Pokolj Архиве - Страница 3 од 165 - Јадовно 1941.

Крст за жртве или крст за потписе?

14. август 2026.

Козара – између сјећања и показивања Пише: Зоран М. КОС, новинар, истраживач и публициста, унук Јовице Буразора, партизана заробљеног на Козари и страдалника Земунског логора. ПИТАЊА КОЈА ТРАЖЕ ОДГОВОР У првом тексту указао сам на оно што сматрам непримереним односом према месту страдања. Сада желим да поставим неколико питања. Ко је одлучио да се изглед овог спомен-обележја мења? Ко је израдио пројекат? Ко је дао сагласност и да ли су у том поступку консултовани историчари, стручњаци за заштиту споменика и породице страдалих? Споменик није обичан грађевински објекат. То је место сећања, пијетета и опомене. Свака измена мора бити пажљиво промишљена, а не препуштена личном укусу или тренутном решењу. Овде није

13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

13. август 2026.

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба. Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју. Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

12. август 2026.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Созерцање

11. август 2026.

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само и једино зато што су били православни. Не што су били богати или сиромашни, писмени или неписмени, црнци или бијелци, већ вјерници Источне цркве. То је био једини критеријум који је одређивао живот или смрт. Џелатима није било толико важно ни да ли су жртве Срби, јер, уколико би их покрстили по обреду Западне цркве, временом би губили идентитет, заборављали често ко су и шта су и стапали се са крвницима. Крвници су били и

Зоран Ђуран: Коме су потребна сећања, а коме заборав

11. август 2026.

Срби из Челебића и околних села морали су своју децу слати у школу у исту кућу у којој су им зверски убијане и силоване мајке, сестре, ћерке… И да о том ћуте. Поводом јавних манифестација грађана с намером да се изразе сећање и осуда етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ 1995, поједине јавне личности ових дана иступају без искреног солидарисања према страдалима и прогнанима, с очитом намером да позову Србе да поново све забораве, у неком новом „вишем интересу“. Невероватно су злонамерни закључци које критизери изводе из таквих манифестација, као што је била невероватна и гротеска у СФРЈ, коју смо као народ очито наследили – да није добро за нас

Душан Бабац: У Хрватску на море, из мог угла

10. август 2026.

Срби из Трибња Шибуљине су тешко пострадали током Другог светског рата, понајвише у усташком концентрационом логору Слано на острву Паг. Прва хапшења Срба започела су већ у априлу месецу 1941. године и одвођење на стратиште у Јадовно. Рођен сам у Београду, као и мој отац Марко, деда Павле је рођен у Задру (недавно је Задарска улица на Косанчићевом венцу, која је тамо уживала станарско право још од 1896. године, избачена из града да би се уселио Добросав Ћосић, калемар из Велике Дренове) а прадеда Марко је рођен у једном малом приморском селу у подножју Велебита по имену Трибањ Шибуљина. Трибањ Шибуљина се налази у у задарском залеђу у тзв, Велебитском

Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика)

10. август 2026.

У знак сјећања на 82-годишњицу злочина над жетеоцима из Крша српске националности, који су мучени, клани и силовани а након тога бачени у јаму. Пише: Ђорђе Пражић Јама „Нездравка“налази се уз сами пут који води из Вукелић Села (Доњи Косињ), преко Мајдана, Милетић врха, Вршчића, покрај Пишталине према Брујином врху. Испод саме Пишталине са лијеве стране пута идући из Вукелића, на око десет метара удаљености од пута, тачна је позиција јаме „Нездравка“. У њу је 10.08.1941. године заклано и бачено 11 особа српске националности из Крша, који су ухапшени од стране усташа на косињском каменом мосту у Косињ- Мосту, када су ишли са жетве. Наиме, међу преосталим српским народом прочула

КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА НДХ У ХЕРЦЕГОВИНИ, 8. ЈУН: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

9. август 2026.

Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Љубињски срез Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова поља и муслимана из Љубиња и околине, успјело је у селима Капавици, Поцрњу, Ранковцима, Влаховићима и Убоску

Календар геноцида: 08. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

9. август 2026.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Бијег из логора и безданих јама– Књига Јадовно 1.

8. август 2026.

Упркос ригорозним мјерама које су усташе проводили у циљу осигурања логора Јадовно на Велебиту и логора Слана на отоку Пагу, у неколико случајева су појединци или мање групе заточеника покушали побјећи из жице и спасити се. Према расположивим изворима и сазнањима до којих сам дошао током рада, као и на основу изјава преживјелих, да се закључити да је постојала могућност бијега, и то из сваког логора у комплексу Јадовно, па и из самог Јадовна. Појединци, па и групе, могли су побјећи већ током спровођења од мјеста хапшења до логора или путем ка стратишту. Просто је невјероватно да су тек групице усташа спроводиле по двјеста и више људи, који су послушно

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

7. август 2026.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика, поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Умро је др Ђуро Затезало

7. август 2026.

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА 05. АВГУСТА 2017. Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : “Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

6. август 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

6. август 2026.

Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник, прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе… Од комисиjе су присутни: Записничар: Секретар Зем.Ком. Невенко Баста Ђуро Боснић Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник, прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе Тиквеша Ибро п.Алиjе 46.год. земљ,. из Шурманаца срез Мостар. Зубац Данило, п. Јерка, Хрват, 26 година, земљ,, из „ „ „ Опоменути на дужност казивања истине изjављуjу: 5. августа 1941. увече стигао jе на станицу у Шурманцима посебан воз коjи jе имао 6 теретних затворених

Софија Праћа – Вељовић, Геноцид у Санском Мосту

5. август 2026.

Тачно 3. августа 1941. године усташе долазе у кућу Зурунића и траже учитељицу Драгу, јер је она муслиманка прешла на православну вјеру, да би се могла вјенчати са Зурунић Перицом. Босу је одводе до Машинског моста, гдје су стријељани Видовићи, малтретирају је док она скаче у Сану, они је ваде, расијецају јој груди и стављају на ране со и тако крваву бацају у ријеку, пуцају у њу, убијају је и у клечећем положају је закопавају. То је чинио усташа Зукић Химзо зв. Чико. Сански Мост (162 метра надморске висине, 44-45 степени географске ширине и 15-17 степени географске дужине) лежи у долини ријеке Сане, у југозападном дијелу Босанске Крајине, између планина