NDH Архиве - Страница 81 од 130 - Јадовно 1941.

Милорад Додик: Јасеновац је обиљежје највећег концентрисаног страдања гдје је убијено више од 500.000 Срба

25. март 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да ће Срби наставити да говоре истину о злочинима почињеним над српским народом и да ће Србија и Српска, баш као што су заједнички обиљежили Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, обиљежити и 22. април – Дан сјећања на жртве логора Јасеновац. – Обиљежићемо заједно. Велико достигнуће ове генерације политичара Српске и Србије јесте да заједно обиљежавамо све важне датуме и то ћемо наставити. Нажалост, највише је ових страдалничких из наше историје и на простору Републике Српске, и на простору Србије, и на неким другим просторима – рекао је Додик. Он је нагласио да је Јасеновац обиљежје највећег

Делови Степинчевих писама о усташама, Павелићу, Србима и расним законима о којима je говорио Патријарх Порфирије

25. март 2021.

Доносимо дијелове писама које је Алојзије Степинац слао папи Пију XII. Прије него што кажем нешто о реакцијама на посљедњи интервју који је ХРТ-у дао патријарх СПЦ Порфирије хтио бих још једном јавно изразити своје мишљење о особи која је у главном граду Хрватске провела протеклих седам година у својству митрополита загребачко – љубљанског. Притом нажалост немам илузија да ће моје ријечи допријети до оних заслијепљених национализмом и искључивошћу, оних који се, да ствар буде “боља”, називају хршћанима, а који hршћанство нити познају нити разумију. Дакле, ако је Порфирије Перић проблем хрватско-српских односа онда Хрвати и Срби немају проблема, а ако о патријарху Порфирију звиси какви ће бити односи између

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

19. март 2021.

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида,

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

ВИДЕО: Документарни филм ”Влајићки мученици”

16. март 2021.

На ТВ К3 из Прњавора, у склопу емисије ПОТЕЗ, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”. Гости у студију су били аутор филма Алекса Kасаповић и Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

14. март 2021.

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

11. март 2021.

Што се тиче Козаре, добро би било да г. Златоје Мартинов одговори по чијој команди су партизани 1942. народ из села насилно терали у Козару, где су масовно налазили смрт. Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада. Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра В. Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964.

Нећак: Култура сећања овде не станује

11. март 2021.

Изгледа да је рефлексна реакција у питању? Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне: А наше српске жртве, њих је било највише? Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас

Професор Србољуб Живановић – Јасеновац и НДХ

9. март 2021.

Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности. Добитник је награде Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.. Аутор је више значајних дела и уџбеника медицине.Захваљујемо се професору Живановићу што се одазвао нашем позиву да као један од дугогодишњих чланова наше Духовне заједнице, од њених најранијих дана, одржи овопредавање на тему истраживања овог небивалог стратишта и логора смрти Јасеновац. Извор: Црква Свети Сава Лондон

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

8. март 2021.

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

6. март 2021.

У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

4. март 2021.

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

ПРЕДРАГ АНТОНИЈЕВИЋ: Прича о Дари наставиће се причом о Олуји

21. фебруар 2021.

Редитељ филма “Дара из Јасеновца” Предраг Антонијевић рекао је да ће након филма, у истоименој серији прича бити проширена и догађајима који се односе на операцију “Олуја”, као наставак приче о српском страдању и егзодусу из Хрватске, започетом током Другог свјетског рата. “Дотаћи ћемо се Олује да комплетирамо тај српски егзодус из Хрватске, оно што је почето током Другог светског рата, а што је завршено са Олујом. Значи срешћемо неке од тих ликова из овог филма. Ево ово први пут говорим јавно – срешћемо их сада у Олуји и уочи Олује”, рекао је Антонијевић за РТС. Он истиче да су се аутори и продуценти филма “Дара из Јасеновца” одлучили да

Вечерас на РТРС и РТС премијера филма „Дара из Јасеновца“

20. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Републике Српске вечерас у 20.05 часова, без могућности одложеног накнадног гледања на кабловским оператерима, који иначе нуде ову могућност својим корисницима. Радио-телевизија Републике Српске откупила је ексклузивна права за БиХ за емитовање филма и серије „Дара из Јасеновца“. Филм ће у исто вријеме имати ТВ премијеру и у Србији, на програму Радио-телевизије Србије. Подсјећамо, филм „Дара из Јасеновца“ премијерно је приказан 25. новембра у Грачаници. Сниман на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, филм „Дара из Јасеновца“, је први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом свјетском рату. Ова

Владислав Б. Сотировић: ЈОСИП БРОЗ, ЈАСЕНОВАЦ И СРБОЦИД

20. фебруар 2021.

У појединим медијима се поново покренуло питање значења споменика јасеновачким жртвама. Поред оног званичног објашњења да се ради о „каменом цвету“ појавило се и тумачење да је споменик у форми „окренуте куће“. Мој лични став је трећепозицијски–ради се о званичном симболу усташког покрета, тј. латиничном слову U које је у стилу универзалне победе окренуто ка све четири стране света. За рационалност оваквог објашњења потребно је само знати однос Ј. Броза (Тита) и КПЈ/СКЈ према Јасеновцу и србоциду у НДХ да би све било јасније. Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог