arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЦЕТИЊЕ ЈЕ МАНАСТИРСКО, А НЕ МАНАСТИР ОД ГРАДА ЦЕТИЊА: Хумористичка представа у Скупштини Цетиња или случај за психијатрију?

Данас би припадници неког другог народа, који 1895. није још постојао на Цетињу, да присвоје српски православни цетињски манастир Св. Петра. Пише: Никола Милованчев За 14. септембар 2021. је сазвана сједница скупштина града Цетиња, на којој би, по наводима медија, требало да се расправља о „захтјеву за враћање цетињског манастира граду Цетињу“. Уколико се не ради о хумористичкој представи, онда би свакако некога због тога требало послати на психијатријско посматрање. Па није манастир у власништву града Цетиња, већ је Цетињско поље, односно земљиште града на манастирском земљишту! Баш због тога је спор између града и манастира био ријешен склапањем уговора у јануару 1936. године, који је обавезао град да сваке

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Загреб наставља оно што су усташе почеле

Стари циник је давно рекао да је историја лепа жена која се преудаје. Или, како би рекао Маркс, понавља се два пута. Пише: Иван Миладиновић Први пут као трагедија, други пут као фарса. Сутра у Хрватској почиње попис становништва. Резултати су изузетно важни за националне мањине, јер се нека од њихових права остварују на основу бројности утврђене на попису. Зато је и предигра била занимљива. Још средином августа појавили су се плакати и билборди, широм ове државе, са натписом „Попис становништва 2021“ и означеним речима „Хрват“, „Православац“ и „Хрватска православна црква“ којима се Срби позивају да се изјасне као Хрвати и верници „Хрватске православне цркве“. Главни иницијатор био је човек

jasenovac_topola.jpg

Свјетлана Ђуричић: Релативизација усташких злочина у Независној Држави Хрватској

У јеку свеопште ревизије историје, чињеница да проусташки дио хрватске јавности негира и умањује геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима почињен на подручју Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, није никакво изненађење. Међутим, чак и добре познаваоце прилика запањују покушаји да се умање значај и размјере ужасних злочина у НДХ, као и да се пот-пуно обесмисле сви докази о овим страхотама. Прије свега, ријеч је о релативизацији систематичног геноцида, чије је оличење логор смрти Јасеновац и Доња Градина. И, заиста, многобројни су примјери покушаја квазиисторичара, новинара и других наводних интелектуалаца да се негира геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а један од најсвјежијих је онај самопроглашеног хрва-тског

Конзумација Бориса Милошевића

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

У школама Српске свечани час поводом новог свесрпског празника 15. септембра

Заинтересовани ученици основних и средњих школа ће имати прилику да, 15. септембра, у оквиру редовне наставе, присуствују часу на којем ће, са просвјетним радницима и међусобно, разговарати о историјским личностима и догађајима који су допринијели слободи, независности и јединству српског народа, те сазнати чињенице које су важне за боље разумијевање историје српског народа. У Републици Српској и Републици Србији се 15. септембра обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а наведеног датума се обиљежава и Пробој солунског фронта. Ове године се први пут у основним и средњим школама обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а ово је само једна у низу заједничких активности које проводе Република

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Петар Драгишић: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА

У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба. Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору над Србима, политици НДХ према муслиманском фактору, али и екстравагантна размишљања Ивана Ванче Михаилова, који се током

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ШИДА: Драгановог прадеду стрељали са Савом Шумановићем

Драгану Петровићу из Шида у антифашистичкој борби страдало петоро предака. На Велику Госпојину 1942. усташе су одвеле и мучки убиле 200 Шиђана Велика Госпојина, 28. августа ратне 1942. године, у историји сремске варошице Шид исписана је најцрњим словима. У колони од двеста људи, угледни домаћини, радници, учитељи, адвокати… ујутру у шест сати, одведени су пут Сремске Митровице. И нико од њих више се није вратио. Мучени су и стрељани дан-два касније и сахрањени у заједничкој гробници. Међу њима је био и угледни произвођач хмеља Сима Ракетић, тада четрдесетдеветогодишњак, а његов праунук Драган Петровић и данас се труди да сачува од заборава његово страдање и страдање још четворо чланова фамилије током

Студенти историје у посјети српским стратиштима у Херцеговини

Група од 70 студената и пет професора, углавном са Департмана за историју Филозофског факултета из Ниша, али и са других студијских програма посјетила је данас јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани, гдје су дошли у оквиру стручне екскурзије – заједничког програма филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора и домаћин студентске посјете историјским мјестима страдања Срба на овим просторима, изразио је задовољство што су студенти из Ниша са својим професорима имали прилику да виде српска стратишта у Херцеговини. Он је навео да је са колегама са Филозофског факултета у Нишу дошао на идеју о овој

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Криминолошки профил усташких злочинаца

Става сам да је овај текст најбоље започети изјавом Гидеона Грајфа који каже: „По броју жртава, бруталности и степену изазивања патње Јасеновац заузима прво мјесто од свих логора у Другом свјетском рату“. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужних људи. Њемачка војска је 10. априла 1941. године свечано дочекана у Загребу, након чега је

Никола Н. Живковић: О неким Јеврејима и њиховом погледу на страдање Срба (и Руса)

Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Марек Еделман, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место. Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић) НАПОМЕНА: Овај прилог је први пут објављен 12. 3. 2021. Понедељак, 2. август 1993. Најзад сам око поноћи нашао времена да прегледам штампу. Међу ретким немачким важнијим новинама, где може да се нађе покушај објективног извештавања о грађанском рату у Југославији, налази се „Франкфуртер рундшау”. У чланку од 31. јула 1993. стоји изјава Марека Еделмана: „Од Аушвица ка Сарајеву или: О кукавичлуку Запада… Чињеница јесте да је реч о бившим комунистима који спроводе ове методе у име

Жарко Видовић, СМРТ НИЈЕ НАША БРИГА

Историја је одговор човеков на изазов времена које нас осуђују на смрт, сваког од нас, и догађајима који се смењују кроз време. Међутим, без обзира на то, човек је изнад свега тога и чува континуитет. У Срба се то зове завет. ТО НИЈЕ МОЈА БРИГА Ми смо пре рата у Краљевини Југославији били васпитавани, у веронауци нарочито, да не водимо рачуна о смрти јер то није наша брига. То се не тиче нас, о томе решава друга сила о којој ми појма немамо, према томе узалуд трошмо енергију и време на бригу. Ја сам тај савет не прихватио, него сам га се држао чак и у логору концентрационом и то

Индиције: Јесу ли српски и хрватски умањивачи броја жртава Јасеновца наручили текст у Џерузалем посту?

Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем „индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић“. Добијањем шлагворта текстом из израелских новина о 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда покушао је себе представити као заштитнике српских интереса. Новине износе њихову „одбрану“, умјесто да јавност буде згрожена како су управо они ревизионисти који тај број смањују неколико пута. Са 700.000 на 90.000! И то је био основни циљ

Тања Тулековић се исписала из Ћулибрковаца, Горан Латиновић не смије да се огласи

Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим нароодм) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела. Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручја Доња Градина, изношењем податка о 700.000 жртава система усташких логора смрти Јасеновац, исписала се из ове групације. Директор катедре за историју Универзитета у Бањој Луци, Горан Латиновић, такође припада групи ревизиониста које неформално предводи владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, те ових дана наглашено ћути, без обзира штоје прије био брз да реагује и брани свој

Танјуг и РТС се ругају геноциду над Србима: У Јасеновцу је убијено “48.217 Срба, плус 10-20 одсто”

Израелски лист “Џерузалем пост” изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем се, између осталог, наводи да је број жртава у усташком логору Јасеновац био између 2.500 и 4.500 и да Србија нема доказе да их је било више, уз поруку да се не сме дозволити ревизија историје. Редакција Џерузалем поста је објавила да у тексту “Ово срамотно исмевање Холокауста мора одмах да престане”писац Давид Голдман исмева и омаловажава хрватског историчара Иву Голдштајна, који је на то одмах одговорио у тексту под називом “Kолаж лажи” објављеном на порталу Џерузалем поста. “Због будућих генерација, као и ради сећања на шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту, не смемо дозволити

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.