У Народном музеју Kраљево синоћ је поводом обележавања 29.новембра као датума када је пре 75 година Kраљево ослобођено у II светском рата,приређена изложба „Јасеновац –право на незаборав“. Ради се о изложби која је јануара 2018. била постављена у Палати Уједињених нација у Њујорку,као до тада највећа изложба свих времена у овом здању, са бројним експонатима тешким чак седам тона. У Kраљеву је синоћ, представљен само део екпоната те изложбе која је настала као плод вишегодишњег труда и рада Међународне експертске групе„ГХ-Стоп ревизионизму“ коју предводи проф. др Гидеон Грајф експерт за холокауст из Израела. Изложба у Kраљеву је организована захваљујући несебичној помоћи Министарства спољних послова Србије а на њеном отварању говорио

Џини Марацани Висконти, директорка америчке фондације „Гери и Франка Малиган“: Степинац је надбискуп геноцида, срамно је што он има спомен-плочу. Пише: Јованка Симић Недопустиво је да логор НДХ у Јасеновцу, уместо да буде прописно и опомињуће обележен, изгледа као терен за голф, док хрватски представници у Јерусалиму кришом постављају спомен-плочу Алојзију Степинцу, надбискупу геноцида. Србија може да учини неколико ствари како би скренула пажњу света на овај, још од Титовог времена, прећутани геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Ово је, у интервјуу „Новостима“, српском народу поручила Џини Марацани Висконти, контеса, новинарка и директорка америчке фондације „Гери и Франка Малиган“, која је почетком минуле недеље учествовала у Јерусалиму на међународном Академском

Усташки логор Јасеновац је историјски најцрња тачка политичких односа Хрвата и Срба.  Његово време јесте прошло, али му је важност и данас толика да, самим споменом, утиче на односе Хрватске и Србије. Знак да је све мање сагласја две стране о томе шта је заправо био тај логор, посебно искрсне у приликама званичног сећања какво је ово на 70-тогодишњицу његовог „ослобођења“ (пробоја заточеника). Сенима мученика у том логору злочина поклањају се одвојено делегације Срба, Хрвата, Јевреја, Рома, Бошњака… Република Хрватска је преамбулом („Изворишним одредбама“) Устава (1990) негирала државну сувереност „Независне Државе Хрватске (1941.)“. Избачена је тзв. НДХ из „слиједа укупнога повијеснога збивања у различитим државним облицима“, али се око Јасеновца

На скупу у Израелу грофица Џин Висконти означила је Алојзија Степинца као „надбискупа геноцида”. Аутор: Биљана Баковић Од нашег специјалног извештача Јерусалим – Односе између Срба и Јевреја и држава Израела и Србије увек треба разумети узимајући у обзир трансисторијску вертикалу која има упориште у систему вредности блиском и једном и другом народу – од најраније историје Јевреји и Срби нарочито држе до вредности правде и слободе. Те две вертикале стварају реалну блискост на нивоу једне дубинске структуре њихових односа, рекао је проф. др Дарко Танасковић јуче у Јерусалиму, на скупу о српско-израелским односима. На округлом столу који су организовали Институт за студије антитероризма из Израела, Центар за друштвену стабилност

У америчком Конгресу 21. новембра биће одржано предавање о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, саопштено је из Српског народног савеза, најстарије српске организације у Америци. Овај догађај организује Српски народни савез у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Вашингтону, Фондацијом за сјећање на Јасеновац и Холокауст из Лондона и Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске из Бањалуке. Предавање о теми „Јасеновац: неизговорени геноциди и Холокауст 1941 – 1945“ одржаће професор Србољуб Живановић из Лондона, судски антрополог који је заједно са форензичким тимом ископавао масовне гробнице у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. На предавању

Поводом завршетка прве фазе снимања филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага – Гаге Антонијевића, а по сценарију Наташе Дракулић, одржана је конференција за новинаре у Медија центру. – Снимили смо дио који се дешава у логору Јасеновац. Та локација је изграђена код Сомбора. Било је доста масовних сцена у којима је, осим чланова екипе и глумаца, учествовало преко 600 статиста. Сада улазимо у други дио приче који се одвија у логору Стара Градишка. Очекујемо да до краја године приведемо крају снимање филма, а онда слиједи постпродукција. Можда постоји теоретска шанса да филм буде спреман за приказивање маја 2020. године, поводом 75 година од ослобођења Јасеновца – рекао је Гага Антонијевић.