arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
visocica-divoselo.jpg

Избјегличка прича

6. март 2019.

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке

Саво Штрбац

Штрбац: Потребна другачија политика Србије

5. март 2019.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је потребна другачија политика Србије када је ријеч о положају Срба у Хрватској. Он је рекао да се политика у Београду води саопштењима, а да је дипломатија нешто друго и да треба да буде континуирана и дубинска. „Свака појава у Хрватској се коментарише, иде се одавде веома бучно, а Хрвати раде свој посао. Хрвати све што су замислили и остваре. Морали бисмо ипак мало другачије водити политику“, оцијенио је Штрбац. Он је навео да су нове генерације Хрвата, које на концертима /контроверзног пјевача Марка Перковића/ Томпсона скандирају усташки поздрав „За дом спремни“ стасале на индоктринацији и мржњи према Србима и свему што

pag-srusena-ploca.jpg

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Devastirani_spomenik_pobijenim_zrtvama_na_Krupi_kod_Draceva.jpg

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

5. март 2019.

Убиjено jе више од 70 Срба из Драчева, Сjекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колоjања, Церовице, Вишића и поjединаца из других места. Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодноj земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у Драчеву су живели само Срби и муслимани. Данас jе то велико и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском Покољу 1941, а 1992. су протерани са своjих огњишта, док су им материjална добра опљачкана или уништена. Хрвати из Драчева, похапсили су пред Видовдан 1941, све своjе комшиjе Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Линта: HRT активно ради на рехабилизацији НДХ

3. март 2019.

 Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да Хрватска радио-телевизија /HRT/ активно ради на рехабилитацији Независне Државе Хрватске /НДХ/ Линта истиче да је један од многобројних доказа за то и емитовање емисије „Лијепом нашом“ у којој је током музичког игроказа једна група људи наступила у нацистичким, а друга у партизанским униформама, након чега су симулирали борбу и играли у колу. Он је оцијенио да је HRT дуги низ година „једно од упоришта проусташких снага“ и константно промовише усташтво и усташке зликовце, усташе проглашава правом хрватском војском и негира злочин геноцида над српским народом Линта истиче да је на HRT-у постало сасвим нормално да се емитују пјесме познатог

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

28. фебруар 2019.

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Драган Марковина Фото: HRT

Град проусташких и антисрпских слогана

28. фебруар 2019.

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте „Црвене звезде“ – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово „У“, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између „Хајдука“ и „Горице“, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом „Максови месари“ – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

plascanska-dolina-nob.jpg

Сјећање на злочин у Јања Гори

27. фебруар 2019.

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код  Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у  у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године.  Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА  Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

27. фебруар 2019.

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама. „… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Одржан јавни час о методологији изучавања Холокауста

27. фебруар 2019.

Изучавање о Холокаусту треба да буде засновано на принципу личне приче жртве јер исповијести преживјелих увијек говоре о побједи живота над смрћу, рекао је Боро Станић, који је са ученицима Економске школе у Бијељини подијелио сазнања о овој теми стечена на семинару „Јад Вашем“ у Јерусалиму, највећем институту за проучавање Холокауста. Станић, који је професор српског језика и књижевности у овој школи, на јавном часу посвећеном методологији изучавања Холокауста, рекао је да је циљ овог семинара развијање свијести о култури памћења, а Институт у Јерусалиму највећи је тог типа на свијету. „Неопходно је методолошки приступити прочувању овог проблема 20. вијека, као и наставне садржаје о Холокаусту и геноциду прилагодити ученицима“,

Пијани хрватски полицајци глуме претке усташа: Врбнички Срби, запалићемо вам град!

26. фебруар 2019.

У Врбнику на острву Крку дошло је до инцидента када је полицајац на забави током карневала ударио мештанина по глави стакленом чашом. После инцидента његове колеге су запретиле речима: „Врбнички Срби, запалићемо вам град“. Полиција је потврдила да се инцидент догодио у ноћи с петка на суботу у Врбнику, а покренута је и истрага, преноси Index.hr. „Према засад прикупљеним сазнањима, на јавном окупљању ‘Машкаре 2019 Врбник’ дошло је до нарушавања јавног реда и мира у којем је учествовао већи број особа, међу којима је био и полицијски службеник Полицијске станице Крк, у то време изван службе“, наводи у саопштењу полиција. Лакше телесне повреде су том приликом задобили 28-годишњи хрватски држављанин

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА