arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да нам се злочини више никада не понове

Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ. И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину. Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове. Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље. А у то

Ћеранић: „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци

Филм „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја, шише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбједност у ауторском тексту за портал Све о Српској. Текст преносимо у цијелости: Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање, за Србију најављено у априлу мјесецу, изгледало је далеко и магловито. Што се филма тиче, због њега већ сијевају варнице, размјена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, гдје

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Наташа Дракулић: Постоји бол и непребол, а Јасеновац је непребол (ВИДЕО)

Светска телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је у суботу у 20 часова на Првом програму РТСа. Филм је настао на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. За сценарио овог филма, Орден Карађорђеве звезде трећег степена, на Дан државности Србије, добила је Наташа Дракулић. Гошћа Јутарњег програма, сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да јој Орден Карађорђеве звезде трећег степена који је добила на Дан државности значи више од свега што је до сада постигла у животу. „У августу 1995. године након Олује коју сам преживела са 16 година, ова земља је мени дала држављанство, дала ми шансу да се након свог тог ужасног рата који је вођен од 91. до 95. и

Моје Jадовно – отварање изложбе у Амбасади Србије, у Лондону 27.01.2014. | Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014.

БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО „ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“: „Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика“

Филм „Дара из Јасеновца“, у чијем је фокусу прича о српској девојчици која се суочава са ужасима усташког концентрационог логора, од почетка је био оптуживан да је „националистички“ филм који промовише идеју „Велике Србије“. Еминентни британски историчар Рори Јоманс, стручњак за период усташке НДХ, не слаже се са таквим једностраним виђењем овог филма, истичући да је „Дара из Јасеновца“ озбиљан приказ фашистичког угњетавања. – И пре него што је публика имала прилике да погледа филм Предрага Антонијевића, који се бави стравичним злочинима усташа у комплексу логора смрти Јасеновац, наишао је на салве неоправданих критика америчких и британских филмских познавалаца – пише Јоманс за „Балкан инсајт“. Он наводи да су рецензенти филм бланко

Служен помен за убијене Србе Поткозарја и Пискавице (ВИДЕО)

У Поткозарју код Бањалуке служен је парастос Србима из овог села и Пискавице, које су усташе убиле 5. и 12. фебруара 1942. године. У Храму Покрова Пресвете Богородице служена је света литургија и помен мучки убијеним Србима. Почетком фебруара 1942. године, када се у бањалучком насељу Дракулић десио стравични злочин, усташе су починиле покољ и у поткозарским селима Ивањска-данашње Поткозарје и Пискавица, гдје су на најбруталнији начин убијена 562 српска цивила, међу којима је било 77 дјеце. Из Удружења грађана Козара кажу да је уназад шест година почело обиљежавање страдања Срба у поткозарским селима. Истичу да се овај крвави пир догодио само пет дана након Дракулића са истим извршиоцима и истом

Хрвоје Зекановић: „За дом спремни“ легитиман поздрав, неупоредив са „српским фашизмом“

Стављања знака једнакости између четниковања и фашизма у Србији или Бањалуци и слављења жртава у Домовинском рату хрватских бранитеља је смешно, поручује Зекановић. Хрвоје Зекановић из Хрватских суверениста сматра да је поздрав „За дом – спремни” легитиман, а у емисији „Црвена линија“ на N1 телевизији рекао је да се не може упоређивати са „фашизмом и национализмом у Србији и Републици Српској“. „Мени је у неку руку драго да сте ме позвали у ову емисију да чујем сулудост која долази с Истока. Ви можете и један и други певати борбене јер је хрватска војска у Домовинском рату, у ослободилачкој акцији ‘Олуја’ и другим ослободилачким акцијама, победила у рату и вас, и

Наташа Дракулић: Широм света ће се сазнати о српском страдању у Јасеновцу

Мој Оскар је добијен када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар је добијен када су Американци потписали светску дистрибуцију, каже сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“. “Желим да вјерујем да ће филм Дара из Јасеновца утицати на културу памћења српског народа, која често није на одговарајућем нивоу, а један од његових циљева је већ постигнут. Мој Оскар је добијен оног дана када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар оног дана када су Американци затражили и потписали светску дистрибуцију овог филма”, казала је за Радио Светигору сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“ Наташа Дракулић. Подсјећа да је 5. фебруара почела америчка дистрибуција овог остварења и да већ добија много порука

Н. Јовић: Дара у Јасеновцу по други пут

После тачно осам деценија од почетка српског страдања у НДХ, после 80 година пуног заборава и намерног потискивања, неко покушава да врати Дару у Јасеновац из кога је управо изашла. Српски народ заиста има бројне врлине, квалитетe и вредности, али култура сећања, нажалост, није једна од њих, или макар не спада у активније колективне особине нашег народа. Разлози за то су многи и њима се нећемо овом приликом бавити, већ поздравити коначне позитивне помаке по питању буђења из опште амнезије и суочавања са својом (а не наметнутом) прошлошћу путем филмске афирмације културе сећања. Најскорији и најзначајнији помак тог типа јесте управо филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“. Сценарио је

У Србији би могло да крене раније приказивање „Даре из Јасеновца“

Режисер филма „Дара из Јасеновца“ Предраг Антонијевић рекао је да би приказивање овог остварења у Србији могло да почне и прије 22. априла како би се публика што прије увјерила да ли је то пропаганда и да ли је у њему нешто нетачно. „Изгледа да ћемо кренути раније, зато што бих желео да се српска публика увери о чему се ради и какав је филм, да процени да ли је квалитетан, као и да да ли је то пропагандни филм, да кажу ако мисле да је нешто нетачно у филму. Ово је једна битка која се сад превазишла филм и добро је да га сви погледамо“, рекао је Антонијевић. Након

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.