arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ МАСАКР У МАШИЋКОЈ ШАРГОВИНИ: Како су „зенге“ без милости убијале Србе, мучиле заробљене и спалиле село!

20. децембар 2025.

Документационо-информативни центар „Веритас“ подсетио је јавност на 34. годишњицу страдања Срба у селу Шаговина Машићка код Нове Градишке, једном од најтежих и до данас некажњених злочина над српским цивилима током ратова деведесетих. Тим поводом, „Веритас“ је објавио детаљно саопштење о догађајима из децембра 1991. године, које преносимо у целости, без икаквих измена: „Ноћу 18/19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе “Свилени”, укупне јачине од 363 војника, извршили су пјешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смјештено на јужним обронцима Псуња, којег је бранило укупно око стотинак бранилаца, припадника ТО из овога и сусједних српских села и добровољаца

Гордана Достанић: СВЕТИ НИКОЛА

20. децембар 2025.

Бранитељу чудотворче и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу… У свануће палим кандило, а мисли се искрадају на далеку, дедину груду где самује и ћути сокак Бабића. Само ситан снег провејава и леди се на гранама подивљалих шљива и једине две несасушене гране на кривом стаблу јабуке, коју је пре више од једног века посадио тада млади домаћин Милош. Увукао се сокак у своју тишину као под хладан покров. Одавно се овде ни шапат није чуо, ни корак лаган, мек од танких опанака, ни мекет јањета, ни додир замрзнуте гране на окну маленог прозора, ни пуцкетање ватре у топлој соби… Као да се све заветовало да нико

Адам Прибичевић

Адам Прибићевић: Анте Старчевић – први учитељ геноцида у Европи

18. децембар 2025.

Адам Прибићевић (Костајница, 1880 – Windsor, 1957) је био српски политичар и публициста, бавио се у емиграцији са истраживањем наше политичке прошлости, где је објавио и овај студиозни чланак. Приредио: Душан Буковић Уредништво „Гласа Канадских Срба“ прештампавало је извесне студиозне и запажене чланке Адама Прибићевића из својих ранијих издања (у бр. од 20 и 27 маја 1971).Чланак је важан из два разлога: он ће освежити наша сећања и поштовање према милионским и невиним жртвама нових српских мученика у трагичном ХХ столећу, у исто време чланак ће упозорити родољубиве Србе на нове опасности, које нам прете од полтронског београдског интернационлистичког и извесног западно-европског и америчког естаблишмента, који је у извесној мери

Линта један од 26 народних посланика који је поново гласао да се дневни ред сједнице Скупштине допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду…

17. децембар 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је један од 26 народних посланика који је 16. децембра у Скупштини поново гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком  Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. За допуну дневног реда новом тачком треба да гласа најмање 126 посланика од укупно 250 посланика колико чини Народну скупштину.  Испод је извјештај са резултатима гласања. Линта  је био један од 13 народних посланика који је и 25.новембра у Скупштини гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком  Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Подсјећања ради, Линта

АМНЕЗИЈА СУДБИНЕ ЈЕДНОГ НАРОДА ИЛИ ЗАШТО ЗАБОРАВЉАМО

17. децембар 2025.

Нисам срео – а срећем их свакодневно јер су мој народ, моји, браћа – Крајишника који је у негативном поменуо Србију. Међутим скоро свако од њих у негативном помиње тадашњу политичку врхушку са СДБ као продуженом батином исте. Пише: Немања Зивлак Баба Мара: „Ако о некој теми не знаш довољно, ако ниси упућен или ниси сигуран –питај и слушај! Није срамота не знати, срамота је не питати, срећо!“ Нисам случајно за увод у ову колумну искористио савјет жене која ме је својом мудрошћу васпитала за будући живот. А ево и зашто сам га искористио као увод. Наиме, о серији „Тврђава“ која је ових дана изазвала буру емоција чули смо и

Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине

17. децембар 2025.

Јучерашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 168 колико је било присутно. Према вести РТ Балкан, „За“ Предлог гласали су: Ми снага народа (4 посланика), Ми глас из народа (4), Покрет социјалиста, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка (3); СНС Александар Вучић (5); Народни покрет, Ново лице Србије (8), Србија центар СРЦЕ (1) и СПС Ивица Дачић (1 посланик). На претходној, трећој, седници јесењег заседања (25. новембра) од присутних 179 посланика, зелени

Хрватска на корак од признања Павелићеве „православне цркве“ – озбиљна опасност за Србе

17. децембар 2025.

У Хрватској је у току рехабилитација усташтва и у таквој ситуацији лако може да се деси да ХПЦ коју води рашчињени бугарски свештеник добије од хрватске државе и званично признање, каже директор Центра „Веритас“ Саво Штрбац. Ко год да је ових дана видео најаву да ће за божићне празнике у Загребу у популарној дворани „Лисински“ наступати православни хор из Бугарске, помислио би како, наизглед, Хрвати примерено пазе на своју православну браћу Србе као мањинску заједницу у овој држави — свако ко не зна да је бугарски хор и божићни концерт уприличила тзв. Хрватска православна црква, коју је основао злогласни Анте Павелић и усташка Независна Држава Хрватска за време Другог светског

Стопе у снијегу..

16. децембар 2025.

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и збјеговима по Босни и врлетима снијегом завијане Лике. (Текст је пренесен са аудио – записа, свједочења Буква Kате (рођ. Трбојевић, 1934.) који је Kресојевић Даница (рођ. Габрић) снимила у Војнићу, 13. августа 2008. године.) Зовем се Буква Kата, дјевојачки Трбојевић. Рођена сам 14.11.1934. године. Четрдесет и прве, кад је пала Југославија онда ми је отац отиша у војску. Већ кад је то почело и пала Југославија отишао је у логор.  Мама и нас троје дјеце остали смо сами. И ондак је мама вако с нами кад побјежемо, она је нас водла по шуми. Усташе су бацали летке.  „Kо

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.

16. децембар 2025.

О концентрационом логору ,,Трепча”, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у

Судбина Ливањског поља у време НДХ

15. децембар 2025.

„Крици и одјеци Ливањског поља“ У југозападном делу Босне и Херцеговине, под широким обронцима Динаре и Цинцара, отвара се Ливањско поље – пространа крашка равница, која се пружа између Ливна, Гламоча и Купреса. Породица Цвијетић, која се у ливањско село Лиштане доселила из Далмације у 19. веку, генерацијама је чувала приче о свом пореклу и опстајању на ветрометини Ливањског поља. У време Независне Државе Хрватске 1941. године, у усташким злочинима страдало су чак 54 члана те породице. Породично сећање очувала је Сава Цвијетић, која је пуком срећом преживела. Иако јој је супруг у међувремену страдао, Сава је остала у Срему, где се после рата скућила. Упркос опасностима у ратном времену,

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

15. децембар 2025.

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

Српска Рамонда: Годишњица страдања Срба у Бјеловцу, Сикирићу и Лозничкој Ријеци

15. децембар 2025.

Навршило се 33 године од масакра над Србима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Муслимански злочинци из Сребренице предвођени Насером Орићем убили су 14. децембра 1992. године у ова три села 68 мјештана, а укупно током Одбрамбено-отаџбинског рата њих 109. „Тог 14. децембра 1992. муслиманске снаге тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у раним јутањим часовима извршиле су напад на српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека, која се налазе на лијевој обали Дрине једно поред другог. Становнике ових села је пробудила рафална паљба и повици са околних брда: „Ћетници, све ћемо вас поклати! Предајте се! Хватај живе!…“, а који су се чули при нападу

Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине

15. децембар 2025.

Пише: Ђорђе Ивковић „Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости

Aкадемик Јован Рашковић

Тако је говорио Ћаћа од Крајине: Јован Рашковић у Шегестину 1991. (Видео)

13. децембар 2025.

За Србе из Крајине, академик Јован Рашковић био је њихов Ћаћа. У Далмацији, Лици, на Банији и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ту реч наша деца почињу да тепају, такорећи у колевци, још док ћапћу млеко на мајчиној дојци. Са „главом библијског пророка“, овај српски трибун заблистао је као метеор на узаврелој политичкој сцени једне земље, која ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаји да се заустави рат нису, нажалост, уродили плодом. Мржња је експлодирала и потекли су потоци крви. По речима академика Добрице Ћосића, Јован Рашковић је у српску политику покушао да унесе поштење и реализам у постављању националних циљева. Он није основао Српску демократску странку да би се

Београдска промоција књиге Крици и одјеци Ливањског поља

13. децембар 2025.

У сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, представљена је књига Гордане Достанић, Крици и одјеци Ливањског поља. Издавач књиге је Манастир Жича, по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Јустина. Књига је збирка прича о животу, сеобама, страдању, осећањима, сећањима испричаним кроз стварне историјске догађаје и стварне личности блиске ауторки. У овим причама бројни српски родови могу препознати своје породичне догађаје и своје осећаје и размишљања. Проф др Слађана Миленквић, у свом поговору књизи, између осталог каже, да то није родослов, нису ни сећања, нису ни историографска факта, него приче у којима су ликови психолошки осликани… Сурова стварност се нашла

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Операција Логориште

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА