arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

БИЛЕЋА: Откривен споменик Драгољубу Михаиловићу

1. јун 2019.

У Равногорском парку у Билећи данас је откривен и освештан споменик генералу Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића. Споменик су открили Бокић и Радомир Бабић, брат команданта граничног батаљона билећке четничке бригаде. Члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић рекао је да је споменик Михајловићу одавно постојао у срцима српског народа и да се данас остварује његова воља. Вујовић је истакао да се овим спомеником поручује да се српски народ освијести и погледа у прошлост, јер у супротном ни у будућности неће знати гдје иде. Менаџер општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да споменик чича Дражи за овај град значи завршетак Другог свјетског рата у Билећи

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

1. јун 2019.

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Милош Милојевић: Сећање на Јасеновац је српска ствар – небитно шта о томе мисли В. Иванчић

1. јун 2019.

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига Ако је неко нападнут као Јеврејин мора се бранити као Јеврејин. Не као Немац, не као Француз, не као грађанин света, не као заговорник Права Човека, или ма шта друго“ – Хана Арент, 1933. Опрљени Јасеновцем   Остаци 1214 Јевреја, жртава Холокауста, пронађених на градилишту у белоруском граду Бресту 21. маја је сахрањено после ексхумације, пише Харец. Волонтерска организација ЗАКА, потпомогнута белоруском војском, пренела је остатке смештене у сто двадесет ковчега откривене пре

Заборав уместо пијетета

1. јун 2019.

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

Граорац: Исти лажни свједови пресудили мени и Лукајићу

1. јун 2019.

Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац каже да га је на основу лажних свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића прије 23 године Жупанијски суд у Сплиту осудио на 15 година затвора за наводе ратне злочине на Мањачи, гдје никада није био. Граорац истиче да га је потресло када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу, на основу свједочења Угрина, Толе и Мамића, осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи. „Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Каменована кућа председнице Удружења „Дани ћирилице”

1. јун 2019.

Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света „У тренутку напада нисам била код куће. Морало се то десити, предвече 25. маја, између два моја боравка у кући, тек што сам испратила и последњег госте наше манифестације ’Дани ћирилице’. Враћам се и у журби не примећујем ништа са улице. Седнем за рачунар, који је до прозора и тада приметим да је разбијен. Видим камен, с тим да је квака спољног окна, од силине ударца, полетела и разбила стакло унутарњег крила. Тада видим срчу по штампачу, папирима, на све стране… Рекла бих да је неко чекао да

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

1. јун 2019.

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику. У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне

БОМБАРДОВАЊЕ ВАРВАРИНСКОГ МОСТА: Мирољубу гелер стао милиметар од кичме

1. јун 2019.

Мирољуб Рајковић из Ћићевца рањен на Морави. Безбрижно су, каже, седели на десној обали омиљене реке када су чули прасак Знало  се да Срби светкују, да славе Свету Тројицу и да ће се окупити на вашару у Варварину. Зато су чекали подне. И подмукло су ударили када је било највише народа, жена и деце. Но, мало им је била једна бомба, па су се враћали и поново гађали да побију недужан народ. Ни дан-данас не могу да верујем да људи могу да осмисле такав мучки чин, а да 10 погинулих назову колатералном штетом. Ми који смо преживели ужасно бомбардовање Варваринског моста, жртве не заборављамо, а желимо само једно – да

Борце из ’99. изручују Тачију?

31. мај 2019.

Да ли ће се пред Трибуналом у приштини наћи бивши припадници ВЈ из Црне горе. Спекулише се да је реч о договору на сусрету Марковића и Харадинаја у Приштини Приштина ће, наводно, судити борцима Војске Југославије из Црне Горе који су на Космету бранили народ и државу од агресије НАТО-а. Сусрет премијера Црне Горе Душка Марковића и Рамуша Харадинаја у Приштини пре два дана имао је и „друго полувреме“. У Подгорици се прича да су се двојица званичника договорила да трибунал у Приштини суди Црногорцима, бившим припадницима ВЈ који су бранили државу од НАТО агресије 1999. године. Списак тражених бораца наводно би ускоро требало да стигне у Подгорицу, после чега

Глас Српске: Младен Лончар иза пројекта сатанизације Српске

31. мај 2019.

Иза пројекта чији је циљ да бивши логор за ратне заробљенике на Мањачи прикаже као концентрациони и да тако буде сатанизована Република Српска стоји бивши начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске Младен Лончар, пише „Глас Српске“, позивајући се на бројне изворе из војних безбједносних кругова. Сазнања овог листа индиректно је потврдио и Дубравко Вучковић, један од крунских свједока на суђењу пуковнику Војске Републике Српске Дани Лукајићу, којег је Жупанијски суд у Загребу осудио на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године. „Познајем Младена Лончара. Он је у име Министарства бранитеља био задужен за све процесе у вези са

Убили малог Марка у очевом наручју

31. мај 2019.

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

Кости Срба из јаме Бивоље брдо

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

31. мај 2019.

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење  о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници,  Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник  код Земаљске Комисије за утврђивање злочина  окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа  

СРБИ у ХРВАТСКОЈ су и ’90. буквално ратовали против нациста (ВИДЕО)

31. мај 2019.

Видео клип, који је мањи исечак немачке документарне емисије о њиховим добровољцима који су током распада Југославије ратовали на страни Хрвата, недвосмислено показује да су 90-их година 20 века, Срби у Српској Крајини буквално ратовали и са немачким нацистима, наследницима Хитлерових СС јединица. Видео клип показује догађаје из јесен 1992. када су у неким деловима садашње хрватске државе оснивани нацистичких кампови за прихват немачких добровољаца који су се на та места пристисали са једином жељом – да се доказују ратујући против Срба.   Јесен 1992. обале Хрватске – НАЦИСТИЧКИ кампови. Хрвати су угостили нацисте широм Европе како би ратовали на њиховој страни. Цела иконографија ту: Кукасти крстови, Хитлер, Павелић. Униформе

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ

31. мај 2019.

Такозвани „покретни пријеки судови“ већ у јуну 1941. године постају основа цјелокупној судској пракси усташког режима Сљедећи дан ПАВЕЛИЋ је донио одредбу о именовању „Прве Хрватске Државне Владе“ у којој је за себе означио положај „Поглавника Независне Државе Хрватске“. У тој влади обављао је дужност предсједника и министра вањских послова. Што се тиче успостављања граница Независне Државе Хрватске о томе су одлучивале, у крајњем случају Њемачка и Италија, које су Павелића довеле на власт. Не улазећи подробније у све тајне и јавне преговоре, потребно је констатирати да су границе између Италије и Независне Државе Хрватске регулиране Римским уговором потписаним 18. свибња 1941. године. Италија је добила најразвијенији дио хрватске обале, док

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА