ustaše Архиве - Страница 101 од 115 - Јадовно 1941.

Видео: ЕВО НАШЕ ДЕЦЕ

7. мај 2019.

Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи jе преживио српски народ. Потомци након 50 година широм Херцеговине ваде кости своjих предака из jама и достоjно их сахрањуjу. Оваj филм из 1991. има своjу специфичну тежину ако знамо да jе убрзо након тога „комшиjа“ са незапамћеном монструозном мржњом уништавао и кости мученика. Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Страница на нашем саjту посвећена ПРЕБИЛОВЦИМА

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

7. мај 2019.

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Проф. др Борис Беговић: Логори у НДХ – државни пројекти

6. мај 2019.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

6. мај 2019.

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Католичка црква,усташе и комунисти били против Срба

6. мај 2019.

Мало позната улога Ватикана и Коминтерне у Краљевини Југославији Срећни ли су народи који имају досадну историју – констатовао је пре готово три века француски филозоф и писац Монтескје, пуним именом Шарл-Луј де Секонда, барон од Бреда и Монтескјеа. Без икакве сумње, Срби не припадају тој категорији народа. У нашем просечном доживљају прошлости стално смо пред новим искушењима и дилемама – да ли смо улудо потрошили 20. век у утопистичком стварању југословенске државе, или је то била историјска нужност у остваривању идеје о националном уједињењу српског народа. Поготову од њеног распада, када су са друштвене сцене лагано нестајали чувари идеологије и истине, и када су из прашњавих архива почела да

У порушеном српском селу Дврсница освануо усташки графит

6. мај 2019.

У порушеном српском селу Дврсница, код мјеста Равно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, на регионалном путу испод кућа исписан је усташки графит. Будући да у овом селу, од пријератних 20 кућа, још ниједна није поправљена и да тамо нико не живи, бивши мјештани вјерују да је графит исписан током васкршњих празника. Из Полицијске станице Равно нису могли да потврде да ли је случај пријављен, преноси РТРС. Прије три године, сличан, али већи усташки симбол, исцртан је трактором на српској ораници испод Дврснице. Извор: СРНА

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и

Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

4. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствоваће предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и премијер Српске Радован Вишковић. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Тополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Драган Ј. Пејановић: Убијени од усташа

4. мај 2019.

Ноћу, 16 априла 1941 године, у вријеме уласка Њемаца и Талијана у Мостар, мој дјед Драго је као чин личног протеста против окупације истакао заставу Краљевине Југославије на димњак термоелектране рудника угља у Мостару, гдје је радио као машин-бравар. Послије тога је више пута одвођен у усташку полицијску станицу у Мостару на саслушавање. Посљедњи пут је ухапшен на послу 26.јула 1941. године и након пар дана боравка у станици пребачен у градски затвор Ћеловина. У том времену неколико пута је довођен кући на преобуку, у пратњи полицајца Крешимира Крталића (родом из села Гнојнице, код Мостара). Војислав, Драгин син се сјећа да му је приликом једног од тих долазака полицајац нудио

Дарко Момић: Покољ и геноцид

4. мај 2019.

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и

Усташки злочин 1941: Сјећање на 525 убијених Срба из Вељуна

4. мај 2019.

Усташе су у периоду од 6. до 8. маја 1941. године убиле 525 Срба из Вељуна, код Војнића. Према подацима Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, прије убистава Срби из Вељуна били су звјерски мучени у школи и жандармеријској згради у Вељуну да би их усташе послије тога довеле у Хрватски Благај, гдје су их поклали и побили сјекирама и маљевима. Жртве су побацане у ископане јаме у долини између зграде школе и католичке цркве, те у природне јаме поред тог мјеста. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. маја 2017. године. Везане вијести: Заборављени праведници са Кордуна Света