СПЦ Архиве - Страница 5 од 9 - Јадовно 1941.

Црногорски вандализам са НАТО акцентом

14. јун 2020.

Синхронизованост антиправославних кампања у многим земљама у којима већински живи православни народ свједочи о добро организованом процесу усмјереном на слабљење Православља у цјелини. Пише: Свештеник Миладин Митровић, савјетник „СНП – Избор је наш“ за религијска питања Немили догађаји који су се десили на Бриској гори недалеко од Улциња посвједочили су да притисак власти у Црној Гори усмјерен против Српске Цркве и њенога народа постаје све интензивнији и агресивнији. Рушење темеља конака предвиђеног за живот монахиња новога манастира светога Василија Острошкога представља елеменат вандализма континуиране политике црногорскога режима који може да се окарактерише као највећи израз подлости и цинизма савремене историје. То је посебан вид цинизма и светогрђа, без сваке сумње

Mилaн Рaдaнoвић: Црквa дo крaja рaтa ниje миjeњaлa oднoс прeмa устaшкoj држaви

31. мај 2020.

Римoкaтoличкa црквa, кao нajзнaчajниjи субjeкт у хрвaтскoм друштву, прoпустилa je пoвиjeсну прилику дa дoпринeсe сaнирaњу ужaсaвajућих пoсљeдицa устaшкe aнтисрпскe пoлитикe. Биo би тo зaлoг будућeм мнoгo бoљeм мeђунaциoнaлнoм рaзумиjeвaњу и увaжaвaњу, пoгoтoвo мeђу двa нajвeћa нaрoдa у Хрвaтскoj и Jугoслaвиjи Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић ; 30. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Српскo нaрoднo виjeћe нeдaвнo je издaлo збoрник рaдoвa пoд нaзивoм ‘Пoкaтoличaвaњe Србa у Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj’. У

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

15. април 2020.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења) Ево нас, браћо и сестре и драга

Молба Патријарху српском: Одбраните право своје пастве на Литургију

10. април 2020.

Молимо Вас да захтевате од државних власти да се временски оквир ограничења слободе кретања прилагоди праву православних верника да учествују на Светим Литургијама, стоји у молби патријарху Иринеју. Његовој СветостиПатријарху српском г. Иринеју Ваша Светости, Имајући у виду данашњу одлуку Владе о укидању слободе кретања у периоду од суботе у 13 часова до понедељка у 5 часова, синовски Вам се обраћамо и у име Васкрслог Господа нашег Исуса Христа коленопреклоно Вас молимо, да као првојерарх наше Свете Цркве захтевате од државних власти да се временски оквир наведеног ограничења прилагоди праву православних верника, који чине огромну већину становника Србије, да учествују на недељним Светим Литургијама током Часног поста и на празник

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

1. март 2020.

За сајт Српска историја, говори јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. – Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен? Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

1. март 2020.

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповијести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори је донела тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња. Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило

Ледена тишина – изложба „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације“

21. јануар 2020.

У оквиру програма Ледена тишина поводом обележавања 78 година од Новосадске рације, у клубу„Трибина младих” Културног центра Новог Сада 22. јануара у 12 часова биће отворена изложба под називом „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације“. Изложба ће трајати до 27. јануара, а присутнима ће се обратити историчар Петар Ђурђев. Готово сви виђенији Срби и Јевреји ових места страдали су јер су имали снажан утицај на локално становништво. Међу првима су страдали свештеници, учитељи, лекари, бивши југословенски страначки прваци, али и занатлије, трговци и виђенији српски и јеврејски домаћини, који са народноослободилачким покретом нису имали готово никакве везе. Међу жртвама рације нашао се и известан број чланова породица и родбине погинулих и

Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори

2. јануар 2020.

Апел је већ потписало неколико хиљада људи, а администратори због великог броја заинтересованих не стижу да ажурирају списак који ће бити обнављан и мењан и у наредним данима. Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно

Бећковић за ИН4С: Убијати већ једном убијену МЦП је исто као кад би неко данас убијао преживјеле у Аушвицу

25. децембар 2019.

Такође, појаснио је да су „Свети Петар Цетињски и Петар II Петровић Ловћенски Тајновидац владике а не патријарси“, те да је тиме „све речено свакоме и крштеном и некрштеном“. Посланици владајуће већине јуче су на Законодавном одбору подржали антицрквени и срамни Предлог Закона о слободи вјероисповијести и увјерења. О предлогу овог Закона гласаће се сјутра у Скупштини Црне Горе, упркос томе што је у суботу одржан Црквено-народни сабор у граду под Требјесом који је организовала Митрополија црногорско-приморска (МЦП) са епархијама будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком противећи се рјешењима у Предлогу закона о слободи вјероисповијести којим је предвиђено одузимање црквене имовине. Овом безакоњу успротивило се на десетине хиљада вјерника из свих крајева Црне

ДИРЕКТОР ПОТОЧАРА: Јасеновац је четничка измишљотина, ханџар дивизија имала шансу

30. октобар 2019.

Емир Суљагишћ је упоредио Републику Српску с нацистичким Вермахтом и запретио је да ће је ослободити Емир Суљагић, нови директор Меморијалног центра Поточари, поново је скандализовао јавност својим твитом у којем тврди да је „Јасеновац четничка измишљотина“. Foto: Printscreen Суљагић је написао: – Јасеновац је четничка измишљотина. Часни бошњаци из Ханџар дивизије су пропустили шансу да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет – написао је Суљагић.

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

29. октобар 2019.

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

Муке по Христијану

29. октобар 2019.

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када чује свог архијереја како га окривљује за оно за шта не може да буде крив? Шта да мисли када види јасеновачко мучеништво својих предака упоређено и објашњењо нарко-лептичким и ЛСД визијама у неком архијерејевом предавању одржаном негде у белом свету, пред страним аудиторијумом? Чему да се сироти верник нада када чује свог архијереја како хули? Да ли да верник тада исповеди свом духовном оцу настале сумње у вези са тим пастиром? Да ли да ипак прихвати пастирску оптужбу и призна пред собом и целом српском заједницом непостојећу кривицу? Да ли да усвоји архијерејеву очинску поуку о јасеновачком страдању

БЕСПУЋА БЛАСФЕМИЈЕ И НЕПОЧИНСТВА

29. октобар 2019.

Многи добронамерни Србин, што ће рећи наиван, добродушни човек, апеловаће на српско-српски дијалог у вези теме о којој се ћутало, по потреби каткад причало, а најмање радило тј. озбиљно и организовано истраживало. Не схвата наш добри и напаћени народ да се није хладне главе разговарати са српским изродима који би, онако олако, да убијају убијене голоруке људе, истурајући предасе уместо аргументе – Цркву, националне институције првог реда, а један чак упорно и свагда и факултетску диплому историчара. Такви су можда једном били Срби, али кад смо им дали прилику да учине добра дела, видели смо да су застранили, чинећи свесно или несвесно непреболна и неопростива непочинства. С таквима нема разговора.

Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао

28. октобар 2019.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“ Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“ Одговор директора Музеја жртава геноцида, г. Вељка Ђурића Мишине, на „Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких“, како му и сам наслов каже, првенствено се бави академиком Василијем Крестићем („Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких…“). На почетку да кажем, цитирајући једног од потписника Апела и парафразирајући познату српску изреку – потписао бих Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких да је уместо академика Крестића иницијатор био и „црни Ром“! Као

Миладиновић: Како је створен мит о српској кривици

27. октобар 2019.

Средином деведесетих година прошлог века амерички новинар Питер Брук, ваљда једини из новинарске бранше с оне друге стране Атлантика који је понешто више разумевао кркљанац у „балканском лонцу“, једном приликом је написао: „Кад Срби нападну Хрвате, криви су Срби! – Кад Срби нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Србе, криви су Срби! – Кад Муслимани нападну Србе, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Американци нападну Сомалце, криви су Срби! Илустрација: novosti.rs Пише: Иван Миладиновић Штa је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то