Срби Архиве - Страница 99 од 166 - Јадовно 1941.

Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма

23. децембар 2021.

Књигу „Кошаре – нови косовски бој“ намењену деци од осам и више година написао је историчар Милан Бојић, илустровао Владимир Крстић Лаци, а издавач и уредник књиге је Александар Миљевић из куће „Добродетељ“. Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам. Према Бојићевим речима, Миљевић је дошао на идеју за књигу јер ништа слично није написано за децу, а њему је важно што је објављена јер је завршио Филозофски факултет у Београду на коме постоји једна интересна група чији је интерес да нам наметне „хашку историју“

Николу и Душана Мерчепови су људи звјерски мучили и резали. Уставни суд коначно им је повисио одштете

23. децембар 2021.

На суду су Миоковићи описали како су их спајали на индукторски телефон, провлачили им метак кроз ухо, тукли конопцима и резали их по тијелу. Kасније су обојица добила униформе Хрватске војске и борила се на хрватској страни до средине 1992. године. Телеграм је указивао на мизерну одштету која је досуђена Душану и Николи Миоковићу. Уставни суд закључио је да жртве Мерчеповаца, браћа Никола и Душан Миоковић, морају од државе добити већу задовољштину због мучења која су проживјели у Пакрачкој пољани. Наиме, Николи је правомоћном пресудом досуђено 95 хиљада куна, док је Душан као одштету требао добити 75 хиљада куна. Сада Уставни суд каже да је то премало. Указује на пуно

„Пустићемо ти мало крви, соколе“

21. децембар 2021.

Ако не желимо да нам се „морално-политичка подобност“ из доба комунизма поново врати, сви морамо да се заложимо да се научни рад професора Милоша Ковића оцењује као и научни рад било кога другог. Прогон Милоша Ковића који спроводе његове колеге на Одељењу за историју Филозофског факултета један је од најтежих за које ја знам од времена када сам почео да предајем на Универзитету у Београду 1985. године. То је свакако основни разлог што је толико много људи, и у академској заједници и изван ње, подржало Ковића и што се сви надамо да ће на крају овог мрачног случаја правда ипак бити задовољена. Aли, од тог циља још смо далеко. Против

Страдање учврстило веру Крајишника

20. децембар 2021.

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

ОБАВЕЗАН ВОЈНИ РОК – ЗА ДОБРОБИТ СВИХ

20. децембар 2021.

Није лако држави да пресече и каже, да ли ће, или неће бити обавезно служење војног рока после 11 година добровољног служења војног рока. У том периоду било је и цивилно служење војног рока. Део јавности сада жели служење војног рока, а део јавности то не жели. Сајт Српска историја је неколико пута писао о тој теми, а први генерал који је говорио јавно о враћању обавезног војног рока у интервјуу за сајт „Српска историја”, био је командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. Имајући у виду: ближу и даљу прошлост, политичко безбедоносну ситуацију, геополитички и геостратешки положај Србије, била Србија у ближој и даљој будућности: у НАТО пакту, источном војно

У Глини реконструисана Спомен-костурница за 2.000 закланих Срба (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

На православном гробљу у Глини завршена је реконструкција Спомен-костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Реконструкцију је финансирала Влада Српске на иницијативу Одбора и Вијећа српске националне мањине Глине. Данашњи Хрватски дом изграђен је на некадашњој глинској православној цркви у којој су усташе, 1941. године, звјерски убиле више од двије хиљаде невиних српских жртава.Растко Једнак потомак је јединог преживјелог Србина из овог масакра који је трајао неколико дана. Каже, био је свједок прича у којима су описивани Срба који су у редовима чекали испред цркве не слутећи да им се у православном храму од усташа припрема покољ. Овај злочин је претеча Јасеновцу и свим

Скупштина Србије није прихватила Линтин предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

Скупштина Србије није прихватила приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, који је 14. децембра 2021. године поднио народни посланик Миодраг Линта. Од присутних 165, за овај приједлог је гласало 13 посланика, па је Скупштина Србије одбацила овај приједлог. Комплетан текст предлога Закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ можете погледати овдје. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Има ли мира у загребачком Мирогоју, шта стоји иза обнове усташких гробова

18. децембар 2021.

Хрватски сабор усвојио је недавно иницијативу да се уреде гробна места убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој. У међувремену аустријске власти су поново забраниле окупљање у Блајбургу и тако спречиле комеморацију “хрватским жртвама из времена НДХ”. Зато из Хрватске стиже још једна иницијатива да се комеморација убудуће одржава код Цркве хрватских мученика у месту Удбина у Лици. Аутор: Александар Миливојевић Иницијатива о обнови гробних места убијених усташа који су сахрањени на загребачком гробљу Мирогој, а коју је усвојио Хрватски сабор представља антицивилизацијски чин каже за Радио Београд кустос београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина. “Не могу да подржим иницијативу која ће у једном јавном простору истицати људе

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

17. децембар 2021.

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

Маринко М. Вучинић: Дозирана истина о Независној Држави Хрватској

16. децембар 2021.

На првом програму ХРТ-а приказана је серија о Независној Држави Хрватској коју је осмислио историчар Хрвоје Класића а у њој су узели учешће историчари из Хрватске али и историчари из Србије који се баве проучавањем овог дела наше историје. Серија је након што је реализована чекала неколико година да буде емитована јер се очигледно тражио повољан политички моменат да она буде доступна хрватској јавности у којој иначе постоји много контроверзи везаних за усташко наслеђе и отворена ревизија неоспорних чињеница о карактеру НДХ-а као злочиначке творевине и марионетске пара-државе. У серији је дат шири историјски, друштвени и политички контекст настанка усташког покрета који се у њој превасходно означава као организација бораца

Басташић: Усташко гробље на Мирогоју само једна од етапа у вјековном стратешком плану (ВИДЕО)

16. децембар 2021.

Усташе се не враћају кући- одавно су код куће!!! Пише: Ђурђица Драгаш Ништа ново и ништа неочекивано, тако председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцењује иницијативу, коју је одобрио и Хрватски сабор, да се на загребачком гробљу Мирогој „уреди гробље хрватских војника од 1941. до 1945. године“. Сматра да је реч само о још једној етапи у реализацији плана католичке цркве да, како каже, „заоре источну њиву“, мислећи при том на простор источно од Дрине. Тај план је преточен у идеологију Анте Старчевића, теорију „крви и тла“,а спроводили су га, свако на свој начин, Анте Павелић, Јосип Броз и Фрањо Туђман, каже Басташић и додаје да власт у Хрватској на

Хрватска не одустаје од глорификовања мрачног периода НДХ: Десничари припремају повратак усташа кући

15. децембар 2021.

Иницијатива која је добила зелено свјетло Сабора, да буду уређена гробна мјеста убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој, али и покушаји да се код Цркве хрватских мученика у Удбини направи ново “блајбуршко светилиште”, на којем би се одржавала комеморација за све “хрватске жртве из времена НДХ”, вријеђа здрав разум, али указује и на то да данашња Хрватска нема намјеру да се суочи са својом прошлошћу. Пише: Вељко Зељковић Каже ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, наводећи да га није изненадило све ово, јер, како је истакао, не треба заборавити да се сваке године у центру Загреба одржава и помен бившем усташком поглавнику НДХ

Никола Милованчев: ТАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ – ХРВАТСКА, МАЈ 1991.

13. децембар 2021.

Многи од младих људи не знају како су у ствари започели оружани сукоби и распад Југославије, и да је то било још прије сукоба у Словенији, који је почео 25. јуна 1991. Апстрахирајмо сада припреме на разбијање Југославије, које су, уз асистенцију неколико страних обавјештајних служби, трајале тридесетак година – о томе нпр. Ерих Шмит-Енбом, „Der Schattenkrieger. Klaus Kinkel und der BND«, Dizeldorf 1995, str. 211-236). А без познавања хронологије немa правилног разумевања историјских догађања. Стварну ситуацију у Хрватској на почетку маја 1991. можемо јако добро сагледати из чланка Радета Суботића, објављеног у љубљанским „Српским новинама“ 17. маја 1991. На жалост, велика већина и политичара, и људи уопште, у Србији

Књига „Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918” пуковника Милоја Пршића

13. децембар 2021.

Од најчешћих српских презимена у споменици је 419 Јовановића, 374 Петровића, 358 Николића, 317 Павловића, 287 Марковића, 265 Ђорђевића, 245 Јанковића, 201 Илића, 200 Поповића… Књига Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918. године, аутора проф. др Милоја Пршића, објављена у издању Света књигe и Влатаком института из Београда, промовисана је у Свечаној сали Дома Војске Србије. То дело, које је део истраживања проф. др Пршића о Првом светском рату, стварано је од 2012. до 2018. године. Осим предговора, књига садржи податке о Великом рату, од узрока и повода, токова борбених операција на српском ратишту и балканском фронту, до његових последица које су представљене бројем губитака командног

Владимир Умељић: СЛАВА ВАМ, ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ!

12. децембар 2021.

Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка. Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то је њихова додатна тврдња „да би број жртава могао да се коригује на број од можда око 120.000“, јер овде они више нису у праву и њихове тврдње постају научно погрешне и грешне, постају неморалне и перфидне. Они тиме инсинуирају да је то ето број, који би требало да буде основа културе памћења. Још једном – научно погрешно и грешно,