arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

2. јул 2018.

Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут. Ту је склопљена бина за сутрашњи концерт. Понеки се враћају припити или баш пијани из града. Баш, али баш као и сваки пут. Стиже аутобус. Стиже још један. У њих се нагуравамо ми. Сасвим неестрадна братија. Сиједа, по средњем збиру година. Нас нијесу поздравили са те припремљене позорнице, док смо били под полицијском тортуром насљедника симбола и државних замисли Анте Павелића. А дешавало се баш у то вријеме док је, десетину сати по нашем одласку, пржила музика у Бањој Луци. Просто не иде код нас уз забаву омладине. Прије десетак година слушах на Егзиту како један данас отворено народњачки,

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

15. август 2017.

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Како је Република Српска анектирала Јадовно

3. јул 2017.

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

20. април 2017.

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Metajna_litija_1.jpg

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

Душан Ј. Басташић

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. јул 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

18. април 2016.

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад „Историографија холокауста у Југославији“ одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде „Golda Meir“ за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Kalman_Samjuels.jpg

People that love people…

30. јун 2015.

Ћирилица In Memoriam : former Honorary Consul of Serbia, Kalman Samuels/1927.-2011./, Montreal/1/ Kalman Samjuels Often, while resuming past days, with joy and respect I do remember late Mr. Kalman Samuels, a distinguished lawyer and Honorary Consul of Yugoslavia and Serbia in Canada. Having had a privilege of working with him in the best interest of Serbia and its citizens in Canada, during the period of 2006. and 2007, added great value to my personal and professional life. Several times we discussed turbulent global situation and its prospects. Never had we neglected the tragic genocidal history of The Independent State of Croatia that had exterminated hundreds of thousands of Serbian civilians

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА