arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежено 26 година од страдања 11 српских бораца у Кратинама

23. април 2019.

У Кратинама код Миљевине данас су прислужене свијеће, положено цвијеће и служен парастос за 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су на том мјесту погинули прије 26 година. Дeвет српских војника из Кута и двa из Миљевине погинули су 23. априла 1993. године у дубини српске територије, на путу према првој линији фронта. Возили су се на трактору, када су упали у засједу муслиманске војске, која их је са обје стране пута засула митраљеском паљбом. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су српски борци погинули у класичној засједи, када су пошли на смјену на прву линију фронта, те да за овај случај нико није одговарао.

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

23. април 2019.

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

23. април 2019.

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

23. април 2019.

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи. Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав. „Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског

​Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)

Истина о логору Земун 1941-1944.

23. април 2019.

У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште  чека да буде достојно обележен“.  Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун. Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време,  постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била

Фото: Wикипедиа / Wикипедиа Мирослав Филиповић

Зверства које су чиниле усташе да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина

23. април 2019.

Ове године навршава се 72. година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Амерички новинар се извинио због бомбардовања РТС-а

23. април 2019.

Aмерички истраживачки новинар Џереми Скејхил извинио се у име своје државе због тога што је, како је рекао, током НАТО бомбардовања хладнокрвно убила 16 радника Радио-телевизије Србије, преноси Танјуг. Скејхил, који је и суоснивач „The Intercept” понудио је извињење на отварању међународне конференције „Крај некажњивости за злочине над новинарима”, јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а. „Никада од моје владе нисте чули извињење. Жао ми је што је моја влада хладнокрво убила чланове ваших породица. Ја као Американац одговоран сам за то бомбардовање”, рекао је Скејхил, преноси РТС. Оно што је САД урадио био је ратни злочин, а

Одата почаст убијеним резервистима ЈНА

22. април 2019.

На мјесту убиства осморице припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву 1992. године данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево положили вијенце и запалили свијеће. Делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и чланови породица убијених резервиста ЈНА први пут су 2017. године на мјесту убиства положили вијенце и одали пошту убијеним припадницима резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“. Резервисти ЈНА који су тог дана страдали су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић. Осам припадника бивше ЈНА из

Двије деценије од НАТО бомбардовања зграде РТС-а

22. април 2019.

У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије /РТС/ у Београду прије 20 година погинуло је 16 радника те медијске куће. Зграда РТС-а погођена је 23. априла 1999. године у 2.06 часова и то је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем, подсјећају из РТС-а. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије. Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. године осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измјести из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици. Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2019.

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

Одата почаст за 33 борца погинула на Бањ брду 1993. године

22. април 2019.

На Градском гробљу у Пучилама код Бијељине јуче је одата почаст за 33 српска борца Првог пјешадијског батаљона Друге мајевичке бригаде погинула прије 26 година на Бањ брду на Мајевици. Ратни командант Првог пјешадијског батаљона Друге мајевичке бригаде Боривоје Ђокић подсјетио је да су их на јучерашњи дан 1993. године, на Васкрс, рано ујутро напале веома јаке снаге из Теочака, Калесије и Лопара и да су тада 33 војника погинула, 32 рањена, а 10 је заробљено. Ђокић, који је и ратни војни инвалид, напоменуо је да су непријатељске јединице искористиле такозвани међупростор и напали команду и позадинске јединице, те да је у том тренутку у команди и околини имао четрдесетак

Гробница код Ђаковице крије тела 20 Срба?

22. април 2019.

У близини метохијског града, по свему судећи, откривени посмртни остаци особа киднапованих 1998. и 1999. На локацији недалеко од Ђаковице, за коју се претпоставља да је масовна гробница, крајем претходне недеље пронађени су посмртни остаци три особе. Верује се да припадају Србима киднапованим током 1998. и 1999. године. Ископавање ће бити настављено током следеће недеље. Сумња се да се у овој масовној гробници налазе посмртни остаци још двадесетак особа. Да су на поменутој локацији на периферији града ексхумирана тела три особе, потврдила је и Тарја Формисто, заменик директора Еулексовог Одељења за судску медицину (ДФМ). – Засад смо открили три тела и ископавање је у току. Прве индиције су да остаци

Обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Српске

22. април 2019.

У Милошевцу код Модриче јуче је обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за девет погинулих бораца и 12 цивилних жртава у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Мјесне борачке организације Саво Илић рекао је да је Милошевачка чета бројала 405 бораца, а да је у Цивилној заштити било ангажовано 60 мјештана. „Милошевачка чета, која је формирана 16. априла 1992. године, одбранила је село које током рата није пало у руке непријатеља. Борци ове чете учествовали су и у одбрани српског становништва и територије на простору Градачца, Орашја, Tеслића и Гламоча“, рекао је Илић Срни. Илић је напоменуо да је у рату рањено 28 бораца,

Данас одавање почасти погинулим припадницима ЈНА

22. април 2019.

На мјесту страдања осморице припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву 1992. године, данас ће бити положени вијенци и одата пошта погинулима, саопштено је из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево. Делегација из Источног Сарајева окупиће се у 9.30 часова испред цркве Светог Ђорђа у Миљевићима, одакле ће заједно отићу у Велики парк у Сарајеву, гдје је у 9.55 часова предвиђено полагање вијенаца. У оквиру обиљежавања Дана несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије, у 12.00 часова биће служен помен несталим у цркви Светог Ђорђа, а у 12.30 часова предвиђено је полагање вијенаца исрпед спомен-костурнице у Миљевићима. Делегација Организације породица заробљених и

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

22. април 2019.

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА