Негде од средине јула аутоколонијални медији почели су да нас гњаве са спомеником Стефану Немањи. А онда, негде средином августа – као да је неко притиснуо паник-тастер – гунђање и вајкање претворили су се у праву хистерију.  Владимира Димитријевића то лудачко бешњење подсетило је на сцену из филма Истеривач ђавола, када се ђавоиманој јунакињи пред крстом лице окренуло на затиљак.  Невероватно је шта је све, током августовских бјесова, речено за споменик: Радина Вучетић (N1): „срамни споменик“; Горан Марковић (Peščanik) „та скулптура је смешна“, „симфонија неукуса“, „наказна творевина“, „безвредна гомилетина железа“, њоме ће бити „заувек унакажен град“;  Биљана Србљановић (Blic): „одраз потпуног одсуства контакта с временом“, „мегаломански историцизам“, „лажни академизам“, „у