокауст. Када се Јеврејин који је растао са причама о Шои шокира, мислим да би то требало да натера сваког да се замисли. Ако ни то није довољно, треба нагласити да је немачки генерал Хорстенау изразио у својој књизи потребу да повраћа када је крочио у логор и видео призоре побацаних дечијих лешева од којих се леди крв у жилама. Он је записао дословно: ,,Највеће од свих зла мора бити Јасеновац, који ниједан обични смртник не може појмити.’’ Овај мистичан, готово метафизички

Лико, колијевко и гробнице моја – ЗАШТО?

1. јун 2024.

Мојим Кнежевићима, Милану, Антонији, Сари, Данилу, Николи – Драгији, Максиму, Ђури, Јови, Милици и мом Јови, а без Анђелије ништа. Још је у мом сјећању жива њена свилена коса која јој је падала на благо и смирено лице и тај дан када сам затекла своју бакицу (моју прабаку) враћајући се из школе, како сједи за нашим кухињским столом и дамски пућка цигарету за тек скуваном кафом. Бако, рекла сам јој, па шта је то, ти не пушиш. Само се насмијешила, проговарала није и пућкала је и даље. Као да је у мом сјећању постојао некакав фотоапарат који је то тог тренутка забиљежио и та слика вјероватно никада неће нестати из

Најстрашнија књига на свијету

30. мај 2024.

Читао сам једном приликом о енглеским средњовјековним законима, који по неким тврдњама ни данас нису укинути, а којима се прописује начин усмрћивања код осуђених на смрт. Од облика тортуре је зависило колико ће дана протећи до смрти осуђеног. Међутим, без обзира на варварски поступак, ово морбидно штиво се уз мало самоконтроле може пробавити. Оно на што сам наилазио у свједочењима о усташким оргијањима тек сам дјеломично могао поднијети. Десило се да у опсежнијем тексту прочитам само пасус-два, понекад ме као из засједе изненади ужасан детаљ у опису страдања неког мученика, а постоје и такви описи који се у пристојном друштву не могу ни испричати. Но, све је то већ познато,

ПРЕКРАЈАЈУ УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ЕВРИМА ИЗ ЕУ: Управник спомен-подручја Јасеновац о одлуци да због ревизије историје поднесе оставку

28. мај 2024.

НИШТА више од оног што сам рекао када сам дао оставку не могу у овом часу да кажем, рекао је Иво Пејаковић за „Новости“ поводом неопозиве оставке на место управника Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац. Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ Напомиње само да је оставку дао Министарству културе које је надлежно за ову установу, али да није упознат са тим каква је била реакција. – Ја сам на отказном року који траје 30 дана и до тада ћу радити послове управника – објаснио је за наш лист. Повод са оставку био је текст историчара Владимира Гајгера, који је демантовао податке са интернет страница Јавне установе у Јасеновцу да

Иван Јовановић – Црни: Усташа јамар и Титов партизан

28. мај 2024.

Име му је међу око 1600 усташа- католика погинулих „за хрватску слободу“ на споменику у Чапљини, подигнутом 2002. године Иван Јовановић – Црни Полуписмени сељак, усташа јамар, мучитељ и масовни убица, монструм из Шурманаца у католичкој жупи Међугорје, главни убица пребиловачких мајки и њихове деце и хиљада других Срба, завршио је Други светски рат као Титов партизан у Жумберачкој бригади! У њу је ступио у маја 1945. после заробљавања код Цеља и остао до демобилизације 3.јула 1945! Јовановић је ову чињеницу из своје биографије испричао 4. 10. 1956, иследнику Ахмету Алечковићу, као окривљени у Истражном отсјеку Мостар Државог секретаријата за унутрашње послове БиХ (записник 463/56). Иван Јовановић је рођен 1902,

У Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод, страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“

27. мај 2024.

Документа из Зборника “Стари Брод“ осветљавају догађаје из марта, априла и маја 1942.г, и сведоче да је већи број жена, деце и стараца српског порекла страдао у својим селима, по кућама, путевима, шумама, од Пала и Олова до Дрине, него на самој обали Дрине код Милошевића и Старога Брода. Пише: Владимир Бурсаћ У петак 24.маја 2024.г, у Вишеграду, у Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод Страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“. Након објављивања историјског романа “Корана ко рана“ (доживео већ три издања и преко 3000 примерака је поклоњено и продато) и документарног филма “Гаравице“ (до сада имао око 40 пројекција

Немања Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава

26. мај 2024.

Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања. Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали. Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели. Имали смо преча посла. И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило. И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо