Pokolj Архиве - Страница 102 од 157 - Јадовно 1941.

У Аустралији представљена књига о Јасеновцу

24. август 2020.

Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова. Петог августа, на годишњицу војнополитичке акције „Олуја”, у Савезу Срба Аустралије у Перту одржана је промоција књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности”. Реч је о првом тому трилогије о злочинима и Холокаусту у Независној Држави Хрватској (1941–1945). Тиме је започета аустралијска промоција Грајфове трилогије, која ће до краја године обухватити још пет градова, чији ће распоред накнадно бити објављен. Други том носи назив „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења” и трећи „Алојзије Степинац, усташки викар ‒ покрсти се

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за “Новости” да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Усвојена иницијатива да град Ниш добије назив улице Јасеновачких жртава

18. август 2020.

Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ГРАДА НИША ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У УЛИЦА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА. Овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Покољ! Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић. У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

16. август 2020.

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

Прошло 79 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

14. август 2020.

Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

Дејан Којић: О Олуји и када је сунчано

13. август 2020.

Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад не смијемо заборавити. О њој, као и о Покољу за вријеме Другог свјетског рата, треба писати и када „није сезона“. Пише: Дејан Којић Хегелу дугујемо знамениту тезу да се историја понавља: први пут као трагедија, други пут као фарса. Најаве трагичног 20. века по Србе су се одиграле 1895, 1899, 1902. и 1914. године. Прва три догађаја се везују за Загреб, када је у демонстрацијама подржаним од стране франковаца дошло до нереда, напада на загребачке Србе и њихову имовину; а исто се догaђа и у Сарајеву након Видовданског атентата. Убрзо следе зверски злочини над мачванским Србима, затим Покољ

Политика: Опрезно о Јасеновцу

13. август 2020.

Предлаже се српским историчарима да оцене Голдштајново дело, па ће оно свакако бити откупљено ако прође тест озбиљне историјске науке. Сваке године, комисија која бира издања у оквиру откупа књига од издавача за потребе библиотека, повод је за критике, у вези са одабраним или изостављеним насловима. Када би неко рекао да се никада свима не може удовољити, био би потпуно у праву. Међутим, овога пута одјекнула је вест да су из откупа изостављене три књиге из области историјске науке (одувек стоји примедба да библиотекама треба више издања из области хуманистичких наука него преведене белетристике). Нису откупљене књиге Етничко чишћење. Генеза концепта Владимира Петровића („Архипелаг”), Јасеновац Иве Голдштајна („Академска књига”) и

Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец

12. август 2020.

Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену. Шестог августа 1941. године, локалне усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца у јужној Херцеговини, њих око 600 душа. Према подацима хрватског оружништва (жандармерије), усташе су „у августу 1941. убиле 820 Срба из Пребиловаца из 54 породице нико није преживео, а преживело је њих укупно 170, од којих су 15 жене, девојке и деца млађа од 15 година“… Под командом Ивана Јовановића званог Црни, усташки масакр у Пребиловцима, како званично стоји, извршиле су хорде

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

11. август 2020.

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

11. август 2020.

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Голдштајнов “Јасеновац” не испуњава критеријуме за откуп

10. август 2020.

Министарство културе Србије саопштило је да се књига хрватског историчара Иве Голдштајна “Јасеновац” не уклапа у критеријуме за откуп књига за библиотеке на конкурсу Министарства, на којем се бирају књиге “које су вредне и представљају допринос култури и науци и проширују знања читалачке публике у Србији”. – Да би се његово дјело “Јасеновац” уклопило у те критеријуме, бар што се Министарства културе и информисања тиче, потребне су додатне оцјене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн – истиче ово Министарство у реаговању поводом, како наводи, “неистина о откупу књига”. У саопштењу се истиче да, осим тога, и Голдштајново “откриће” о

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

31. јул 2020.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

30. јул 2020.

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим