arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење

23. октобар 2019.

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем. Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић) Број људи који су изгубили животе у комплексу концентрационог логора Јасеновац и даље је контроверзно питање у Србији. Дисторзија Холокауста се у Хрватској одиграва у неколико различитих облика, о чему смо писали на Таласу, због чега је питање броја страдалих у поменутом логору од великог значаја. Књига „Јасеновац између броја и жртве” Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара, представља један корак ближе веродостојном утврђивању броја жртава. Промоција ове књиге одржана је 21. октобра у Народној библиотеци, а тим поводом за Талас

Србе дели и Јасеновац – петиција врху СПЦ

23. октобар 2019.

У Народној библиотеци Србије у понедељак је представљено ново издање Музеја геноцида Југославије, књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“. Ова књига је и пре промоције изазвала оштру критику дела српске јавности, а 53 интелектуалца је потписало петицију Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју у којој изражавају „узнемиреност покушајима ревизије историје страдања српског народа“ у НДХ, односно концентрационом логору Јасеновац. У петицији, коју су између осталих потписали академици Василије Крестић и Србољуб Живановић, француски историчар Ив Батај, Ања Игоревна Филимонова из Москве, али и представници српске заједнице из Швајцарске, стоји да је посебно узнемирујуће да се „Туђмановој историографији последњих година све више и све гласније придружују и српски

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

18. октобар 2019.

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

Промоција монографије „Српско хришћанско наслеђе Америке“ у Бања Луци

8. октобар 2019.

У сриједу 09. октобра 2019. године, одржаће се промоција монографије „200 година Српске Православне Цркве у Америци – Српско Хришћанско насљеђе Америке“, која ће, с почетком у 19 часова, бити уприличена у Вијећници Банског двора у Бањалуци. Књигу је приредио Максим (Васиљевић), епископ Лос Анђелеса и Западне Америке; издавач је Sebastian Press, Los Angeles, а саиздавачи су: Епископски савет Српске Цркве у Северној Анерици, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Фондација Српско благо, Сербика Американа и Интерклима-графика, Врњци. Књига има 1.008 страна и садржи текстове истакнутих историчара, теолога и умјетника, са 1025 фотографија најзначајнијих личности, цркава, манастира, фресака, икона и других умјетничких предмета. Овом монографијом снажно је показано како су

Увод из књиге: Ђуро Затезало – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945.

8. октобар 2019.

Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока што се све догађало и на које све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. Злочинци који су своје изјаве давали на послијератним суђењима, тек дјеломично говоре о истини и о ономе што се све дешавало на губилиштима, јер је сваки зликовац и на суду када се бранио, свим снагама умањивао злодјела које је починио. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене их прешућиване, и због онога – није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале.

Иво Лучић: О несталим женама у Равном, након 75 година

7. октобар 2019.

О нестанку жена нијесам ништа знао све донедавно, као ни већина мојих вршњака. Дознао сам у једном посебном тренутку од пријатеља из страдале фамилије . Војко је цијели свој живот чувао њезине ципеле. Биле су црне, фине, рађене на модеран начин, а не сељачке какве су друге ђевојке носиле. Сава их није пуно пута носила. Понекад на дернек или славу. Можда који пут на састанак с момком. Вјерала се с једнијем Чихорићем из Чваљине. Тад је на ашиковању обавезно било присутно и још какво чељаде. Војко је био висок и стасит, коштуњава лица и великих брчина. До краја живот носио је шалваре. Kао да је настојао задржати вријеме. Остао је

Владика Јован Ћулибрк: Прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je Гидеон Грајф, сви знajу дa je циркус

7. октобар 2019.

Нa нeдaвнoj трибини у Загребу, на којој су гoстoвaли историчари с бeoгрaдскoг Институтa зa сaврeмeну истoриjу, дjeлoвaње историчара Гидеона Грајфa, коментарисао је предсједник УО Музеја жртава геноцида из Београда и предсједник Одбора за Јасеновац САС СПЦ, пaкрaчкo-слaвoнски влaдикa Joвaн Ћулибрк. „Mи имaмo сaдa случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj кojи je мaсивaн с нaшe стрaнe. To je пoдршкa лaжнoj причи с прoфeсoрoм Гидeoнoм Грајфoм, кojи сe пojaвиo у Србиjи. Сви знaмo кo je, прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je, сви знajу дa je циркус, jeр Грајф вeћ гoвoри o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa, знaчи, ниje риjeч ни o 700.000, нeгo o 1.400.000. И нaукa, струкa ћути, кao штo су ћутaли

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

Јасеновац

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и  углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Гидеон Грајф – Како је Свети Сава задужио Јевреје

23. септембар 2019.

Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили. Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором Гидеоном Грајфом, историчарем специјализованим за период Холокауста, стручњаком за Аушвиц и Зондеркомандо, главним историчарем на Институту за образовање, документовање и истраживање холокауста „Шем Олам“ у Израелу, главним историчарем Фондације за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију и шефом Међународне експертске групе ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ. Недавно сте послали писма папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Бењамину Натанијахуу, бечкoј надбискупији и аустријској влади у којима захтевате уклањање меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу, постављене у

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Академик С. Живановић: Еп. славонски Јован Ћулибрк стално умањује број жртава у Јасеновцу

15. септембар 2019.

Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве. Он не поседује никакве доказе за своје тврдње, пошто никада није ископавао масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, није лично посматрао лешеве из Јасеновца који су годинама пловили Савом и Дунавом итд. Ослања се на радове савремених хрватских „историчара“ који покушавају да умање број жртава и да прогласе концентрациони логор у Јасеновцу за „радни логор“. Ћулибрк је боравио преко 10 година у Израелу, где је радио свој магистарски рад, за који

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

8. септембар 2019.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА