Требиње Архиве - Јадовно 1941.

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Требињу

26. фебруар 2025.

У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову

ДОКУМЕНТ ИЗ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ: Свједочење о усташким звјерствима у Херцеговини

2. фебруар 2024.

Архив Војводине је 2020. године објавио веома вредну књигу под називом ”Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)”. ENGLISH У овом зборнику је објављено 165 одабраних докумената и 63 фотографије, заједно са исцрпним и корисним уводним текстовима и објашњењима. Приређивач зборника је наш угледни историчар др Милан Кољанин. Документи објављени у зборнику су део досијеа немачког окупационог Заповедника полиције безбедности и службе безбедности у Београду. Досије се налази у саставу фонда Архива Војводине Ф.562, Лични фонд Славка Одића (1915–2006), 1909–1983, у коме се чува део заоставшине овог носиоца Партизанске споменице 1941, обавештајца, дипломате и публицисте. Сам досије се претежно састоји од докумената на немачком језику, насталих током 1941. и 1942. године, а

ПРИДВОРАЧКЕ ЖРТВЕ ДОЧЕКАЛЕ СПОКОЈ: Након 81 године сахрањене жртве усташког злочина (ВИДЕО)

7. октобар 2022.

Након 81 године, посмртни остаци седам преосталих придворачких новомученика сахрањени су у крипти, на Градском гробљу у Требињу. У љето 1941. мучки је убијено 13 Срба. Страдали су од комшија, усташа и муслимана, и бачени у јаму. Због систематског заташкавања усташких злочина, хумке су дуго биле без спомен-обиљежја. На помену у Требињу окупили си се потомци да достојанствено испрате страдалнике. Међу њима и Жељко Шакота који каже да му је једина жеља била да се Срби које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму достојанствено сахране. – Данас су ми осјећања помијешана, тужан сам што се 81 годину чекало, али сам срећан што је споменик напокон подигнут и захвалан

Ни данас нећемо чути како се зове Срђан Алексић на другој страни?

22. јануар 2020.

Зашто? Зато што таквог лика на страни непријатељској ка Србима није ни било. Нити га има данас. Има зато непоштења и отимања симбола. Као што су златни љиљани српског краља Твртка Котромањића, логично, српско национално обиљежје, исто тако је и данашња застава Црне Горе застава која припада српском наслијеђу, будући да се и Никола Петровић, посљедњи црногорски краљ – изјашњавао као „српски краљ“. А и своју кћер Зорку је дао за жену Петру Карађорђевићу, како би се у крви, а без њеног проливања, ујединиле двије српске краљевске династије. Све се то полуписменом инертношћу српских државних творевина, полако претворило у симболе које Срби мрзе. Шта друго и очекивати од вођа којима

Помен првим требињским жртвама усташког терора

3. јун 2019.

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

ЈВУО ТРЕБИЊЕ: Ко и зашто спријечава подизање споменика српским жртвама?

23. мај 2019.

Удружење бораца Југословенске војске у отаџбини и невиних жртава II свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца je прије двије године покренуло иницијативу за изградњу Споменика борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама II свјетског рата. Радећи према законској легислативи и не желећи да на било који начин нелегално изгради споменик, као што су у задње вријеме били изграђени поједини споменици без папира и дозвола, Удружење је испунило све законске услове за подизање Споменика. У складу са Законом о изградњи споменика и спомен обиљежја добијени су локацијски услови, сачињен Главни пројекат са предмјером и предрачуном радова, ревизија пројекта те сва остала неопходна документација. Одјељење за борачко – инвалидску заштиту упутило

ЧИЈИ СУ СТЕЋЦИ: Поводом сумњивог пројекта „У камену уклесано“

9. мај 2019.

Ових дана у великом броју медија из Републике Српске промовисан је пројекат „У камену уклесано“. Пројекат је покренуо господин Горчин Диздар, директор фондације „Мак Диздар“ и унук Мехмедалије Мака Диздара (1917-1971) пјесника, књижевника и новинара. Мак Диздар је, поред тога што је стећке узео као инспирацију за своје пјесме, био и један од највећих прегалаца у акцији отимања стећака из окриља српске историјско-културне баштине. На Макове србофобне ставове изнесене кроз књижевни часопис „Живот“ крајем шездесетих и почетком седамдесетих године прошлог вијека, одговарао је књижевник Војислав Лубарда (1930-2013). О томе је, између осталог, Лубарда рекао: „Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио