НДХ Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

15. децембар 2025.

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ГЕНЕРАЛА ПАНИЋА: Сестра Драгица ми је нестала у НДХ, а онда се појавила после 44 године

3. март 2023.

Како да опишем сусрет? Драгица је из Загреба у мој стан у новобеоградском блоку 70 дошла као Вјеруша. Мати Боја је 44 године веровала да је њено нестало дете живо и имала је највећу трему. С врата, када се она појавила, сви смо плакали. Онда је отац Никола стиснуо зубе, устао са столице, дигао чашу ракије и рекао: „Она је наше дете! Примамо је назад у породицу.“ Сестра из Загреба је одмах схватила да је заиста Панић, јер је личила као јаје сестрама Зорки и Добрили – овако укратко изгледа највећа породична победа у животним борбама генерала Миодрага Панића, легендарног команданта Гардијске бригаде. Сећа се генерал те 1986. и сусрета

ДР МОМЧИЛО ДИКЛИЋ: У Хрватској је увијек бирана послушна мањина!

11. септембар 2021.

Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац, говори о улози Алојзија Степинца и српском питању у Хрватској . Научно дјело историчара др Момчило Диклић Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац посљедњих мјесеци пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи дио своје богате научне каријере посветио изучавању српског питања у Хрватској. Занимљиво је да је тек неколико дана уочи првих демократских парламентарних избора у Хрватској у априлу 1990. магистрирао на тој теми. – Сматрао сам у том односу нема ничега између Срба и Хрвата о чему се не може говорити речником науке. Вријеме је показало да нисам био у праву –

Хрватска хоће да нам узме Земун!

26. март 2021.

Предизборни материјал кандидата СДП-а за градоначелника Загреба, са картом Хрватске узнемирио је неке чланице и чланове те странке. У интернет-брошури кандидата Јошка Kлисовића, визуелно решење којим је пропраћен текст “Жао ми је што премијер тако брзо не реагује на кључне проблеме у држави” састоји се од карте Хрватске на којој је источна граница тамо где престаје Земун, а почиње Београд, преноси хрватски Јутарњи лист. Kако се наводи, овај мејл добило је више хиљада чланова Социјалдемократске партије у Загребу Осим што је на тој карти Хрватској “анектиран” Земун, Сремска Митровица и Шид, Хрватска је добила и нови национални парк – Фрушку гору. Хрватска је на тој карти повећана мало и на

Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима

3. март 2021.

У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење. У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. „Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту. У тексту је

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Хрватска је пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место

2. март 2021.

“Дара из Јасеновца” је сјајан филм, а због свега оног што га чини лошим- криви смо сви до једног, јер народ којег филм учи изнова ће и изнова исписивати празне странице своје славне и страдалне историје, мастилом које бледи и нестаје… Пише: Михаило Меденица Ужасавајуће мало нам треба за поделу, а кад се разврстамо међу нама није линија већ, нажалост, кањон! Ево се минулих дана тужно кантари родољубље према томе јесмо ли одушевљени или разочарани “Даром из Јасеновца”?! Жалосно да жалосније не може бити! Ако се некоме није допао филм тај безмало негира Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку…сва зверства ђавоље копилади НДХ..? Ни случајно! Нема здраворазумног Србина који ће над ужасом

Бојанић: Зар ово не заслужује простор у српским уџбеницима историје?

1. март 2021.

Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану! Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује

Ја сам Дара из Јасеновца

1. март 2021.

Преживели логораши послали своја сведочења „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” уз захтев да објаве исправке својих текстова у којима су амерички медији тврдили да се ради о српској митоманији и фикцији и да се Јасеновац није догодио„Ја сам Дара из Јасеновца. Пише: Димитрије Буквић Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели

„Јасеновац – највећа српска трагедија“ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке, формирано 2010.године, на разне начине покушава да сачува успомену на страдања у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, претечи јасеновачког логора. Малобројни преживјели у тим логорима, пребачени су у Јасеновац и тако постали први затвореници највећег стратишта НДХ. О поменутим логорима ни данас се не зна довољно, иако је према процјенама,за само неколико мјесеци у њима,живот изгубило 40 хиљада људи. ”Јасеновац-највећа спска трагедија” , на ту тему говорили су учесници емисије “Изазови” БН ТВ. Дуго очекивани филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића и сценарисе Наташе Дракулић који говори о страдању Срба, Рома и Јевреја у логору Јасеновац, изазвао је велику пажњу

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђорђе Пражић: Од кољача до витеза, од жртве до агресора

26. фебруар 2021.

Телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је изазвала велико интересовање у јавности, а део српске јавности шокирао се злочинима усташких кољача над недужним и немоћним претежно српским цивилним жртвама. Том делу наше јавности свакако је непознато да би се скоро о сваком српском селу на простору Независне државе Хрватске могао снимити сличан филм. Навикнути на дугогодишње анатемисање српског народа као агресорског и злочиначког, сваки наступ већине аналитичара филма почиње са извињавањем хрватској јавности у погледу да филм није српска пропаганда, да нема за циљ ширење мржње и да су усташе биле само мањи дио хрватског народа. Да је ситуација обрнута, такви ставови од хрватске стручне и остале јавности се не би

Гојковић: Србија ће подржати пројекте који се баве Јасеновцем

26. фебруар 2021.

Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Она је тако одговорила на питање народне посланице СНС Невене Ђурић да ли ће држава наставити да подржава филмове у којима се говори о српским жртвама. Гојковић је

КОЛОНА

23. фебруар 2021.

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих расла. Целу лијепу су прекрили српским телима. Био је то прави помор. Био је то Покољ! Пише: Цвијета Радић Колона жена и деце на прашњавом путу. Жагор и плач, у очима страх. Гурају их, вичу, псују… Видим себе у колини. Себе дете, себе мајку, себе жену, себе уплашену и немоћну. Видим и све своје. Ено бабе Јоке. Не може бити, она је у колони за Трновац. Ено Марка. Како он овде, кад је отеран на Пролог? Ено Госпаве. Зар она није отерана на Динару? Откуд сада они овде и откуд ја у колони из Поткозарја? Откуд ја у

Зорица Ђоковић: Од јутрос више ништа није исто

22. фебруар 2021.

Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је хрватски Покољ над Србима добио свој умјетнички израз и угледао свјетло дана. Било је, истина, и ранијих покушаја трагања за умјетничким изразом и формом који би дочарали крв проливену у име револуције. Ти изрази и форме нису јасно говорили чија је крв, а ни револуција. И сви су били неуспјешни, незграпни, ружни и – лажни, јер испоставило се да је на овим нашим просторима крв била углавном српска, а револуција туђинска. Тако је неописиво страдање Срба, запамћено готово искључиво захваљујући Цркви и у Цркви, на потпуно невјероватан начин остало скрајнуто и обскурно у широј југословенској социјалистичкој јавности, нешто

Златомир Лазић: Лобирање за високу функцију важније од истине о Јасеновцу

16. фебруар 2021.

Не треба да нас чуди када „LA times“ и још по неки амерички медији информишу како је Јасеновац био жидовски логор у коме није било Срба?! У време председниковања Вука Јеремића Генералном скупштином УН, послао сам њему и нашим дипломатским представницима у Њујорку, молбу да откупе по симболичној цени књигу Антуна Милетића са именима преко 80.000 убијених у систему концентрационих логора Јасеновац и комплетном додатном структтуром за преко 65.000 НН лица, са препоруком да је поделе страним дипломатама и тамошњим медијима. То исто сам учинио и нешто раније, у лето 2011. када је дотични био министар спољних послова Србије. Претпостављам да Вам је јасно да ни гласка нисам добио ни