Pag Архиве - Страница 6 од 8 - Јадовно 1941.

Barry Lituchy: We hope that comments expressed by Dragoslav Ilić, a historian employed by the governmental institution, do not reflect the views of the Government of the Republika Srpska

20. јун 2020.

Criticism of the establishment of the New York City Monument to the victims of Jadovno and Pag is completely unjustifiable, especially considering that there no comparable monument to the victims of these killing sites exist in either Republika Srpska or Serbia. СРПСКИ / SERBIAN Two years have passed since the Assembly of the Association of Citizens Jadovno 1941. decided to name the genocide of Serbs by Independent State of Croatia as the Pokolj (Slaughter) and called on the professional and general public to adopt it. From then on, even though our decision was supported by some of the eminent members of the Serbian academic community and several associations of descendants

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст“. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

29. октобар 2019.

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

Увод из књиге: Ђуро Затезало – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945.

8. октобар 2019.

Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока што се све догађало и на које све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. Злочинци који су своје изјаве давали на послијератним суђењима, тек дјеломично говоре о истини и о ономе што се све дешавало на губилиштима, јер је сваки зликовац и на суду када се бранио, свим снагама умањивао злодјела које је починио. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене их прешућиване, и због онога – није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале.

У Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп (ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У суботу, 28. септембра 2019. навршило се 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Тога дана усташе су у селима поубијале готово све које су затекле. Парастосу и комеморативном скупу присуствовало је свега десетак потомака и поштовалаца жртава. Парастос у цркви Св. Георгија у Грубишном Пољу, служио је Отац Славен Јовичић. Након тога, мала поворка се упутила према споменику над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини гдје су запаљене свијеће и положени вијенци а присутнима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Слиједио је одлазак до споменика над масовном гробницом у Кишовом јарку гдје су запаљене

Мор поручио Хрватима: Признајте злочине НДХ и едукујте младе

30. јул 2019.

Амбасадор Израела у Загребу Илан Мор позвао је Хрватску да призна злочине почињене у НДХ. Злочини који, како је рекао, треба да постану и предмет изучавања у образовном систему ради едукације младих. Уочи посјете предсједнице Колинде Грабар Китаровић Израелу, Мор истиче да Холокауст и у Хрватској има веома важну улогу, да се не може порећи, нити се могу затварати очи пред њим. – Морате се суочити са тим – поручио је Мор у интервјуу за Н1 телевизију. Мисли да су извињење и признавање одговорности кораци у правоме смјеру. – Кад предсједница Китаровић овога пута посјети Јад Вашем, биће то још један корак у правоме смјеру у погледу преузимања одговорности. Прошлости

Никола Н. Живковић: „Неонациста“ у возу или Случај једног службеника немачке железнице

16. јул 2019.

Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“. Никола Н. Живковић (Извор: Царса) Догађај се збио у првој половини јула ове године и то у брзом возу, који саобраћа између Минхена и Франкфурта. Наслови булеварске штампе гласили су отприлике овако: Нацистичка најава у брзом возу шокирала путнике“ („Nazi-Durchsage im ICE von München nach Frankfurt schockt Reisende“). А шта се заиста догодило? Прошле недеље, у источном делу града Франкфурта пронађена је бомба. И машиновођа преко разгласа казао је следеће: „Драги путници, наш воз за сада 45 минута касни, јер се морала одстранити бомба, коју су

Селак: Без културе сјећања не можемо напријед

8. јул 2019.

Социјалистичка партија гаји сјећање на 4. јули који се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан устанка против страних окупатора и њихових слуга, али и на бројне невине жртве из тог периода због чега смо припремили иницијативу да једна од улица у Бањалуци добије назив Улица шарговачких ученика у помен на 52 ученика школе у Шарговцу које су усташе убиле у школским клупама 1942. године, поручује посланик у Народној скупштини Српске и предсједник бањалучког одбора Социјалистичке партије Горан Селак, у интервјуу за Глас Српске. Горан СелакФото: РТРС – Социјалистичка партија ће се и даље залагати за то да се у Бањалуци и Српској његује култура сјећања на ослободилачке ратове и све

У припреми нова књига о Јадовну – позивамо добротворе

3. јул 2019.

У припреми је друго, допуњено издање књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године“, аутора јереја СПЦ Драгана Шућура. Прво издање књиге је објављено у издању удружења грађана Јадовно 1941. почетком 2014. године са благословом Епископа бањалучког господина Јефрема. Књига свједочи о Покољу, о страдању свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг. Јереј Драган Шућур дипломирани је теолог и магистар историјских наука, а тренутно службује као војни свештеник у Бањалуци у Оружаним снагама БиХ. Пошто аутор није био заинтересован за друго издање ове вриједне књиге, понудио је да удружење Јадовно 1941. откупи ауторска права за износ од 3.000 КМ. Мада је тражени износ био

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. „Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

3. јун 2019.

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге. ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим