arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СРБИЈА НИ 85 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА НДХ НЕМА РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ ОСУЂУЈЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

11. април 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, јуче, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ на којој је истакнуто да Србија ни 85 година од формирања НДХ нема резолуцију којом осуђује геноцид над српским народом у тој монструозној творевини. Представник Парламентарне групе за национално сјећање и страдање „Време је“ Борислав Антонијевић рекао је да је конференција посвећена ономе што „не може да се деси 85 година“, а то је изгласавање резолуције у српском парламенту и изградња меморијалног центра за све жртве у НДХ од 1941. до 1945. године. Он је истакао да конференција нема за циљ стигматизацију народа, већ одржавање националног

veritas2.jpg

„Веритас“: Навршила се 34 године од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

7. април 2026.

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. „Веритас“ подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

Јадовничани на међународној конференцији „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“

6. април 2026.

Учесницима конференције обратиће се и председници удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда, Душан Басташић и Момчило Мирић. РЕПУБЛИКА СРБИЈАНАРОДНА СКУПШТИНАОдељење за односе с јавношћу Н А Ј А В А Поштовани, Обавештавамо вас да ће у четвртак, 9. априла 2026. године, у организацији Парламентарне групе за национално сећање и страдање – ВРЕМЕ ЈЕ, бити одржана међународна конференција: „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ Конференција ће бити одржана у малој сали Дома Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13, са почетком у 11.00 часова. Акредитације можете слати на меил: [email protected] Извор: НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. април 2026.

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва

Гробница у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта 1945. године

6. април 2026.

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа, прије самог ослобођења Госпића, одвели их у Смиљан, те их повjешали на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала 

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

6. април 2026.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

bijeli-potok2013-3.jpg

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

5. април 2026.

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле су 54 Срба у доби од jедне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморациjа одржаваjу се сваке године другог дана Васкрса у организациjи Удружења „Биjели Поток“ – Бања Лука. Везане виjести: Годишњица страдања Срба

Ђурђица Драгаш: РОЂЕНА МОЈА

5. април 2026.

Рука ми твоја крв обоји. Сестрице, кћери. Рука ме твоја води.Сестрице,кћери,Мила моја. Кроз траву низ брдо разастрту,мекану, милну, мирисну.Кроз шуму што к небу расте,тиха, самотна, прозрачна. Рука ме твоја води.Ка мору, низ поноре.На пучину немирну,ка стенама мрачним. Рука ми твоја линије на длану исписа.Младеж на образу исцрта.Боју оку даде. Рука ми твоја крв обоји.Сестрице,кћери. Рођена моја!!! Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи

Никола Н. Живковић: Идеологија ционизма главни извор антисемитизма у свету

5. април 2026.

Главни носиоци русофобије и србофобије на Западу управо су Јевреји Сједињених Држава, Енглеске, Француске и Немачке. (Први пут објављено 18. 11. 2023. на порталу Стање ствари) Ванкувер, Канада, субота, 5. август 1995. Послеподне отишао сам у Ванкувер, до универзитетске библиотеке (The University of British Columbia) и прегледао штампу. У своју свеску преписао сам чланак из San Francisco Jewish Community Publications, који је пренела Jewish Telegraphic Agency. Читам Jewish Bulletin of Northern California: Published on Friday, July 28, 1995 “Bosnian Muslims suffering like Jews under Nazis”, official says. “The expulsion terror practices in Bosnia today is quite comparable to what happened from the beginning of the Third Reich to the outbreak of the war,” Ignatz Bubis, chairman of the central

Сијековац Фото: РТС

Злочин без казне

4. април 2026.

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац

4. април 2026.

Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

4. април 2026.

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ

3. април 2026.

Црква Св. Јована Крститеља у Крижу, Иванић Град, у фарсичној процедури која је трајала само три дана, пренета је из власништва Српске православне цркве, Митрополије загребачко-љубљанске, у власништво „Удруге грчко-источне цркве“ Поједини хрватски интелектуалци отворено пишу о ономе што је видљиво и на први поглед – да је у њиховој земљи присутна снажна тенденција тзв. нормализације усташтва. Значи, почевши од највиших кругова у Хрватској, ради се на томе да усташтво у свом изворном облику постане друштвено прихватљива идеја и понашање. Тај процес је већ поодмакао и добио на интензитету. А усташтво на првом месту не може да поднесе било какво присуство Српске православне цркве не само на територији данашње Хрватске, него

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Оливера Шекуларац: Пролећни снегови

3. април 2026.

Моји су корени на небу, тамо међу својима где се чека спасење. Пролећни снегови веју у нашој Лици,бар неко мојима на гроб да дође.. Пахуље пролећне, бар ви нежне будитекад гробове заборављене грлите.. Бар их ви цветним пахуљама украсите,уместо оних воштаницакоје се угасише. Хвала ти, снеже бели,што трагове звери покријеш,па бар у тој зимској чистини и белини, на трен,завичај бајком обвијеш. Не знаш ти, мајко, шта су лички снеговии како често и пролеће оките. — Не знам, Смиљана, не знам…али знам да плачем на сметове мартовске,на снимке оних Плитвичких језерашто ми пријатељи послаше. Нису то слапови —то душа сузама у завичај отиче. А завичај, он је у песми.Понекад га тамбурица

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА