arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Vasilije Krestić: Bez stvarnih razloga, naučno sasvim neosnovano, smanjujemo broj žrtava postradalih u genocidu

10. maj 2022.

Oni koji u ime države čine te i takve falsifikate, a u tome glavnu ulogu ima Muzej žrtava genocida (državna ustanova Srbije), odlikovani su ove godine Sretenjskim ordenom. To je još jedan nesumnjivi dokaz da država, iz svojih političkih razloga, stoji iza te nimalo časne falsifikatorske rabote. REČ AKADEMIKA VASILIJA KRESTIĆA NA KOMEMORACIJI ŽRTVAMA GENOCIDA DRŽANOJ 28. APRILA KOD KULE NEBOJŠE Pozdravljam zajednički istup  preživelih logoraša, više društava, udruženja, saveza i organizacija, koji su organizovali ovaj komemorativni skup. Ja danas neću ništa da govorim o samom genocidu, jer o tome se zna mnogo a nije lako reći nešto novo, značajno i nepoznato. Nemam nameru da bilo čime podstičem i podžarujem

„Smiljina rezolucija“ gromobran pred novom „Olujom“

14. januar 2022.

REZOLUCIJA O USTAŠKOM GENOCIDU I DALjE JE U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI Piše: Nevenka Stojčević Ni posle trećeg pokušaja u parlamentu koji se zove srpskim, u dnevni red skupštinskog zasedanja nije mogao da uđe Predlog Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945. zato što za njega nije glasalo dovoljno poslanika. Srbima se, očigledno, istorija ponavlja jer ništa od nje nisu naučili. U istorijskom neznanju, po svemu sudeći, prednjače takozvani narodni poslanici aktuelnog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, i mnogi pre njih koji obraz i čast umesto savesti založiše partijskoj disciplini zarad pozamašnih plata i privilegija, pa zaboravom „overavaju“ stradanje svoga roda i ostavljaju otvorenom mogućnost

Đurđica Dragaš: Beograd suzama ne veruje

30. decembar 2021.

Mrak je prekrio okićene beogradske bulevare. Mrak, težak, tužan, memljiv… Kraj decembra! Beograd trepti, guši se u beskrajnim kolonama automobila i nervozi skrivenoj ispod prazničnih osmeha. Kafane su prepune, jede se, pije, peva… kao da sutra ne postoji! Beograd… pun života, a opet tako surov i hladan. U tom sjajnom, blještavom, prazničnom Beogradu jedna žena je uzalud, verovatno i poslednji put, tražila pravdu, saosećanje, suzu i bratski zagrljaj. Onaj zagrljaj  kojem se predajete, u čiju snagu bezrezervno verujete. Onu suzu koja boli, ali leči i pročišćava. Ono saosećanje koje hrabri. Onu pravdu koja daje snagu. Nije ih dobila! Beograd suzama ne veruje!!! Nije ni srpski parlament „poverovao“ Smilji Tišmi! Nisu

Smilja Tišma: Nemojmo po drugi put da ubijamo žrtve odbijanjem Rezolucije o osudi genocida u NDH

28. decembar 2021.

Kao dete sam bila logoraš samo zato što sam Srpkinja, i ja i cela moja familija. Od 1941. do 1945. stradalo je oko milion ljudi, žena i dece samo zato što su bili Srbi, to je genocid. Izlaganje narodnog poslanika Smilje Tišme (92) na sednici Skupštine Srbije 23. 12. 2021. Ja sam Smilja Tišma, preživelo dete logoraš Jasenovca, osnivač udruženja logoraša Jasenovca, najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije. Molim predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo sačekali i čekali 80 godina, a to je: Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. Imam moralno pravo da kažem da

Cvijetin Mihajlović: Poseta Stepinca Jasenovcu dok je logor radio „punom parom”

24. septembar 2020.

Od gospođe Smilje Tišme, predsedavajuće konstitutivnoj sednici parlamenta Srbije, čuli smo njeno sećanje na posetu nadbiskupa Stepinca logoru Jasenovcu. Već dvadeset i pet godina avgusta meseca Srbi obeležavaju godišnjicu izgona iz krajeva Hrvatske u kojima su uglavnom bili većina, a Hrvati godišnjicu uspostavljanja suvereniteta nad celom teritorijom republike. Srbi svoje godišnjice obeležavaju sa tugom i gorčinom, Hrvati svoje sa neskrivenom euforijom, kao datum značajniji od 9. maja 1945, zvaničnog dana konačnog izgona Hitlerove armade. Obeležavali su ih odvojeno, sa pojačanom napetošću u odnosima, prisutnom inače neprekidno. Ove godine napravljen je pomak: politički predstavnici Srba u Hrvatskoj prisustvovali su hrvatskom obeležavanju tog 5. avgusta, a hrvatski velikodostojnici komemoraciji srpskim civilima stradalim

Ranko Radelić: BILOGORKA NA ČELU SKUPŠTINE SRBIJE

27. jul 2020.

Iz vijesti koja nije do kraja provjerena, saznajemo da će Smilja Tišma otvoriti Prvu (konstitutivnu) sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Datum još nije poznat. Smilja Tišma je rođena u selu Zrinska (Zrinjska u izgovoru Bilogoraca) na Vidovdan 1930. od oca Ilije i majke Marije rođ. 1896. Jošilović u Gornjoj Kovačici. Smiljin djed Andrija Tišma bio je solunski dobrovoljac, pa je to možda bio jedan od razloga da mu je sin Ilija među prvim Srbima iz Zrinske odveden od ustaša 17. maja 1941. i ubijen 1943. u Jasenovcu. Ukupno deset Tišmi iz ovog naselja sa oko 120 srpskih kuća izgubilo je život u Drugom svjetskom ratu. Uskoro nakon oca, u julu

NAJNOVIJE VIJESTI

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Prilozi uz knjigu

Knjiga Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991. Početna strana… Sadržaj poglavlja

Internet

Mišljenja iznesena na internet stranicama koje slijede su privatna mišljenja njihovih autora

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA